Dr Katarina Bajec: Transplantacija sa živog donora za mnoge je jedino rešenje

Svakih 9 minuta, u svetu jedno lice bude dodato na listu čekanja za transplantaciju organa. S druge strane, samo jedan preminuli donor može da spasi do osam života, a zahvaljujući lekovitom daru donacije tkiva, i da poboljša živote više od 75 ljudi. I pored toga, svaki dan, 17 ljudi širom sveta umire usled nedostatka organa za tranpslantaciju.Organi koje preminula osoba može da donira su srce, pluća, jetra, tanka creva, pankreas, bubrezi, materica, pa čak i delovi lica i ruke. Što se tkiva tiče, rožnjača spašava nečiji vid, srčani mišić spašava nečiji život, a doniraju se i tkiva poput kože, tetive, ligamenata, kostiju i sama koštana srž.Nažalost, veliki je jaz između broja pacijenata koji čekaju na transplantaciju i broja raspoloživih organa preminulih donora. Recimo, od bolesti jetre i bubrega godišnje umire više od 96 000 ljudi, što je više života nego što odnesu karcinom dojke i prostate zajedno.Velikom broju ovih pacijenata život može da bude spasen, i to, zahvaljujući napretku nauke, transplantacijom sa živih donora. Primer jedne takve transplantacije, koja je većini poznata jeste transplantacija bubrega.Bubreg je parni organ. Kada osoba donira jedan bubreg, preostali, zdrav bubreg preuzima funkciju doniranog, i takva osoba nastavlja da vodi potpuno normalan život. Ono što je manje poznato jeste da i transplantacija jetre može da se uradi sa živog donora, i to čak i kod male dece.Zahvaljujući veoma visokom stepenu regeneracije, kada se ukloni 70 odsto tkiva jetre, preostalih 30 odsto preuzima funkciju, i u roku od tri meseca se jetra obnavlja skoro u celosti bez komplikacija.Postoje osobe koje se, nažalost, nalaze u terminalnim stadijumima insuficijencije jetre, i one nemaju vremena da čekaju jetru preminulog donora. Za njih je transplantacija dela jetre sa živog davaoca spasonosno i često jedino rešenje.Najčešće su živi donori bliski rođaci, međutim, i među bliskim rođacima može da se javi neka vrsta nepodudaranja, kao što je to recimo inkompatibilnost krvnih grupa ili drugih ćelija i tkiva.U nekoliko centara u svetu, kao što su SAD, ali i Turska, i još neke zemlje Evrope, postoji rešenje i za takve situacije. Unakrsne ili cross-over transplantacije, u tim slučajevima mogu da budu spasonosno rešenje.O čemu se radi?Postoji jedan par davalac-primalac, kod koga je problem neka vrsta nepodudarnosti. Pronalazi se drugi par davalac-primalac, među kojima isto postoji nepodudarnost, ali tako da između davaoca jednog i primaoca drugog para postoji podudarnost. Na ovaj način se, u odsustvu organa preminulih donora, spašavaju životi.Transplantacije, takođe, mogu da budu i kombinovane, kada se u jednom aktu presađuju dva organa, najčešće deo jetre i bubreg.Poseban izazov su transplantacije jetre kod dece. U većini slučajeva donor je odrasla osoba, tako da je potrebno ozbiljno medicinsko iskustvo i adekvatna opremljenost centra, kako bi se celokupna anatomska struktura očuvala, a opet veličinom prilagodila telu deteta.Transplantacija organa je, generalno, veliki izazov, posebno ukoliko su u pitanju organi i delovi organa živih donora. Zahteva ozbiljan i iskusan medicinski tim, na čelu sa hirurgom, ali zahteva i visok nivo opremljenosti samog centra gde se izvodi, jer samo uz multidisciplinarni pristup, iskusan tim, i adekvatnu infrastrukturu samog centra, transplantacija organa može uspešno da se završi i po davaoca, ukoliko je reč o transplantaciji sa živog donora, ali i po primaoca.***Bonus video: Zdravo misli o transplataciji jetre

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zdravomisliotransplatacijijetre-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3264540"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram