Hronični bronhitis predstavlja hroničnu upalu donjih respiratornih puteva. Zahvata bronhijalne tube koje dovode i odvode vazduh iz pluća. Za nekoga se kaže da ima ovaj tip bronhitisa ukoliko ima tegobe tri meseca zaredom barem dve godine u nazad.
Hronični bronhitis nastaje kao posledica dejstva nekog spoljašnjeg faktora na pluća duži vremenski period, za razliku od akutnog koji nastaje kao posledica trenutnog oboljenja.
Taj spoljašnji faktori je najčešće duvanski dim, mada može da bude i neki drugi faktor – zagađenje, gasovi, stalna izloženost prašini, česte infekcije…
Kao posledica konstantnog nadražaja ćelije na nivou disajnih puteva su stalno pe nekom vrstom upale. Ta stalna upala dovodi do zadebljanja zida disajnih puteva, stvaranje mukusa koji se iskašljava, ali i propadanja finih trepljica koje služe da nagomilani mukus pomeraju nagore prema izlazu.
U početku su ove promene neprimetne, ali vremenom stanje se pogoršava jer ćelije koje su pod opterećenjem gube svoju normalnu funkciju. Zbog toga su oštećenja sve veća, što dovodi do pojave prvih simptoma ili pogoršanja starih, pišu doktori Ivana i ivan Đurić na sajtu Saveti lekara.
Prvi simptom hroničnog bronhitisa je najčešće kašalj. On prati gotovo 50 procenata pacijenata sa ovom bolešću. Kašalj je najčešće praćen izbacivanjem beličastog ispljuvka, u početku ne velikog po količini, ali ta količina može vremenom da se uvećava.
Boja ispljuvka je u početku bela, ali može da bude i zelenkasta, žuta, braon ili sa primesama krvi. Promena boje ispljuvka može da znači i neku dodatnu bakterijsku infekciju, ali ne mora.
Nagomilavanje mukusa pored kašlja vremenom može da dovede do:
otežanog disanja i kratkog daha
takozvanog sviranja u grudima koje se najčešće javlja kada je prisutna i neka infekcija. Može da se javi i bez nje, pogotovo ukoliko hronični bronhitis prati i astma
vremenom može doći do zamaranja, mršavljenja i slabosti
usled smanjene koncentracije kiseonika mogu da se jave plavičasti prsti i usne
povećane verovatnoće za razvoj infekcija
opterećenja na srcu i krvnim sudovima
Hronični bronhitis se razvija najčešće kod:
pušača
osoba koje žive i rade u oblastima sa velikim zagađenjem
osoba često izloženim infekcijama pluća
osoba koje su često izložene dejstvu različitih hemijskih agenasa
onih koji već imaju neki problem sa plućima, recimo, astmom
Nažalost, postoji i genetski faktor nasleđivanja koji bi više trebalo da se posmatra u smislu većeg rizika, odnosno ne mora da znači da ćete sigurno imati hronični bronhitis ukoliko već neko u porodici ima. Zapravo to je znak da te osobe moraju da više vode računa o svojim plućima.
Za ovu bolest nažalost ne postoji lek koji će je u potpunosti izlečiti. Terapija se u osnovi sastoji od zaustavljanja pogoršanja stanja i uspostavljanja statusa qvo. Ona kombinuje kako lekove tako i korenitu promenu u načinu života.
To podrazumeva smanjivanje izlaganju štetnim faktorima koji dovode do oštećenja pluća (duvanskom dimu, recimo).
Što se medicinskog dela tiče, lečenje hroničnog bronhitisa pre svega podrazumeva odlazak grudnom lekaru, odnosno pneumoftiziologu na pregled. Pre toga treba uraditi snimanje pluća rendgenom i kompletnu laboratoriju. Pneumftiziolog će verovatno posle slušanja pluća da vam uradi spirometriju na osnovu koje će da proceni stanje pluća. Pored toga može da traži i dodatna ispitivanja poput skenera pluća.
Nakon toga dolazi do uvođenja terapije.
Terapija podrazumeva korišćenje različitih pumpica i lekova za olakšavanje disanja. Terapija koja se dobije je najčešće doživotna i treba je redovno uzimati.
Hronični bronhitis spada u jednu od bolesti koje dovode do HOBP-a, što je važno izbeći.
Pored ovih lekova u slučaju postojanja i neke infekcije uključuju se i antibiotici.
U svemu je vrlo važno i pravilno korišćenje pumpica kako bi određena doza došla do pluća, a ne na jezik. Iz tog razloga pacijenti treba da dobro nauče kako se one koriste kada ih dobiju i ne treba da se stide da pitaju za savet ukoliko imaju nejasnoća.
Pročitajte još:
Česta su pogoršanja hroničnog bronhitisa.
Nastaju kao posledica promena vremena pogotovo u periodima pojave magle ili vlažnim godišnjim dobima, zatim zbog neke infekcije, iznenadnog izlaganja nekom spoljnjem faktoru dimu gasovima ili čak pojačanom stresu.
Tada je neophodno javljanje lekaru kako bi se uključio kiseonik, uključila ampulirana terapija i/ ili inhalacija.
Uz terapiju se tegobe smire u periodu od nekoliko dana, ali je bitno izbegavati neke teže aktivnosi i naprezanje koliko je to moguće u ovom periodu.
Jedan od glavnih razloga za razvoj hroničnog bronhitisa je i pušenje.
Stalna iritacija pluća koju izaziva duvanski dim praćena česticama i štetnim materijama koje se sa tim dimom unose u pluća izaziva konstantnu iritaciju.
Ta iritacija je jedan od glavnih razloga stvaranja hroničnog bronhitisa.
Nije za džabe drugo ime hroničnom bronhitisu i pušački bronhitis.
Prekidanje pušenja je stoga imperativ u lečenju ove opake hronične bolesti.
BONUS VIDEO: Delta soj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar