Ima li svrhe raditi brze testove na koronu

Zdravlje 26. nov. 202011:18 > 11:26
Podeli:
antigenski test na koronu
Foto: EPA-EFE/Alejandro Garcia

Može li brzi antigenski test na koronu da bude alternativa za PCR? Koliko je pouzdan, posebno ako znamo da ume da bude negativan, a PCR potom pozitivan? Kada ovaj test ima smisla raditi, za portal Nova.rs priča specijalista mikrobiologije Vesna Kovačević.

Svi oni koji iz bilo kog razloga ne mogu da urade PCR test na koronu, obično se okrenu brzim antigen testovima. Onda se izrode brojni problemi jer se desi da pacijent pomisli da je zdrav pošto je antigenski test negativan, ali kasnije PCR pokaže da ipak ima koronu. Otuda pitanje ima li smisla raditi ove brze testove.

Pročitajte još:

„Prednosti antigenskog testa su u tome što ima visoku specifičnost, i to blizu 100 odsto, jednostavno se radi, rezultati su gotovi u kratkom roku i jeftiniji je u odnosu na PCR testiranje“, priča za portal Nova.rs dr sc. med. Vesna Kovačević, specijalista mikrobiologije.

Problem je, međutim, kao i kod drugih testova, što treba znati kada se testirati.

Naime, podaci kažu da se kod najvećeg procenta pacijenata virus može otkriti antigenskim testom – odmah čim se pojave simptomi.

„Test je visoko specifičan, pa da nema lažno pozitivnih rezultata. Ipak, kod nekih pacijenata mogu se javiti lažno negativni rezultati, i to onda kada je koncentracija virusa u nosu i ždrelu još uvek niska. Onda ti pacijenti, kad se dan, dva kasnije ponovo testiraju, dobiju pozitivan rezultat – jer se virus u međuvremenu namnožio“, kaže dr Kovačević.

Dakle, antigenski test ne može da bude lažno pozitivan, ali može da bude lažno negativan ako požurimo sa testiranjem.

Tačan ako se radi između 1. do 5. dana bolesti

I kada je onda najbolje testirati se da bi rezultat bio tačan?

„Test će otkriti virus kad njega bude dovoljno u ždrelu, odnosno u nosu, što se obično poklapa sa početkom simptoma bolesti. U nekim slučajevima virus se može otkriti i dan, dva pre nego što se simptomi jave, ali antigenski test je najpouzdaniji od kada se jave simptomi do petog dana trajanja bolesti.“

Za razliku od seroloških testova, koji se rade iz krvi, a koji infekciju, odnosno antitela, otkrivaju od sedmog do desetog dana bolesti, brzi antigenski test je jedini koji se kod nas radi kao i PCR test – brisom iz nosa ili grla. Ova dva testa otkrivaju virus u gornjim respiratornim putevima, ali razlike među njima i te kako ima.

Dostupniji, brži, lakši

„PCR je zapravo molekularno testiranje, koje ima veliku osetljivost i specifičnost i za koji se kaže da je zlatni laboratorijski standard. Međutim, za ovo testiranje su neophodne visoko opremljene laboratorije, posebno obučen kadar, prostorni uslovi i testiranje traje nekoliko sati, a rezultati stižu za 24 do 48 sati. S druge strane, antigenski test je mnogo dostupniji, brži, lakše se izvodi, a rezultati stižu za najdalje nekoliko sati. I vrlo je pouzdan, ali samo ako se radi od prvog do petog dana bolesti“, napominje dr Kovačević.

Kaže i da je ovaj test značajan jer, ako se primeni u zadatom intervalu, pokazuje da li je pacijent u tom trenutku inficiran, pa on može odmah da se izoluje i samim tim se spreči dalje širenje zaraze.

I možemo li se onda osloniti na ove testove, ukoliko, recimo, ne možemo da satima čekamo ispred kovid ambulante da uradimo PCR?

„Ukoliko se test uradi u zadatom vremenskom okviru, dakle, od prvog do petog dan bolesti, tim pacijentima nije potrebno dodatno raditi PCR, jer antigenski testovi imaju specifičnost skoro 100 odsto i pokazaće da li je pacijent pozitivan na koronu. S druge strane, ako je rezultat antigenskog testa negativan, a pacijent ima simptome bolesti, neophodno je uraditi PCR analizu jer antigenski test može dati lažno negativan rezultat kod manjeg broja osoba sa aktivnom infekcijom koje imaju manju količnu virusa u uzorkovanom materijalu“, priča doktorka kako ima izuzetaka.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar