Cink je već neko vreme u fokusu pažnje kao suplement koji treba da unosimo u naš organizam. Sa pojavom epidemije kovida 19 sve više se razmatra njegova uloga. Otuda i pitanje kako i koliko dugo sme da se pije.
Cink predstavlja jedan od osnovnih elemenata za normalno funkcionisanje organizma.
Učestvuje u velikom broju procesa našeg organizma uključujući rast i razvoj ćelija, borbu protiv infekcija, zarastanje rana, normalno funkcionisanje čula ukusa i mirisa, vida…
Naš organizam ga ne proizvodi niti ga skladišti, pa moramo da ga unosimo ishranom.
Nalazi se u različitim vrstama hrane uključujući crveno meso, piletinu, ćuretinu, ribu i školjke, jaja, mleko, sir.
Pored toga, nalazi se i u različitim biljkama i semenkama, ali je našem organizmu najdostupniji iz životinjskih izvora.
Uobičajenom balansiranom ishranom koja sadrži namirnice i biljnog i životinjskog porekla se unosi dovoljna količina cinka potrebna za normalno funkcionisanje organizma.
Cink se u vidu terapije koristi u lečenju:
nedostatka cinka koji može da nastane kod osoba koji imaju obilne dugotrajne prolive, Vilsonove bolesti gde organizam skladišti preterane količine bakra. Cink u ovom slučaju zaustavlja preuzimanje bakra i time obezbeđuje normalno funkcionisanje organizma
kod dijareje kod dece koja nisu dovoljno uhranjena, ali nema dokaza da može da se koristi i kod zdrave dece sa prolivom
suplementi cinka su našli svoje mesto i u borbi protiv različitih infekcija, zarastanju rana, održavanju funkcionisanja nervnog sistema, lečenju ojeda kod beba, dekubitusa,opekotina…
Pojedina istraživanja su rađena u nadi da će dokazati da uzimanje cinka može da skrati trajanje prehlade.
Ta istraživanja nisu dokazala da uzimanje cinka ima stopostotnu ulogu u ozdravljenju.
Ono što jeste sigurno je da je cink bitan za normalno funkcionisanje našeg odbrambenog mehanizma, održavanje naših ćelijskih barijera, smanjivanju oksidativng stresa, zaustavljanju replikacije raznih virusa.
S tim u vezi bi bilo logično zaključiti da u trenutku naprezanja našeg odbrambenog mehanizma opterećenog infekcijom uzimanje cinka može da bude korisno.
To pogotovo ima značaja u slučaju prevelikog gubitka cinka kod, recimo, obilnih proliva, smanjenog unosa cinka putem ishrane zbog gubitka apetita ili bilo kojih drugih problema koji smanjuju raspoloživost cinka, recimo, kod starijih pacijenata.
Istraživanja koja su rađena na temu odnosa korone i cinka su ovo i potvrdila, ali uz ograđivanje da je ovu temu potrebno još razraditi.
Dnevna doza cinka zavisi od godišta, pola, trudnoće, ali i mnogih drugih faktora.
Doktori Ivana i Ivan Đurić na svom sajtu Saveti lekara pokazuju srednju vrednost unosa cinka koja može da zadovolji potrebe gotovo svih zdravih pojedinaca i naučno je dokazana.
Deca i novorođenčad
7 do 12 meseci: 3 mg po danu
1 do 3 godine: 3 mg po danu
4 do 8 godina: 5 mg po danu
9 do 13 godina: 8 mg po danu
Adolescenti i odrasli
Muškarci od 14 godina i preko : 11 mg po danu
Devojke od 14 do 18 godina: 9 mg po danu
Žene od 19 godina i više : 8 mg po danu
Trudnice od 19 godina i preko: 11 mg po danu (od 14 do 18 godina: 12 mg po danu)
Dojilje, od 19 godina i preko : 12 mg po danu (od 14 do 18 godina: 13 mg po danu)
Maksimalna doza iznosi 40 miligrama dnevno, dok pojedinačna doza od 10 do 30 grama može da bude fatalna.
Budući da naš organizam ne proizvodi i ne skladišti cink, on se proizvodi u obliku vezanom za aminokiseline ili u neorganskoj oksid odnosno sulfid verziji.
Smatra se da je organska verzija bolja i dostupnija našem organizmu za preuzimanje.
Može da se nađe samostalno, ali i u različitim drugim kombinacijama minerala i vitamina.
Uzimanje suplemenata cinka ima svoja neželjena dejstva.
Maksimalna dnevna doza cinka koja može da se uzme iznosi 40 miligrama na dan.
Predugo uzimanje cinka, kao i uzimanje prevelikih doza može da dovede do poremećaja u metabolizmu i preuzimanju bakra.
Ovaj poremećaj može da dovede do problema sa krvnim zrncima i anemijom.
Pored ovoga, cink može da izazove:
gubitak apetita
mučninu
povraćanje
proliv
grčeve u stomaku…
Pored ovih neželjenih dejstava treba naglasiti da uzimanje cinka može da poremeti dejstvo pojedinih antibiotika kao što su tetraciklini i hinoloni. Iz tog razloga ove antibiotike treba uzimati dva sata pre ili četiri do šest sati posle cinka.
Takođe, cink smanjuje dejstvo antireumatskog leka penicilamina, pa ga treba uzimati dva sata pre cinka, dok tiazid i diuretici povećavaju izlučivanje cinka mokraćom.
Prskanje sprejeva u nos koji sadrže cink može da dovede do gubitka čula mirisa.
Uzimajući u obzir da se balansiranom ishranom unosi dovoljno cinka, najbolji savet bi bio da cink suplemente uzimate sve dok imate tegobe. Nakon toga unos cinka bazirajte na ishrani i trudite se da živite zdravo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj