1
Pandemija korone uveliko je prošla, ali daleko od toga da ta opasna bolest i dalje ne pušta svoje pipke. Koje su posledice korone koje se i sada vide, za Nova.rs govori doktor Danilo Bulatović, lekar opšte prakse.
Iako su najjači udari kovid infekcija u Srbiji prošli, i dalje se u kliničkoj praksi i svakodnevnom radu sa pacijentima mogu uočiti specifičnosti i noviteti kada govorimo o simptomatologiji i naročito komplikacijama ove infekcije.
O tome šta iskustvo lekara govori, za Nova.rs priča doktror Danilo Bulatović.
„Dešavalo se da, kada pacijenti dođu na pregled sa povišenim enzimima jetre (AST, ALT, GGT), kao i bolovima ispod desnog rebarnog luka, ili nakon što se ultrazvučnim pregledom ustanovi masna jetra – naknadno se dokaže preležana kovid infekcija i da je najverovatnije to posledica ili infekcije, ili terapije. Takođe, pacijenti koji se žale na pojavu povišenog šećera u krvi ili pogoršanje već postojećeg dijabetesa, hiperlipidemije ili drugih metaboličkih poremećaja, a ne navode promene u životnom stilu ili načinu ishrane, mogu se dovesti u vezu sa kovidom, ali se sa sigurnošću ne može dokazati u uzročno-posledični odnos.“
Naš sagovornik kaže da se kod pacijenata sa srčanim tegobama – hiperetenzijom, tahikardijom, pacijenata koji imaju implantirane stentove ili bypassove, može očekivati pogoršanja osnovne bolesti,ili komplikacije koje se ređe javljaju u opštoj populaciji.
Zato je neophodno koristiti redovnu kardiološku terapiju i u slučaju pojave bilo kakvih novih simptoma – bolova u grudima, trnjenja vilice ili ruke, osećaja palpitacija srca ili tzv. preskakanja neophodno je javiti se na pregled lekara.
„Kao lekari opšte prakse, trudimo se da ih prepoznamo, ukoliko možemo zbrinemo, ali svakako je pregled ordinirajućeg kardiologa od najveće važnosti u tom slučaju.“
Doktor Bulatović kaže i da je dijapazon manifestacija bolesti izuzetno širok kad su u pitanju posledice korone.
„Gotovo ne možemo pogrešiti ukoliko u diferencijalne dijagnoze za brojna stanja uvrstimo kovid. Taj raspon ide od uopštenih simptoma kao što su malaksalost i temperatura, preko respiratornih , kao što su kašalj, kratak daj, bolovi u grudima, zatim digestivnih kao što su dijareja, mučnina, povraćanje, neuroloških – glavobolje, poremećaj sna, vrtoglavice, do psihičkih (anksioznost, depresija) i raznih drugih poput poremećaja menstualnog ciklusa do osipa po koži.“
I to je još jedan dokaz da je kovid sistemska bolest čije posledice mogu i sad da se vide, i to u svakom delu tela.
Naš sagovornik kaže da se komplikacije mogu javiti kod svakog ko je preležao kovid infekciju, bilo da je ona bila dijagnostikovana ili ne.
„U većem su riziku pacijenti koji imaju hronične bolesti, urođene ili stečene poremećaje imuniteta, oni na imunosupresivnoj su terapiji, osobe koje su nevakcinisane, socijalno ugroženi, oni koji nemaju pristup adekvatnoj dijagnostici i terapiji.“
Svetska zdravstvena organizacija sve komplikacije kovida grupiše u stanje pod nazivom post kovid sindrom ili produženo kovid stanje. Taj takozvani dugi kovid se u većoj ili manjoj meri i u kraćem ili dužem periodu javlja kod oko 10-20 odsto onih koji su preležali kovid. Može se javiti dok traje sama bolest ili mesecima nakon preležane infekcije i oporavka. Najčešće traje par nedelja do par meseci, ali trenutno je nemoguće odrediti koliko ovo stanje može trajati kod obolelog. Za porodicu i prijatelje obolelog je takođe važno, da osoba u periodu post kovid sindroma nije infektivna i ne može zaraziti ljude iz svoje okoline.“
Pročitajte još:
Najčešći simptomi su nedostatak daha, umor, bolovi u mišićima, palpitacije srca, hladnoću u rukama i nogama, poremećaji čula mirisa ili ukusa.
„Simptomi koji najviše remete svakodnevni život i funkcionisanje u kognitivne prirode – zbunjenost, zaboravnost, nedostatak fokusa ili jasnoće. Na ove simptome se sami pacijenti žale, a dešava se da na pregled dođu po nagovoru članova porodice koji su uočili ove promene.“
Postoje i određene tegobe koje nisu uzročno-posledično dovedene u vezu sa preležanom kovid infekcijom, ali na njih se pacijenti žale i uočili su pogoršanje ili prvu pojavu simptoma upravo nakon preležane infekcije.
„U ovoj grupi se nalaze simptomi najraznovrsnijeg tipa, od opadanja kose ili krtosti dlake i noktiju, pojave pojačanog znojenja, anksioznosti, neprijatnih snova, grčeva u mišićima, pa sve do tolerancije na alkohol koja je slabija nego ranije, bolova u želucu, nadutosti.“
Na kraju, dr Danilo Bulatović priča šta je važno da znamo o dugoročnim promenama koje korona ima po sve nas.
„Danas nema grane medicine – od reumatologije, onkologije sve do hirurgije, u kojoj se značajan deo naučno-istraživačkog rada, kao i svakodnevna klinička praksa, ne bazira na sagledavanju dugoročnih komplikacija kovid infekcije. Istina je da trenutno još nema definitivnih zaključaka i da će trebati godine, ako ne i decenije da se sa sigurnošću sazna šta sa sobom nosi ova bolest.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
