1
Šta je tačno granični poremećaj koji pogađa mnoge Srbe, koji su simptomi, zašto nastaje ovaj mentalni problem, ali i kako se leči?
Granični poremećaj ličnosti je mentalna bolest koja ozbiljno utiče na našu sposobnost da upravljamo emocijama. Od tog gubitka emocionalne kontrole čovek postaje impulsivniji, a njegov osećaj prema samom sebi i prema drugima pogoršava se. Srećom, pojedine metode i tehnike mogu pomoći ljudima da upravljaju simptomima graničnog poremećaja ličnosti.
Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti mogu doživeti intenzivne promene raspoloženja i osećati neizvesnost o tome kako vide sebe. Njihova osećanja prema drugima mogu se brzo promeniti, recimo od ekstremne bliskosti do krajnje nesklonosti. Zbog takvih promenljivih osećanja odnosi sa drugima mogu postati nestabilni, često praćeni emocionalnim bolom.
Oni sa graničnim poremećajem ličnosti takođe stvari često posmatraju isključivo, idu iz krajnosti u krajnost, na sve gledaju kao na apsolutno dobro ili apsolutno loše.
Ono što ih interesuje ili ono za šta se zalažu brzo se menja, pa deluju drugima impulsivno ili nepromišljeno.
Osim toga osobe sa franičnim poremećakem ličnosti se ponašaju i ovako:
Iz (iracionalnog) straha da ih partner ne napusti, brzopleto ulaze u romantičnu vezu ili je takođe munjevito završavaju.
Sa porodicom, prijateljima i voljenim osobama imaju intenzivan i nestabilan odnos.
O sebi imaju iskrivljenu i nestabilnu sliku.
Često se ponašaju impulsivno i rizično, recimo mahnito troše novac, ne koriste zaštitu tokom seksa, zloupotrebljavaju nedozvoljene supstance, vole brzu vožnju, prejedaju se.
Samopovređuju se.
Često im se vraćaju samoubilačke misli ili pretnje.
Raspoloženje im je vrlo intenzivno i veoma promenljivo, sa epizodama koje traju od nekoliko sati do nekoliko dana.
Hronični osećaj praznine.
Ispoljavaju snažan bes ili imaju probleme sa kontrolom besa.
Imaju osećaj odsečenosti od sebe, kao da posmatraju sebe izvan svog tela.
Vrlo je važno znati da neće svi sa graničnim poremećajem ličnosti doživeti sve ove simptome. Ozbiljnost, učestalost i trajanje simptoma zavise od osobe i njene bolesti. Ipak, za ljude sa graničnim poremećajem ličnosti vezuje se značajno veća stopa samopovređivanja i suicidalnog ponašanja od opšte populacije, piše Nih.Gov.
Studije pokazuju da genetski, ekološki i društveni faktori mogu povećati rizik od graničnog poremećaja ličnosti. Ti faktori su:
Porodična istorija: Oni koji imaju bliskog člana porodice (roditelj ili brat ili sestra) sa ovom bolešću u većem su riziku da razviju granični poremećaj ličnosti zbog zajedničkih genetskih faktora.
Struktura i funkcija mozga: Istraživanja pokazuju da ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti mogu imati strukturne i funkcionalne promene u mozgu, posebno u delovima koji kontrolišu emocije. Međutim, nije jasno da li su ove promene dovele do poremećaja ili su uzrokovane poremećajem.
Okruženje, kulturni i društveni faktori: Mnogi ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti prijavljuju da su tokom detinjstva doživeli traumatične životne događaje, kao što su zlostavljanje ili napuštanje, odrastanje u disgunkcionalnim porodicama sa sukobima.
Licencirani stručnjak za mentalno zdravlje – kao što je psihijatar, psiholog ili klinički socijalni radnik – može da dijagnostikuje granični poremećaj ličnosti na osnovu temeljne procene simptoma, iskustava i porodične istorije bolesti. Pažljiv i detaljan medicinski pregled može pomoći da se isključe drugi mogući uzroci simptoma.
Granični poremećaj ličnosti se obično dijagnostikuje u kasnoj adolescenciji ili ranom odraslom dobu. Nekad se i osobama mlađim od 18 godina može dijagnostikovati granični poremećaj ličnosti ako su njihovi simptomi izraženi i traju najmanje godinu dana.
Koje druge bolesti se javljaju sa graničnim poremećajem ličnosti
Granični poremećaj ličnosti se često javlja sa drugim mentalnim bolestima, kao što je posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Ovi poremećaji koji se istovremeno javljaju mogu otežati ispravnu dijagnozu i lečenje graničnog poremećaja ličnosti, posebno kada imaju simptome koji se preklapaju. Na primer, osoba sa graničnim poremećajem ličnosti takođe može imati simptome teške depresije, PTSP-a, bipolarnog poremećaja, anksioznosti ili poremećaja u ishrani.
Uz pravi tretman zasnovan na činjenicama, mnogi ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti imaju blaže simptome i kvalitetniji život. Za osobe sa graničnim poremećajem ličnosti važno je da se leče kod licenciranog stručnjaka za mentalno zdravlje.
Do boljitka može proći dosta vremena i zato je i za pacijenta i za porodicu vrlo važno da budu strpljivi, da se pridržavaju plana lečenja i da traže podršku.
Nekim osobama sa graničnim poremećajem ličnosti treba i intenzivna, često bolnička nega zbog ozbiljnih simptoma, dok drugi mogu da funkcionišu uz ambulantnu negu.
Psihoterapija
Psihoterapija je glavni tretman za osobe sa graničnim poremećajem ličnosti. Radi s ei jedan an jedan sa lekarom i u grupi.
Dijalektičko-bihejvioralna terapija (DBT) razvijena je posebno za osobe sa graničnim poremećajem ličnosti. DBT se služi konceptom svesnosti o trenutnoj situaciji i emocionalnom stanju. DBT takođe pomaže ljudima da upravljaju intenzivnim emocijama, da smanje samodestruktivno ponašanje i poboljšaju odnose s drugima.
Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) može pomoći ljudima sa graničnim poremećajem ličnosti da identifikuju i promene osnovna uverenja i ponašanja koja potiču iz netačnih uverenja i izazivaju probleme sa drugima. Uz CBT je moguće smanjiti promene raspoloženja, simptome anksioznosti i samodestruktivno ponašanje.
Lekovi
Uloga lekova kod graničnog poremećaja ličnosti i dalje nije sasvim definisana i zato lekovi obično nisu glavni tretman za ovu bolest. U nekim slučajevima psihijatar može preporučiti lekove za specifične simptome ili paralelne probleme kao što su promene raspoloženja ili depresija.
Takođe, lekovi ponekad mogu izazvati neželjene efekte i zato je vrlo važno razgovarati sa svojim lekarom o svim izazovima.
***
Psihocentrala
Telefon: 065/22-88-886 (radnim danima od 8h-16h)
Email: [email protected]
Crnogorska 2, Savski Venac, Beograd – Psihocentrala na interfonu
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303
Email: [email protected].
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd
Centrala 011/3636400
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 0800/309-309
Institut za mentalno zdravlje
Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500
Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
