Vesiću, gledaj i uči: Istorijski projekat prve žene Pariza

Hidalgo je postala prva žena na mestu gradonačelnice "grada svetlosti", koja je na tu poziciju izabrana 2014. godine. Njena politička rešenja za Pariz usmerena su na socijalnu inkluziju, inovacije, održivi razvoj i ekološka pitanja.Pod njenom upravom, Pariz se obavezao da će zabraniti dizel motore do 2025. godine i postupno sa svojih ulica ukinuti sve automobile sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem do 2030. godine. Sva vozila na pogon na gas koja ulaze u grad moraju da imaju nalepnice na kojima se navodi njihov nivo emisije ugljenika.Prema ovom programu protiv zagađenja, starija vozila - od automobila do turističkih autobusa i teških kamiona - zabranjena su na ulicama grada između 8 i 20 časova. Svake prve nedelje u mesecu automobili su potpuno zabranjeni u 10 najgušće naseljenih delova grada, uključujući Jelisejska polja, a gradonačelnica namerava da zabranu proširi na celu nedelju ako bude ponovo izabrana (u nekih 20 drugih delova grada već postoje "pešački" vikendi.https://www.facebook.com/associationParisEnCommun/photos/727356314734247Prva žena Pariza proširila je gradski program deljenja bicikala Velib - i upkos velikim protivljenjima grupa automobilista, uspešno je velike delove obale Sene pretvorila u pešačku zonu. Biciklističke staze se šire, javni prevoz je sada besplatan za decu mlađu od jedanaest godina (već je bio besplatan za starije građane i odrasle osobe sa invaliditetom), a saobraćaj automobila smanjio se za 20 odsto u poslednjih pet godina.Nova revolucionarna ideja gradonačelnice ima za cilj da Pariz pretvori u grad u kojem nikome ne treba više od 15 minuta da stigne na posao ili odvede decu u školu. Pod imenom La Ville Du Quart d’Heure (četvorosatni grad), cilj je da se dekarbonizuje ekonomija i Pariz učini zdravijim gradom.https://twitter.com/Anne_Hidalgo/status/1219580627172888577?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1219580627172888577%7Ctwgr%5Eshare_3%2Ccontainerclick_0&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.smartcitylab.com%2Fblog%2Fgovernance-finance%2Fparis-15-minute-city%2FČak i u gustom naseljenom gradu poput Pariza, koncept koji je Hidalgo predložila je odvažan. Biće potrebna rekonstrukcija grada“, kako kaže savetnik gradonačelnice Karlos Moreno, profesor na Univerzitetu Sorbona."Šest stvari čini urbanistu srećnim. Dostojanstveno prebivalište, rad u odgovarajućim uslovima, mogućnost dobijanja pomoći, blagostanje, obrazovanje i razonoda. Da biste poboljšali kvalitet života, morate da smanjite radijus pristupa za ove aspekte", rekao je.Taj plan za dovođenje svih životno esencijalnih stvari u svako susedstvo znači stvaranje temeljnije integrisanog urbanog tkiva, gde se prodavnice mešaju sa domovima, barovi se mešaju sa domovima zdravlja, a škole sa poslovnim zgradama.Ovaj fokus na mešanju što većeg broja različitih stvari u istom prostoru je pravi izazov za dosadašnje urbanističke planove, koji su studiozno pokušavali da odvoje stambene prostore od maloprodajnih, zabavnih, proizvodnih i kancelarijskih okruga. Ipak, ova geografska podela imala je smisla na početku industrijske ere, kada je zagađenje iz gradskih fabrika predstavljalo zdravstveni rizik za one koji žive u njihovoj blizini. Koncentracija stambenih blokova u prigradskim zonama i usredsređenost građana koji tu žive na automobil, dodatno je pojačala ovu oštru podelu.To je dovelo do stvaranja masivnih industrijskih i kancelarijskih zona, koje su međusobno izolovane i opslužene mrežama puteva. Ali koncept "hiperblizine", kako ga nazivaju Francuzi, pokušava da izmeša različite upotrebe javnog prostora.https://www.facebook.com/uguzb/posts/3179459775492073Sa sličnom idejom su organizovani "superblokovi" u Barseloni koji su za grad učinili više od smanjenja broja automobila. Dizajnirani su da podstaknu ljude koji žive u zonama blokova da funkcionišu bez automobila - i ujedno da podstaknu rast maloprodaje i drugih usluga "nadomak mesta stanovanja".Slično je u Portlandu u Oregonu. Grad ima za cilj da pokrije 90 odsto grada takozvanim "20-minutnim susedstvima", gde se sve osnovne potrebe mogu obaviti na mestima udaljenim na 20 minuta hoda. U Australiji je Melburn predstavio sličan plan 2018. godine.Pariz želi isto - da se cilj putovanja smanjuje na 15 minuta, ali se biciklistička putovanja koja toliko traju takođe računaju. Najvažnije je građanima prostorno približiti markete i bolnice, ali i kulturne aktivnosti i radna mesta. Više pariskih ulica bilo bi ustupljeno pešacima i biciklima, dok bi automobilske trake dalje bile skraćene ili uklonjene. Pokušali bi da javnim i polujavnim prostorima daju višestruku upotrebu - tako da bi, na primer, dnevna školska dvorišta mogla postati noćni sportski objekti ili jednostavno mesta za predah u vrelim letnjim noćima. Podsticali bi da manja prodajna mesta - knjižare, prehrambene prodavnice, kao i zanatske radnje, imaju oznaku "Made in Paris" kao simbol lokalnog kvaliteta. Svi bi imali pristup obližnjem lekaru (i idealno medicinskom centru), dok bi sportsko-terapijski objekti bili dostupni u svakom od 20 gradskih okruga.https://www.youtube.com/watch?v=55VkdnzGzhwDa bi se poboljšala lokalna kulturna ponuda, postavili bi se prostori za javne performanse, naročito na velikim trgovima, kojima trenutno dominiraju automobili. Konačno, Pariz bi bio obezbeđen mrežom "građanskih kioska" - kabina u kojima rade gradski službenici i koji bi nudili ne samo informacije, već i razne druge usluge važne za zajednicu.U decembru su veliki protesti zbog penzijske reforme dali Parižanima priliku da vide kako bi zapravo izgledala budućnost u novom Parizu - gradu od 15 minuta. Kako prevoz nije radio a ulice su bile blokirane, bicikli su počeli da premašuju automobile za dva prema jedan - slikajući vedru sliku budućnosti grada.https://twitter.com/GetclosetoOpera/status/1318133589880569856Ipak, sprovođenje ovog plana je veliki izazov. Pored svojih stanovnika, centralni Pariz privlači ogroman broj turista koji se moraju hraniti, smeštati i prevoziti iz susedstva u susedstvo. Milioni drugih putuju u grad zbog posla iz široke okoline Pariza. Ljudi koji žive u centru grada mogli bi da svedoče povećanju kirija. A Pariz se ne može pretvoriti u grad koji isključivo služi potrebama bogatih.Ostaje da se vidi kako će Hidalgo izvršiti potrebne infrastrukturne promene. Ipak, njena ideja je nešto što će drugi gradovi verovatno posmatrati sa velikim interesovanjem. Nadamo se da će među njima biti i naš.***Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=mMAGiBMOi40Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram