Problemi s kamenom u bubregu svakog mogu da zadese, a nefrološkinja dr Danijela Tasić, DokTok lekarka, za Nova.rs objašnjava kako ih prepoznati, šta raditi i koji su načini prevencije.
Bolesnik sa kamenom u bubregu dolazi kod lekara najčešće u agoniji zbog naglo nastalog, oštrog „srašnog“ bola u stomaku ili leđima, pojave krvi u mokraći i/ili osećaja jeze i drhtavice sa urinarnom infekcijom. Bol može biti praćen mučninom i povraćanjem, u prvoj fazi dostiže vrhunac nakon dva sata, stabilan je i praćen je talasima nesnosnog bola. Druga faza stalnog bola traje 3-4 sata, dok u trećoj fazi koja traje 4-16 sati perzistira blaži bol u talasima.
Bol se najčešće javlja kod jedne od 11 osoba, dva puta češće kod osoba muškog pola. Tradicionalno velika učestalost kamena u bubregu postoji u oblastima sa vrućom klimom koje su zato npr. u SAD-u nazvane „kameni pojas“. Ipak u poslednjih 50 godina zastupljenost kamena u bubregu ima trend porasta, trenutno je smrtnost od kamena u bubregu retka, ali i dalje postoji značajna stopa oštećenja bubrežne funkcije posebno kod osoba sa struvitnim kamencima.
Nastanak kamena je najčešće posledica smanjenog unosa tečnosti, povećanog izlučivanja komponenti koje formiraju kamen kao što su kalcijum, oksalat, mokraćna kiselina, cistin, ksantin i fosfat. Pored toga nizak nivo citrata i prekomerna kiselost urina doprinose da se rastvorene čestice u urinu brže kristališu i formiraju jezgra za nastanak kamena. Na nastanak kamena u bubregu može da utiče građa mokraćnih puteva, unos hrane koja sadrži dosta oksalata ili soli natrijuma. Kalkulozu mogu da favorizuju ponavljanje infekcije mokraćnih puteva, poremećaj funkcije paraštitne žlezde, Kronova bolest, giht, malignitet različite lokalizacije, primena vitamina D i još nekih lekova, kao i dugotrajna imobilizacija. Konačno kamen u bubregu može da bude i genetski uzrokovan.
Pročitajte još:
Lekaru se treba javiti na pregled prvenstveno zbog razlikovanja drugih bolesti koje mogu da se manifestuju na sličan način. Pregled lekara zahtevaju bolesnici koji imaju jedan bubreg, ili bolesnici sa transplantiranim bubregom, zatim bolesnici koji imaju dva bubrega, ali su nakon pojave bolova prestali da mokre i/ili su dobili povišenu temperaturu i drhtavicu. Svakako lekaru trebaju da se jave i bolesnici koji nisu mogli da ublaže bol oralnim analgeticima.
Obzirom da je kamen u bubregu čest nalaz, lečenje kalkuloze bubrega se prvenstveno zasniva na prirodnoj eliminaciji po principu najmanje invazivnosti. Osnovne mere koje se primenjuju kod svih kalkulusa bez obzira na sastav i poremećaj koji je doveo do kalkuloze podrazumevaju mehaničko otplavljivanje kamena velikim protokom urina i velikom dnevnom diurezom od preko 2,5 litra, kretanje i uspravan položaj tela. Specifične mere zavise od informacija dobijenih dijagnostičkim postupcima. Odluka o favorizovanju veće efikasnosti je isključivo urološka.
Pročitajte još:
Pošto je osnovna odlika kalkuloze sinhrona ili metahrona bilateralnost, posebna pažnja se posvećuje sprečavanju ponovnog nastajanja kamena kod bolesnika koji su spontanom eliminacijom ili lečenjem odstranili kamen. Ako je bolesnik prethodno eliminisao kamence, nakon saniranja akutne episode potrebno je da se javi lekaru radi procene osnovnog uzroka što podrazumeva sakupljanje mokraće i analize iz 24h urina i iz krvi za osnovni biohemijski i metabolički panel. Zbog niskog kvaliteta dokaza informacije iz izvora o efikasnosti fitoterapije na smanjenje kamenaca i njihovo izlučivanje nisu uključene u ovaj članak.
Kalkuloza bubrega je multidisciplinarno oboljenje koje zahteva angažovanje urologa, nefrologa, dijetetičara itd. i tek takvim multidisciplinarnim radom lečenje može da ima očekivane rezultate.
***
Bonus video: Zdravo misli – Urinarne infekcije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare