Iza korone ostaje 98 simptoma koji će vas mučiti mesecima

Zdravlje 20. avg. 202018:28
Podeli:
Foto: Shutterstock

Istraživanje, koje još nije objavljeno u naučnom časopisu, proizašlo je sa Fejsbuk stanice "Survivor Corps", onlajn zajednice u kojoj ljudi govore o svojim iskustvima u borbi s koronavirusom, a vodile su ga dr Natali Lambert, vanredna profesorka medicine na Univerzitetu u Indiani, i specijalista Vendi Čang iz Medicinskog centra Irving na Univerzitetu Kolumbija.

Poznata televizijska sportska novinarka Mirna Zidarić nedavno je na Tviteru objavila kako joj nakon oporavka od Kovida-19 jako opada kosa. Podsetimo, Mirna Zidarić se zarazila u junu, verovatno tokom teniskog turnira u Zadru, gde su se koronavirusom zarazili i poznati teniseri Novak Đoković i Borna Ćorić.

Gotovo dva meseca nakon zaraze, novinarka Zidarić muči se s opadanjem kose, što je poslednjih nedelja jedan od najčešćih simptoma na koji se žale osobe koje su se oporavile od Kovida-19. Ipak, novo istraživanje na 1.567 osoba koje su se oporavile od Kovida-19 ukazuje na 98 dugotrajnih simptoma, među kojima su najčešći umor, bol u mišićima i zglobovima, teškoće s disanjem, nesanica, problemi s koncentracijom ili fokusiranjem, glavobolja i anksioznost.

Nove studije

„Mi još uvek ne znamo kakve dugoročne posledice Kovid-19 ima na zdravlje, na neurološki, kardiovaskularni, gastrointestinalni ili endokrini sistem. I zato ne treba govoriti da je nekakva masovna zaraza dobra vest, što se ovih dana moglo čuti u medijima“, upozorava prof. Branko Kolarić, član vladinog Naučnog saveta za borbu protiv pandemije.

Dosadašnje studije pokazuju da koronavirus ne napada samo respiratorni sistem, nego utiče na niz organa ili sastava organa u ljudskom telu (sistemska bolest).

„Covid-19 je sistemska bolest koja pogađa mnoge delove tela, uključujući mozak. Ali, detaljan mehanizam kako novi koronavirus pogađa mozak trenutno nije poznat. To može biti posledica direktnog napada virusa na moždane ćelije ili indirektnih mehanizama. Njegovo delovanje je donekle slično mnogim drugim sistemskim virusima koji takođe imaju snažne efekte na nervni sistem“, rekao je prof. Dimitri Krainc, šef Klinike za neurologiju na „Northwestern“ Univerzitetu u Čikagu.

Teški slučajevi

Jedan od vodećih infektologa dr Vladimir Krajinović s Klinike za infektivne bolesti u Zagrebu smatra da u slučaju Kovida-19 treba razlikovati lakše od teških slučajeva bolesti.

„Mislim da je najispravnije reći da se radi o potencijalno sistemskoj bolesti jer je u blagim i srednje teškim slučajevima to samo respiratorna bolest, ali u najtežim je sistemska i može se manifestirati kao multiorganska disfunkcija. Međutim, viremija, odnosno prisustvo virusa u krvi je izuzetno retka, barem prema literaturi. Nakon svake infekcij, različiti poremećaji ostanu neko vreme u zavisnosti od težine bolesti i komplikacija. Prema mom mišljenju, sve je već viđeno i opisano kod drugih virusa“, zaključio je.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar