1
Plastika je svuda oko nas. Pijemo vodu iz plastičnih čaša i flaša, jedemo iz isto takvog posuđa, koristimo kreme pakovane u plastične posude.
Ljubinka Rajaković, profesorka analitičke hemije na Tehnološko-metarulškom fakultetu u Beogradu navela je za RTS da su istraživači na univerzitetu u Njukaslu utvrdili, da nedeljno čovek proguta pet grama plastike, a to je, kako kaže, pandan jednoj plastičnoj kartici koju svi nosimo u novčaniku.
Pročitajte još:
„Na primer, pasta za zube je ima veoma puno mikroplastike u sebi, zatim kozmetički preparati za piling, sredstva za čišćenje… I, naravno, sitna plastika koja je u vazduhu, to sve dopire do nas. Možete da je udahnete ili progutate sa hranom. To je direktan uticaj mikroplastike. Indirektan je preko riba“, objašnjava gošća RTS Ordinacije.
Istraživači na univerzitetu u Njukaslu su utvrdili, što je kako kaže profesorka Rajković nju frapiralo, da nedeljno čovek proguta pet grama plastike, a to je pandam jednoj plastičnoj kartici koju svi nosimo u novčaniku.
Na pitanje šta pet grama plastika može da uradi organizmu, kaže da ukoliko nepravilno njom rukujemo i ako je progutamo mogu da se izdvoje jedinjena koja su štetna po organizam, ali, ističe ona, to samo pod ekstremnim uslovima.
„Mi hemičari jedinjenja delimo na organska jedinjenja i neorganiska. U prvu grupu spadaju amini, fenoli, ftalati. U okviru neorganskih su joni teških metala. Ne bih duboko ulazila u zdravstveni aspekt, ali svako zna da takva jedinjenja mogu da izazovu neravnotežu u organizmu – imunog i endokrinog sistema“, objašnjava profesorka Rajković zašto se kaže da plastika simulira hormone.
A, kako kaže, posebno je štetno jedno jedinjenje koje pravi „nered“ u organizmu.
„Posebno smo izdvojili ‘bisfenol a’ koji je štetan zato što je to sintetički estrogen. I kad u organizam unesete sintetički hormon, on unosi nered, vrlo loše utiče na gojaznost, na sterilitet pa čak kažu i da dovodi do pojave kancera. To je ono što se nalazi u literaturi, ali ja nikada nisam za to da se širi panika, da se bojimo… Do ovih posledica dolazi pod ekstremnim uslovima“, objašnjava profesorka Rajaković.
Napominje da na tržištu postoji plastika koja uopšte ne sadrži bisfenol, a koje nose oznaku „bpa free“, ali i da je Evropska agencija za bezbednost hrane uvela kodiranu oznaku plastike.
Gošća RTS Ordinacije objašnjava da je plastika u savremenom društvu važna i sveprisutna – da pijemo vodu iz plastičnih čaša i flaša, jedemo iz isto takvog posuđa, koristimo kreme pakovane u plastične posude…
„Ogromna je proizvodnja plastike. Visok standard i visok stil života ne bi bio ostvaren da nema plastike. Pa tako, danas ne bismo imali kristalno čistu vodu da nije plastike, odnosno ambalaže. Sa druge strane to znači i ogromnu količinu otpada. Sirovine za proizvodnju plastike su ugalj, nafta i gas, a to odmah znači ogroman potencijal za štetan uticaj na zdravlje čoveka, ali i na prirodu. Tako dolazimo do fenomena mikroplastike. Mikroplastika je isto plastika, samo u sitnim delićima“, objašnjava gošća Ordinacije.
Kako kaže, nije problem što smo mi odbacili plastičnu kesu ili bocu, ali problem je što se ona u prirodi ne razgrađuje.
„Nema bakterija koja razgrađuje plastiku. One se razgrađuju, usitnjavaju abiotički – a to znači mehanički, pod dejstvom vetra, toplote, ultravioletnog zračenja i to sve do sitnih čestica. Ali ni one nisu u potpunosti razgrađene. Ako one dođu u zemlju, moći će da se primene kao kompost. Ali ako dođu u vodu ili hranu, one su štetne“, objašnjava profesorka Rajaković.
Na pitanje zašto je plastika uprkos gore navedenom toliko popularna, gošća RTS Ordinacije odgovara da ona ima svojih dobrih karakteristika.
„Ona je inertna, laka, jeftina, lako se oblikuje. Ona ima toliko dobrih karakteristika i treba znati kako uživati u korišćenju plastike, ali uz uslov da dobro regulišemo sve ono što dolazi na kraju kad postaje otpad. Možemo da se spasemo i spasemo prirodu ako iskoristimo efekte reciklaže“, zaključila je profesorka Rajković.
***
Bonus video:Reciklaža otpada u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
