Srđan Lukić je beogradski pulmolog koji već nekoliko meseci živi u Sloveniji, pa smo ga ovog puta, umesto za stručni savet na temu korone ili cigareta, pitali za utiske života u najuređenijoj zemlji u našem komšiluku.
„Sloveniju sam izabrao iz više razloga. Kao prvo, bili smo u zajedničkoj državi, pa postoji manje razlika u samom životu u Sloveniji u odnosu na Srbiju nego što bih iskusio da sam, na primer, otišao u Nemačku. Kao drugo, lokacija same države, a i mesta gde sam (more), odlična je, jer je dovoljno blizu Srbije (6 sati kolima od Kopra do Beograda) a blizu je i drugim delovima Evrope (Hrvatska, Italija, Austrija…). Kao treće zdravstveni sistem je što se tiče funkcionalnosti među najboljim u Evropi, što je dobro i iz pozicije pacijenta (jer svi ćemo jednog dana biti pacijenti). Kao četvrto ekonomska situacija je stabilna i, za lekara, i više nego dovoljna za jedan normalan život. Kao peto Slovenija je jedna maksimalno uređena država i, što je još važnije, maksimalno uređeno društvo koje počiva na odgovornosti samih pojedinaca. Ima tu još stvari, ali verujem da je i ovo dovoljno“, kaže Srđan Lukić u razgovoru za portal Nova.rs.
Koliko se vaš život i kako promenio od preseljenja?
Mnogo se promenio, što je i logično. Dosadašnje vreme sam morao da posvetim prilagođavanju na novu državu, nove ljude, nov jezik, nov sistem… I još će se menjati pošto završavam to „prilagoditveno obdobje“ i počinjem da radim u bolnici sa kojom sam od početka postigao dogovor, a to je Splošna bolnišnica Izola. Nije lako ali je lepo.
Na šta vam je bilo najteže da se naviknete?
Za sada su to lične stvari, pošto sam za početak došao sam, procedura za dolazak supruge je u toku. Najteže mi je to što nismo svaki dan zajedno, ako ne računamo video pozive preko Vibera. Nedostaje mi i naš mačak Tolja, on je i manje raspoložen za komunikaciju preko Vibera. Nedostaju mi naravno i drugi ljudi, familija pre svega. Na stvari u Sloveniji se nije teško navići, kada idete na bolje to nije mnogo teško.
And now something completely different
Posted by Srđan Lukić on Понедељак, 31. август 2020.
Nedavno ste napisali da vam se sviđa što nema duvanskog dima, čime vas je još osvojila Slovenija?
To je zapravo bila suptilna kritika Srbije. Naravno da se puši i u Sloveniji, ali za razliku od Srbije ovde ljudi to rade u svoja četiri zida, eventualno napolju kada nema nikoga u njihovoj blizini. Tačno se oseti da se na konzumiranje cigareta gleda sa neodobravanjem. Sa druge strane u Srbiji se puši svuda, zaključno sa zdravstvenim ustanovama, gde bi po zakonu to moralo biti zabranjeno. Dok sam radio u Srbiji pokušavao sam sa tim da se izborim, ali u tome nisam uspeo, jer pušače u Srbiji nije sramota da zapale bilo gde i bilo kad. A trebalo bi.
Pročitajte još:
A Slovenija me je najpre osvojila svojim ljudima koji nisu tako neposredni kao ljudi u Srbiji, ali su maksimalno gostoljubivi i izlaze u susret u vezi sa svim. Što službeno, što neformalno, potrudiće se maksimalno da se uradi to što je potrebno. Radne navike su im na visokom nivou i takvim pristupom motivišu i vas da i vi budete bolji. Biti radnik u Sloveniji je nešto nadasve pozitivno.
Jeste li se lako sprijateljili s ljudima?
Svakako. U Sloveniji su navikli na to da ima puno ljudi koji govore ne baš najbolji slovenački, sa akcentom. Tako da sam vrlo brzo shvatio da ne treba da se brinem zbog toga jer me niko neće gledati ispod oka zato što nisam Slovenac. Čim vide da se trudite da govorite slovenačkim jezikom to je sasvim dovoljno. Komunikacija u svakom slučaju nije problem, jedino što je malo teže navići se na sve slovenačke dijalekte koji se, imam utisak, među sobom više razlikuju nego što se, među sobom, razlikuje većina dijalekata srpskohrvatskog jezika.
Koliko su Slovenci drugačiji od Srba?
Nikada nije zahvalno generalizovati, ali Slovenci se od Srba razlikuju najpre u tome da nisu previše jaki na rečima kada je u pitanju ispoljavanje patriotizma, ali zato u praksi šiju Srbe za nekoliko dužina. Kada kažem u praksi mislim na to da se na svakom koraku vidi da Slovenci prema svemu onom što ih okružuje imaju odnos kao da pripada svakom od njih. I maksimalno poštuju sva pravila i zakone.
Pročitajte još:
Jesu li škrti? Koje su najgluplje predrasude koje ih prate?
Škrti nisu, ali isto tako nisu ni rasipnici. A najgluplja predrasuda je da ne psuju.
Kako izgleda život lekara u Srbiji, a kako u Sloveniji?
Najveća razlika je na poslu, gde se u Srbiji većinu vremena bavite paramedicinskim problemima (da li radi skener? da li ima ovog leka na stanju u bolničkoj apoteci? da li pacijent može da priušti terapiju? i sl.) dok se u Sloveniji najveći deo vremena bavite medicinskom problematikom. Sistem uglavnom funkcioniše – kažem uglavnom jer i ovde ima povremeno problema, što je normalno jer nigde nije idealno. Van posla za sada ne mogu da napravim adekvatnu paralelu jer sam se do sada u slobodno vreme bavio priznavanjem supspecijalizacije koju sam završio u Srbiji i naravno učenjem slovenačkog jezika.
Šta vam prolazi kroz glavu kad razmišljate o povratku u Srbiju? Hoće li se to uopšte desiti?
Kada razmišljam o tome prvo pomislim na to da je trenutno i teoretski nemoguće zamisliti scenario po kome će Srbija raskrstiti sa nacionalističkom zaostavštinom vladavine Slobodana Miloševića koju uspešno gaji, neguje i zaliva preko svake mere. Tako da se razmišljanje na tu temu vrlo brzo završava.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare