Naučnici konačno izračunali kolika je smrtnost od kovida

To istraživanje naučnika sa Stanforda, koji je među najcitiranijima na svetu, prošlo je tzv. peer review i ne donosi ništa kontroverzno, mada daje  zaključke koji bi ozbiljno mogli da naruše reputaciju svih onih koji su na osnovu sumnjivih modela najavljivali ogroman broj mrtvih tokom kovid pandemije, prenosi portal Jutarnji.hr.Joanidis tako upozorava na procenu Svetske zdravstvene organizacije da je do oktobra zaraženo oko 10 odsto svetske populacije i na osnovu velikog broja studija prikupljenih po celom svetu dolazi do zaključka da je globalna stopa smrtnosti (IFR – infection fatality rate)  0,15-0,20 odsto u opštoj populaciji, dok je kod ljudi mlađih od 70 godina smrtnost svega 0,03-0,04 odsto. Ti brojevi su daleko od onih koji su izazvali paniku i talas karantina.Stanfordski naučnik pritom upozorava da je veća smrtnost početkom pandemije možda uzrokovana lošim upravljanjem pandemijom, disfunkcionalnim zdravstvenim sistemima, pogrešnim terapijama, slanjem kovid pacijenata u domove za stare, pa veruje da se takve greške ubuduće mogu izbeći.Spekulišući o mogućem imunitetu krda, Joanidis je ponudio i kalkulacije ukupnog broja smrti tokom pandemije na više pretpostavki. Prema onoj kad bi imunitet krda bio dosegnut ako se prokuži 60 odsto svetske populacije može se govoriti o 1,58 do 8,76 miliona mrtvih u periodu od pet godina, što bi činilo 0,5 do 2,9 odsto globalnih smrti.Pritom. treba voditi računa da bi niža brojka podrazumevala da rizičnije grupe stanovništva budu bolje zaštićene od zdravog dela populacije. Ipak, Joanidis upozorava i na teorije prema kojima se imunitet krda može dostići na znatno nižim nivoima (40 ili samo 20 odsto) i na mogućnost dosta boljeg upravljanja pandemijom, boljih terapija i pojavu vakcine.U radu Joanidisa ističe se prepoznavanje razlika šire grupe 66 posmatranih zemalja gde je zabeležena samo jedna smrt na 100.000 stanovnika, dok je u manjoj grupi od 17 zemalja zabeleženo 50 smrti na 100.000 stanovnika.Ioanidis upozorava da u razvijenim zemljama skoro svi preminuli uz kovid 19 infekciju imaju barem jedan dokazani komorbiditet, što prema njegovom mišljenju otvara pitanje klasifikacije smrti uz ili od kovida. Primećuje i izrazito veliku razliku rizičnosti između dece i starih koji su smešteni u domovima – ta razlika je 1.000 puta. Zanimljivo je i njegovo zapažanje kako se u zemljama s visokim prihodima starost preminulih od kovida podudara s očekivanim životnim vekom u tim zemljama.Ugledni naučnik poprilično hrabro izlazi i sa zaključcima kako je vrlo značajan broj umrlih u prvom milionu žrtava kovida uzrokovan nepripremljenošću zdravstvenih sistema, ali i lošim terapijama (hidroksiklorokin), kao i upotrebom respiratora koji su možda pogoršali ishode.Joanidis upozorava i na veliko potcenjivanje ukupnog broja asimptomatskih na početku pandemije. On procenjuje poslednji broj simptomatskih na oko 40 odsto i upozorava da se početkom pandemije smatralo da je taj broj 50 do 100 puta manji. To implicira loše epidemiološke odluke.Posebnu težinu Joanidisovog rada ima, naravno, deo koji obrađuje stopu smrtnosti (IFR) na osnovu čak 82 studije u kojoj ta smrtnost iznosi od 0,00 do 1,31 odsto. Budući da su te studije većinom iz teže pogođenih zemalja, Joanidisovi proračuni govore o prosečnoj stopi smrtnosti između 0,15 do 0,20 odsto.Joanidis je vrlo kritičan prema ranijim procenama visoke smrtnosti i piše kako su „neodgovorno širene u medijima i na društvenim mrežama“, a bile su bazirane na ekstremnim greškama i neodrživim modelima i fokusirale su se prvenstveno na zemlje s visokom smrtnošću, kao i da su ih radili neiskusni autori.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram