Prekomerno znojenje često ume da bude obilno i konstantno, i najčešće je registrovano na dlanovima, ispod pazuha, na tabanima. Uzroci ovoj pojavi su različiti, kao i lečenje.
Iako ga mnogi dovode u vezu sa visokim spoljašnjim temperaturama, pojačano znojenje nije uvek samo posledica tog faktora, već i fizičkog napora ili stresa. Može se pojaviti i nezavisno od spoljašnjih činilaca kao što su tropske temperature ili emotivni nadražaj. Tada je reč o hiperhidrozi, prekomernom lučenju znoja, koje je često obilno i stalno, i najčešće je registrovano na dlanovima. Pacijenti imaju osećaj da im voda curi niz dlanove, lokalizovano je i na pazuh i na tabane. Ovo stanje može proći samo od sebe, a nekada se leči i operacijom, pišu na sajtu eKlinika.
Nije uvek posledica neuroze, ali može da izazove psihičku nesigurnost
Prekomerno znojenje, nije uvek posledica neke unutrašnje neuroze, ali može da izazove psihičku nesigurnost i socijalne fobije. Zamislite da morate da se rukujete, a voda vam curi niz dlanove. Hiperhidroza često je nasledna u skoro 50 odsto slučajeva. Nekada, kako kažu stručnjaci, može nastati usled bolesti tiroidne žlezde, posledica menopauze, dijabetesa, tumora… U ovim slučajevima znoji se celo telo, i tada se govori o sekundarnoj hiperhidrozi.
Kada znojenje nije rezultat termoregulacije
Kod većine osoba znojenje je posledica spoljašnjih faktora kao što su fizička aktivnost, toplo vreme, reakcija na neku stresnu situaciju. Stručnjaci napominju da se hiperhidroza ili pojačano znojenje, ne ograničava samo na spoljašnje faktore.
„Pod hiperhidrozom podrazumeva se svako znojenje koje nije rezultat termoregulacije. Ne postoji mogućnost da kažemo kolike su to količine znoja neophodne kako bi se uspostavila dijagnoza. Kada su visoke letnje temperature svi se pojačano znojimo, pa i osobe koje imaju hiperhidrozu, što je uslovljeno prirodnom potrebom tela za termoregulacijom. Međutim, osobe koje imaju dijagnozu hiperhidroze, znoje se nezavisno od vremenskih uslova ili fizičke aktivnosti. Znojenje se dešava spontano, bez posebnog nadražaja, a može biti pokrenuto nekad i emotivnim podsticajima“, objašnjava za eKlinika portal dermatovenerolog dr Svetlana Đurišić.
Nasleđe ili nepoznat uzrok
Hiperhidroza može biti, kako objašnjava dr Đurišić, i nepoznatog uzroka, i tada govorimo o primarnoj hiperhidrozi, koja nastaje u detinjstvu ili adolescenciji.
„Može biti dominanto nasledna, a nekada i sasvim nepoznatog uzroka. Obično je lokalizovana, najčešće na dlanove, tabane, pazuh. Sekundarna hiperhidroza, s druge strane, je prisutna po celom telu i nastaje u okviru maligniteta, poremećaja hormonskog statusa i metabolizma ili pod uticajem lekova“, kaže dr Svetlana Đurišić.
Kad psihoterapija nema uticaj na simptome
Nauka zna da na ljudskom telu postoji između 1,6 i pet miliona znojnih žlezda, s tim što taj broj varira u zavisnosti od anatomije tela i ostalih fizičkih faktora, svakog pojedinca. Broj znojnih žlezda najveći je, kako objašnjava dr Đurišić, na dlanovima, tabanima i pazuhu, a to su regije kod kojih se najčešće registruje pojačano znojenje u primarnoj hiperhidrozi.
„Ona je rezultat pojačane aktivnosti znojnih žlezda i zahvata 1 do 3 odsto populacije. Stres može biti okidač za simptome, ali psihoterapija nema nikakvog uticaja na simptome. U praksi je poznato da se nasleđuje autodominatno, ali nije lociran gen za hiperhidrozu. Ranije se smatralo da su stres i preterana emotivna aktivnost krivci za ovaj vid prekomernog znojenja, ali dugotrajnim studijama dokazano je da to nije tačno“, naglašava dr Đurišić.
Nekad prođe sama od sebe, nekada se leči
Kada je u pitanju primarna hiperhidroza, nije uvek neophodno lečenje. Postoje podaci da se kod nekih osoba stanje spontano poboljšava posle 25. godine. Kod osoba koje se leče, dijagnoza se uspostavlja posle uvida u kliničku sliku i anamnestičkih podataka. Nekada se, na primer, boje delovi tela jodom kako bi se lociralo mesto najveće hiperhidroze.
„Primarna lokalizovana hiperhidroza leči se antiperspirantima sa većim procentom aluminijum hidroksida, 10 do 25 odsto, svaki treći dan. Rezultati su dobri, uz ponekad, mogućnost blage iritacije kože. Jontoforeza za dlanove i tabane ima dobar rezultat kod većine pacijenata, kao i botoks za dlanove, tabane, čelo, pazuh“, pojašnjava dr Svetlana Đurišić i navodi da je primena botoksa, kod osoba koje imaju lokalizovanu hiperhidrozu, vrlo efikasna i bezbedna.
Rezultati intervencije za dlanove i tabane traju od tri do šest meseci.
Hirurška intervencija
Nekada se primenjuje u terapiji torakoskopska simpatektomija kao hirurška intervencija. Simpatektomija je hirurško odstranjenje ganglija i presecanje simpatičkog lanca na određenom nivou.
„Simpatektomija je operacija koja se primenjuje samo kod slučajeva preteranog znojenja, na velikim površinama tela, a kod pacijenata kod kojih ni jedna druga metoda nije dala dobre rezultate. Sa napretkom medicine više se ne savetuje otvorena simpatektomija jer nosi jako velike rizike po zdravlje i život pacijenta, već endoskopska simpatektomija navođena kamerom i ona daje dobre rezultate kod hiperhidroze dlanova“, kaže dr Đurišić.
Pročitajte još:
Kad je pojačano znojenje posledica neraščišćenih konflikata
Iako preterano znojenje ne mora uvek imati psihičku osnovu, ono ume često da isprovocira nastanak socijalne fobije, nekada, kako kažu psiholozi, preterano znojenje, može biti i posledica nekih neraščišćenih konflikata.
„Strah od negativne procene drugih ljudi, na primer. Čovek ne prilazi drugim ljudima, jer se brine da će ga oni negativno procenti i odbaciti i onda dolazi do znojenja, mucanja, crvenjenja. To znojenje može biti alarmantno, da su dlanovi toliko važni. Pritisak se povećava, ako, na primer, mora da se rukuje s drugom osobom“, kaže za eKlinika portal psihoterapeut i psiholog Žarko Petrović.
Problem je odnos prema znojenju
Petrović dodaje da ima dosta oblika neuroza koje su praćene znojenjem, ali da ima i onih gde je ono prisutno, s tim da osobi ne smeta.
„Nije znojenje problem, već odnos prema znojenju. Za socijalnog fobičara ono je katastrofa, jer se direktno ‘kalemi’ na njegov problem i strah da će ga drugi procenti kao ‘prljavog, štrokavog, neadekvatnog’. Ono čega se ljudi plaše se često i desi, ali ako veruješ da ćeš biti prihvaćen takav kakav jesi, onda dolazi do opuštanja, anksioznost je manja, pa je manje i znojenja“, objašnjava Žarko Petrović.
Nema instant rešenja
Bolest nastaje kada stres počne negativno da utiče na kvalitet života osobe.
„Na primer, znojim se kada izađem na ispit. To je pojačan stres. Ali, ako zbog pojačanog znojenja ne izađeš na ispit napipavaš granicu patologije. Svako znojenje je normalno, svaki stres je normalan, samo je pitanje, kako se nosimo s tim. Čovek koji se enormno znoji, da s dlanova curi voda, jeste pod neizbežnim stresom, ali ako sve funkcioniše kako treba i ne dozvoljava da ga to ometa u svakodnevnom životu, on je psihički zdrava osoba“, precizira Petrović.
U nekim situacijama, ako je u pitanju psihička osnova znojenja, mogu da pomognu vežbe disanja i relaksacije. Ali kako navodi Petrović, nema instant rešenja.
„Nekom će to da pomogne, nekom će vračara da pomogne, pa ni psihoterapija nema 100 odsto efekta. Ništa nije sigurno. Problem je što mi, kada je u pitanju stres, nismo evoluirali dalje od paleolita, nema gotovih i instant rešenja koja će svima da pomognu“, ističe u razgovoru za eKlinika portal Žarko Petrović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare