37
Sve više temperature i sve brojniji turisti Grčku stavljaju pred nove izazove ako želi da zadrži status popularne turističke destinacije.
Svojim tirkiznim morem i sunčanim vremenom, Grčka je privukla skoro 33 miliona posetilaca prošle godine i ostvarila 28,5 milijardi evra prihoda, a očekuje se da će ove godine proći još bolje. Međutim, porast broja turista mogao bi potkopati ekonomski oslonac u bliskoj budućnosti.
Ljutnja zbog „prekomernog turizma“ izazvala je proteste poslednjih godina na plažama Kiklada, skupa ostrva Egejskog mora.
„Ljudi u Grčkoj su sve više zabrinuti da se Kikladska ostrva veoma brzo menjaju i da će se za nekoliko godina izgubiti ono što je posebno“, rekao je Dimitris Vajanos, ekonomista iz Londonske škole ekonomije.
Grčka nije jedina koja se suočava s tim problemom. Stanovnici drugih popularnih evropskih destinacija kažu da posetioci nanose štetu životnoj sredini i lokalnoj ekonomiji, posebno zato što povećavaju troškove stanovanja i cene.
Pročitajte još:
Ali Grčka je među zemljama u Evropi koje su najteže pogođene globalnim zagrevanjem, a porast nivoa mora, užareni toplotni talasi, nestalne padavine i česti požari menjaju sliku. Turizam dodatno opterećuje oskudne vodne resurse i ugrožava priobalno okruženje, što dovodi do poziva lokalnih vlasti i nacionalnog ombudsmana da regulišu izgradnju, ograniče turističke tokove i investiraju u upravljanje vodama i infrastrukturu.
Vlada mora da uskladi ublažavanje ovih pretnji sa zaštitom kritične zarade od turizma, piše Daily Mail.
Turizam doprinosi između 62,8 i 75,6 milijardi evra grčkoj ekonomiji, otprilike trećinu bruto domaćeg proizvoda godišnje, navodi Hellenic Tourism Business Association (Insete). .
Zakonom u julu ažurirani su propisi za turističke agencije, vodiče i iznajmljivanje za koje je ministarka turizma Olga Kefalojani rekla da će zemlju učiniti „globalnom turističkom silom“, što je deo „kritično važnih“ napora da se zaštiti industrija i koristi ekonomiji.
Ali klimatske promene postavljaju egzistencijalna pitanja za industriju.
Dugi toplotni talas u junu, praćen najtoplijim julom u istoriji, primorao je da se zatvore turističke atrakcije i izazvao niz smrtnih slučajeva od toplote.
Šumski požari, koji su postali intenzivniji i učestaliji zbog toplijeg i sušnijeg vremena povezanog sa klimatskim promenama, takođe prete turističkoj industriji. Prošle godine je širom zemlje besnelo više od 8.000 šumskih požara, a hiljade turista je moralo da bude evakuisano sa ostrva, uključujući Rodos.
Uticaj klimatskih promena u Grčkoj nije ograničen samo na porast temperature i druge ekstremne vremenske prilike.
Obalna erozija i ugrožene morske trave, koje pomažu da Sredozemno more dobije karakterističnu tirkiznu boju, identifikovane su kao pretnje turizmu u izveštaju Insete, pored poplava, nestašice vode, visokih temperatura i suše.
„Pošto će leta biti toplija, produženje turističke sezone bi trebalo da bude prioritet s osmišljavanjem visokokvalitetnih ponuda za privlačenje posetilaca tokom cele godine. Samo na ovaj način možemo osigurati održiv i konkurentan turizam za Grčku“, rekao je portparol Insete za Thomson Reuters fondaciju.
Insete takođe preporučuje promovisanje alternativa odmoru na plaži – jačanje agroturizma, gastroturizma, wellness, zdravstvenog i avanturističkog turizma.
Ben Linman iz Travel Foundation, nevladine organizacije koja radi sa vladama, preduzećima i zajednicama na razvoju i upravljanju turizmom, ukazao je upravo na potrebu za ozbiljnim upravljanjem turizmom, koje će biti više od promocije.
Ulaganje u obnovljivu energiju ili zaštitu obalnih područja i ranjive infrastrukture takođe bi imalo dugoročne koristi za turističku destinaciju, rekla je Epler Vud, direktorka Programa za upravljanje imovinom održivog turizma na Univerzitetu Kornel u Sjedinjenim Državama.
„To može biti pozitivan uticaj koji može pomoći zemljama u tranziciji da budu manje rizične i otpornije“, dodala je.
U međuvremenu, ombudsman, grčki zvaničnik koji istražuje pritužbe javnosti, rekao je u junskom izveštaju da zemlja treba da smanji izgradnju i zaštiti vodne resurse kako bi održala zdrav turizam. On je upozorio na rastuće ekološke rizike od turizma, posebno na dodatne zahteve za snabdevanje vodom za piće, bazene i vodene parkove.
Pilot studija, koju su sproveli grčki istraživači i Unesco, kulturna agencija UN, otkrila je da je manjim ostrvima u Egejskom moru već potrebna dvostruka količina vode koju mogu prirodno proizvesti da bi zadovoljili potražnju turista, koja bi trebalo da se udvostruči do 2030. godine.
„Što se ova ostrva više razvijaju, to će biti manje privlačna za posetioce“, rekao je Vajanos.
Grčka bi trebalo da prilagodi turizam tako da bude kompatibilniji sa ekološkim standardima, uključujući korišćenje zoniranja, i koncentriše razvoj u određenim oblastima, rekao je on.
Ovogodišnje uvođenje turističke takse, nazvane naknada za otpornost na klimu, trebalo bi da pomogne u finansiranju oporavka od pogoršanja šumskih požara i poplava.
Pročitajte još:
Očekuje se da će naknada za goste koji borave u hotelima i kratkoročnim iznajmljivanjem doneti do 300 miliona evra dodatnog prihoda u 2024.
Ali Epler Vud kaže da su turističke takse istorijski išle ka marketingu destinacije, a ne u korist lokalnih zajednica. Centralna unija grčkih opština (KEDE) poziva da prihod od poreza ide lokalnoj upravi kako bi im pomogla da upravljaju turistima.
Takođe je malo dokaza da turističke takse smanjuju dolaske, navodi se u izveštaju strateške kompanije Group NAO.
Nikos Zorzos, gradonačelnik Santorinija, želi da ograniči broj dnevnih posetilaca na krstarenju na 8.000 od čak 17.000 ljudi.
„Ono što želimo da vidimo je da je turizam održiv ili čak regenerativan. Mora da ulaže u očuvanje ekosistema i mora da pomogne oko troškova upravljanja turistima na terenu“, zaključuje Epler Vud.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
