0
Da li imate osećaj ukočenosti u predelu kuka kada se sagnete da vežete pertlu?
Ili osetite bol kada ustajete iz tog položaja? Da li vam se, sve češće, javlja bol u preponama ili butini, koji se širi ka zadnjici i kolenu, tera vas da tu stranu štedite prilikom hoda, i koji se dodatno rasplamsa nakon intenzivnije fizičke aktivnosti?
Možda, pored toga, još čujete i neprijatno krckanje dok hodate?
Ako se pronalazite u ovim pitanjima, veliki su izgledi da imate osteoartritis kuka, jedno prilično često degenerativno oboljenje, koje nastaje kao posledica habanja i trošenja zglobne hrskavice.
Kuk spada u grupu takozvanih kugličnih zglobova.
Sa svakim korakom koji napravimo, telo izvrši pritisak na kukove, otprilike jednak trostrukoj vrednosti naše telesne težine. Mi taj pritisak ne osećamo, zato što ga zglobovi uspešno amortizuju, a glavni deo tog „amortizera“ unutar zgloba, je zglobna hrskavica. Kada mi napravimo korak, pritisak se prenese do hrskavice, i „cedi“ tečnost iz hrskavice u zglobni prostor. Na taj način se smanjuju otpor i trenje i amortizuje se pritisak. Kada pritisak popusti, voda se ponovo vrati u hrskavicu. Da bi uopšte došlo do razmene, neophodno je kretanje.
I tu dolazimo do toga zašto su šetnja i pokret neophodni za zdravlje naših zglobova.
Sa godinama, umerena fizička aktivnost postaje posebno važna, jer se količina vode unutar hrskavice smanjuje, ona se, sama po sebi, sporije obnavlja i zglobovi stare. Međutim, nije starost jedina koja haba i troši hrskavicu.
Svako stanje koje dovede do preopterećenja, recimo, prekomerna telesna težina, ili neprilagođena fizička aktivnost, ali i genetika, mogu da dovedu do habanja i trošenja hrskavice.
Pročitajte još:
Ranije je osteoartritis kuka bio rezervisan za one starije od 65 godina. Međutim, tempo života, profesionalno ali, često, i ono nekontrolisano intenzivno, rekreativno, bavljenje sportom, pa i sama epidemija gojaznosti, koju nikako ne smemo da zaboravimo, krivci su što je danas ta starosna granica za osteoartritise značajno niža.
Srećom, danas je medicina veoma napredovala, i za razliku od nekih ranijih vremena, dostupne su nam, regenerativne, odnosno biološke terapije, koje se ne odnose samo na kuk, već se odnose i na druge zglobove i meka tkiva.
Slučaj Kobija Branta
Možda je jedan od najpoznatijih primera koliko regenerativna terapija može da pomogne i odloži operativno lečenje, slučaj legende američke i svetske košarke, nažalost, prerano i tragično preminulog Kobija Brajanta. Usled prekomernih napora izazvanih profesionalnim sportom, Kobi Brajant je imao problem sa zglobom kolena, i upravo zahvaljujući jednoj od bioloških terapija uspeo da odloži zamenu kolena protezom još priličan broj godina, i, tada na sreću svih nas, nastavi svoju profesionalnu karijeru.
***
Bonus video: Zdravo misli
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
