Tri mita o HIV-u u koje verujemo, a uopšte nisu tačni

Svetski dan borbe protiv AIDS-a 1. decembar prilika je da se bliže osmotre mitovi koji se pletu oko ove bolesti i toga kako se zapravo prenosi HIV.

Tvrdnja: Još uvek je rašireno mišljenje da se osoba koja je zaražena HIV-om može prepoznati na osnovu izgleda, jer je, recimo, izuzetno mršava. Na društvenim mrežama su mršave osobe često suočene s pitanjem da li su zaražene, a ljudi koji su zaista zaraženi često u okolini čuju da baš i ne izgledaju tako.

Činjenica: To je pogrešno.

Portparol Nemačke pomoći za osobe sa sidom Holger Viht kaže: „HIV se ne vidi. Kada se čovek zarazi, godinama se u telu odvija nešto što spolja uopšte nije vidljivo“.

Samo prve nedelje posle zaražavanja može, a ne mora doći do simptoma sličnih gripu. Zatim i oni nestanu.

Viht kaže da teško obolele od side ne treba poistovetiti s ljudima koji nose virus.

„Sida je teška bolest koja se pojavljuje ako se ne leči infekcija. To su dve potpuno različite stvari. Sida je poslednji stadijum, HIV je infekcija, a infekcija se ne vidi“.

I program Ujedinjenih nacija za borbu protiv HIV-a / side (UNAIDS) naglašava: „Osoba zaražena HIV-om može da izgleda zdravo i da se oseća dobro, ali da prenese virus“. Isključivo test daje sigurnost.

Tvrdnja: Svi ljudi zaraženi ovim virusom jesu zarazni – tako misli najveći broj ljudi.

Činjenica: Pogrešno.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objašnjava: „Ljudi zaraženi HIV-om koji se nalaze na antiretroviralnoj terapiji i čije opterećenje virusom nije više merljivo ne prenose HIV na seksualne partnere“.

Lekovi sprečavaju razmnožavanje virusa u telu. Prisustvo virusa u telu se redukuje do te mere da ga obični testovi ne registruju i tada seksualni partner ne može biti zaražen, prenosi N1ifo.rs.

„To stanje potiskivanja virusa može da se preokrene ako osoba više nema pristup lekovima ili ako ih ne uzima kako je propisano“, upozoravaju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije.

UNAIDS navodi da sa virusom živi 39 miliona ljudi širom sveta. Njih 71 odsto su antiretroviralnom terapijom postigli redukovanje virusa ispod granice merljivosti ili je virus merljiv na tako niskom nivou da medicinski stručnjaci UN smatraju da je rizik od zaraze pri seksu bez zaštite „skoro nula ili zanemarljiv“.

Tvrdnja: Još uvek je rašireno mišljenje da se u svakodnevici može lako zaraziti.

Činjenica: Pogrešno.

Dobro je proučen način širenja virusa. Ljudski kontakti u svakodnevici ne spadaju u način zaražavanja. „Glavni put infekcije jeste seksualno prenošenje ili, drukčije rečeno, seksualni kontakt“, kaže Edrijan Puren, direktor Nacionalnog instituta za zarazne bolesti (NICD) u Južnoj Africi. Ta zemlja je, prema navodima UNAIDS, teško pogođena tom bolešću, odnosno zaražena je svaka peta ili šesta osoba starosti između 15 i 49 godina.

Inače, prenošenje virusa je moguće i u situacijama kada je neko izložen produktima s tragovima krvi, kao što je, recimo, upotrebljavana igla u medicinskom području ili prilikom konzumiranja droge. Teoretski je to moguće i transfuzijom krvi.

Međutim, davaoci krvi se najčešće dobro pregledaju pre nego što se njihova krv odobri za upotrebu. Svetska zdravstvena organizacija kaže da se u zemljama s visokim primanjima provera vrši u 99,8 odsto slučajeva, dok je u zemljama s nižim dohotkom provera na nivou od 76 odsto.

Puren kaže da je treći način zaraze prenošenje virusa s majke na dete, za vreme trudnoće, porođaja ili dojenjem. Ali i u tim slučajevima lekovi mogu da drastično smanje rizik prenošenja virusa. Prema podacima zdravstvene institucije CDC iz Sjedinjenih Američkih Država lekovima se rizik od prenošenja virusa sa majke na dete može smanjiti na manje od jednog procenta.

Virus se prenosi samo određenim telesnim tečnostima. To su krv, seme, vaginalne i rektalne tečnosti, kao i majčino mleko.

„HIV ne može dugo da preživi izvan ljudskog tela (na primer na površini predmeta) i ne može da se razmnožava izvan čovekovog organizma“, piše CDC.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da se ne može zaraziti svakodnevnim kontaktima, rukovanjem, poljupcima, ili kada se deli hrana ili voda. CDC navodi da je jedini izuzetak kada zaražena osoba bebi sažvaće hranu kojom je hrani, i kada zbog krvarenja u ustima u tu hranu dospe i krv.

Pljuvačka, suze i znoj nisu izvori zaraze. HIV se ne prenosi ni vazduhom, niti sedenjem na WC šolji.