Primio si dugo očekivanu vakcinu, sačekao one potrebne dve nedelje posle druge doze i onda trk u laboratoriju da proveriš nivo antitela u krvi, da znaš koliko si bezbedan. Ipak, brojke na nalazu umeju da zbune. Imunolog Emina Milošević za portal Nova.rs objašnjava kako da tumačimo IgG antitela posle vakcine protiv korone i koliko nam zapravo govori taj test.
Društvenim mrežama kruže fotografije s nalazima antitela posle primljene Fajzerove vakcine. Jedan privlači posebnu pažnju – brojka od 40.000, što mnogi tumače kao fantastičnu zaštitu posle koje možemo bezbedno i u grotlo korone.
Fajzer, nakon druge vakcine
Dr načelnica iz Tiršove ?
(Neću ime da delim, nije bitno) pic.twitter.com/LDIYCPKTNU— krava muzara ? (@kravicamuuu) February 16, 2021
Da li je zaista tako, objašnjava imunolog Emina Milošević.
„Ti podaci su iz jedne određene laboratorije, a podaci ne mogu da se porede iz različitih laboratorija jer svaka ima svoja merila i svaka radi testove na svoj način. Tih 40.000 nije broj antitela, već rezultat koji se dobija merenjem promene intenziteta boje u enzimskoj reakciji koja se dešava. I to je različito od laboratorije do laboratorije.“
Otuda i drugačiji podaci koje viđamo – rezultat na IgG antitela je takođe pozitivan, ali pored stoji, recimo, brojka 15.
Може ли неко да протумачи (пре свега Игг), и какав је резултат у корелацији да прикаченим Фајзером..? Тнх pic.twitter.com/CeD3p8R89x
— Kudravi Polak (@Kudravipolak) February 17, 2021
Dakle, jedan izdvojen podatak ne znači mnogo, ne govori nam broj antitela, mada ohrabruje ako vidimo da naš test na IgG antitela probija gornju granicu.
Jedino što bi pokazalo merodavne rezultate, kaže Emina Milošević, jeste da se uzorak za antitela uzme pre vakcine i dve nedelje posle druge doze vakcine, i to pod uslovom da se uradi istim testom u istoj laboratoriji.
Pročitajte još:
„Nije besmisleno raditi ta antitela, ali jedini suštinski smisao toga jeste da vi uzmete uzorke ljudi, ali veći broj, i to pedesetak, stotinu, i posle Fajzer i posle kineske, ruske vakcine, i da ih uradite istim testom“, kaže dr Milošević.
U suprotnom, poređenje rezultata različitih testova može da liči na mešanje baba i žaba.
A postoji li onda neki globalni univerzalni parametar koji pokazuje od kog nivoa smo zaštićeni?
„Svi ti testovi su dizajnirani da se utvrdi da li antitela ima ili nema, a kako bi se potvrdilo da li je bila SARS-CoV-2 infekcija. Međutim, mi ne znamo šta je takozvani korelat zaštite, da li je to ovaj ili onaj nivo antitela. Za to je potrebno vrlo opsežno i temeljno istraživanje. Ljudi su shvatili da treba da se meri taj s-antigen, ali da bi to imalo smisla, mora da se uradi na sistematski način. Onda bi se videlo da li se ljudi sa takvim i takvim antitelima zaražavaju, pa se onda na osnovu toga govori šta bi bila vrednost iznad koje postoji zaštita i ispod koje ta zaštita ne postoji“, napominje Emina Milošević.
Može se zaključiti da je svakako bolje ako test pokaže da su brojke za antitela iznad gornje granice, ali problem je što na osnovu tih vrednosti ne možemo da zaključimo da li smo zaštićeni i koliko.
„Bio bi ozbiljan problem ako bi ljudi u skladu sa tim rezultatom antitela počeli da se ponašaju kao da epidemioloških mera nema.“
Emina Milošević objašnjava i šta nam govore studije iz Izraela na 600.000 vakcinisanih Fajzerom i 600.000 nevakcinisanih.
„Nivo zaštite koji ta vakcina pruža pokazuje da ona jako dobro štiti, da su brojke tokom masovne vakcinacije, što je realna slika života, iste kao one o zaštiti tokom ispitivanja. A kad bude takvo ispitivanje i za rusku i kinesku vakcinu, onda ćemo moći da poredimo Fajzer sa njima“, zaključuje imunolog Emina Milošević.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare