Kapi za nos su nezamenljive u tretiranju simptoma prehlade, ali mnogi ne uzimaju u obzir upozorenje da se smeju koristiti samo nekoliko dana. Specijalista otorinolaringologije, Vladan Šubarević, za Nova.rs je objasnio kada dolazi do zavisnosti od kapi za nos i koliko ona može da bude opasna.
„Oboljenje Rhinits medicamentosa koje se u praksi ogleda kao zavisnost od upotrebe vazonkstriktornih kapi ili sprejeva za nos je sve češće, pre svega u mlađoj i srednjoj populaciji ljudi i učestalost pojavljivanja se kreće od 1 do 9%, što je jako veliki broj“, priča doktor Šubarević.
U pitanju su, kako kaže, hronične upalne promene nosne sluznice izazvane preteranim korišćenjem nazalnih vazokonstriktornih kapi ili sprejeva.
„Treba ih koristiti selektivno, samo u određenim situacijama i, poželjno, po savetu lekara. Svakako je savet da se koriste modernije generacije lekova na bazi imidazolina, koji su mnogo bezbedniji i efikasniji i mnogo ređe izazivaju medikamentozni rinitis. Stariji nazalni dekongestanti su uglavnom derivati na bazi efedrina i oni su relativno brzo pacijenta vodili ka medikamentoznom rinitisu i bolesti zavisnosti, ponekad već nakon desetak dana svakodnevne upotrebe“, ističe doktor.
„Uzroci ove pojave su realna potreba ljudi koji imaju probleme sa disanjem na nos izazvane različitim oboljenima, od kojih su najčešća alergijski i vazomotorni rinitis, ponavljani akutni rinitisi (kijavice), devijacija nosnog septuma, nosni polipi, ali i velika efikasnost nazalnih dekongestiva da brzo daju efekat i olakšaju tegobe. Zbog toga se ljudi veoma lako odlučuju da koriste ove preparate kako bi sebi olakšali disanje, naročito tokom noći. Ovi lekovi deluju na krvne sudove u sluznici nosa preko receptora tako što dolazi do skupljanja tih krvnih sudova i na taj način se smanjuje edem i sekrecija u nosu i značajno olakšavaju postojeće tegobe“, objašnjava dr Šubarević.
Osobe koje imaju hronične smetnje i otežano disanje na nos lako, često i predugo koriste nazalne dekongestive jer im, bar u početku, brzo i efikasno pomažu. Ali vremenom polako dolazi do obrnutog efekta.
Pročitajte još:
„Periodi poboljšanja disanja na nos su sve kraći, a između toga dolazi do još težeg disanja na nos, što je opet razlog da se dekongestivi koriste sve više i sve češće i tako se ulazi u začarani krug. Razlog za to su hronične promene koje se razvijaju u sluznici nosa kod zloupotrebe dekongestiva. Vidljivi rezultat je upadljivi otok kompletne nosne sluznice, koji u značajnoj meri smanjuje prostor za disanje, ali se slabi i nazocilijarna funkcija, koja je od velike važnosti za funkciju nosa.“
„Pacijenti sa medikamentoznim rinitisom navode često ili stalno otežano disanje sa povremenim naletima sekrecije, što takođe vodi u hronično disanje na usta, suvoću u ustima i hrkanje. Ove tegobe nagone pacijenta da sve češće koriste ove preparate i u praksi sam nailazio na pacijente koji su koristili jednu bočicu spreja dnevno, a pojedini su išli dotle da bočicu sa sprejom nisu ispuštali iz ruke.“
A to može da izazove brojne posledice.
„Tokom vremena sluznica nosa može da ode u atrofiju sa krastama i u nos bez ikakve funkcije. Svi pacijenti sa ovim problemom navode da im je kvalitet života značajno smanjen, a pojedini su bili na ivici depresije zbog toga“, priča doktor Šubarević.
Lečenje zavisnosti od kapi za nos pre svega podrazumeva da se prestane sa korišćenjem ovih preparata.
Pročitajte još:
„Kao i kod svake bolesti zavisnosti, kod pacijenta mora da postoji svest o problemu i želja i volja da se problem reši. Terapija koja se koristi kod ove bolesti zavisnosti je uglavnom vezana za nazalne kortkosteroide i u manjoj meri antihistaminike i sprejeve morske vode sa dodatkom eukaliptusa. U dogovoru sa svojim lekarom, pacijent mora postupno da smanjuje korišćenje nazalnih dekongestiva, a za to vreme se po uputstvu lekara koriste nazalni kortikosteroidi u kombinaciji sa drugim lekovima, koji lagano smanjuju formirane otoke u nosu i potrebu za ponavljanom upotrebom nazalnih dekongesiva. U ekstremnim slučajevima se rade i manje intervencije u vidu intranazalnog ubrizgavanja kortikosteroida. Lečenje je individualno i nekada je rezultat potpun i za mesec dana, a ponekad traje šest do 12 meseci ili duže.“
***
Bonus video: Simptomi bolesti – prehlada, alergija, korona
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar