Hrvatska i Grčka među prvima na udaru: Da li je ovo početak kraja letovanjima na Mediteranu?

Svi znakovi upućuju na to da će do kraja ovog veka popularnost Mediterana kao odredišta za letnji odmor drastično pasti - i to zbog nesnosnih vrućina. Taj deo Evrope biće poput Dubaija u avgustu, upozorava The Telegraph.

Negativni trendovi već su vidljivi. Grčka je, na primer, u poslednje dve nedelje zabeležila najraniji toplotni talas, u delovima Katalonije tokom Uskrsa na snazi je bila redukcija vode zbog rekordne suše, a na Siciliji, gde je 2021. godine živa u termometru dostigla rekordnih 48,8 stepeni Celzijusovih, ovih dana pojedini B&B (bed and breakfast) objekti morali su da odbijaju goste zbog nestašice vode.

Neki tvrde da je Evropa uvek doživljavala sezonske toplotne talase, ali oni nikad nisu bili ovako intenzivni i česti. Prema Copernicus Climate Change Serviceu (C3S), deset najtoplijih godina zabeleženo je od 2000. Prošle godine su temperature u celoj Evropi bile jedan stepen iznad proseka i za dva stepena premašile su predindustrijski nivo.

Piter Stot, bivši voditelj Met Officea za praćenje klime, predviđa da će temperature u Evropi uskoro preći prag od 50 stepeni.

"To će se prvo desiti na područjima koja su najbliža Mediteranu jer je tamo uticaj vrućeg vazduha iz Severne Afrike najjači", upozorio je, a prenosi Jutarnji list.

Rouzi Mamat, stručnjakinja za meteorologiju na Univerzitetu Riding, kaže da bi ovo leto moglo da donese još rekordnih temperatura. A s njihovim rastom, najugroženija će biti južna Evropa.

Stopa smrtnosti povezana s vrućinom na Starom kontinentu porasla je za 30 odsto, a duža, toplija i suvlja leta uzrokuju suše, koje zauzvrat utiču na poljoprivredu i proizvodnju hrane, oštećuju infrastrukturu i uništavaju staništa. Sredozemno more zagreva se brže od globalnog proseka, a predviđa se da će do 2100. godine porasti i do jednog metra.

Imajući na umu sve navedeno, turističke destinacije na Mediteranu itekako imaju razloga za brigu. Turizam čini više od 19,6 odsto BDP-a u Hrvatskoj, 18 odsto BDP-a u Grčkoj, 12 odsto u Španiji i 10,5 odsto u Italiji.

Radek Novak iz agencije Intrepid Travel kaže da više ne organizuju planinarska putovanja u Španiji i Portugalu tokom najtoplijih meseci (jul i avgust).

"Ali dodali smo više izleta van sezone, u aprilu i oktobru, kako bismo ljudima olakšali izbegavanje ekstremnih temperatura. Takođe smo dodali zimska putovanja u zemlje poput Grčke i Hrvatske", rekao je.

Turizam će se u budućnosti sve više okretati prema hladnijem severu. Dokument iz 2023. godine, koji je naručila Europska unija, simulirajući različite nivoe zagrevanja i uticaj na kretanje turista, predviđa jasan obrazac u promenama turističke potražnje, pri čemu severne regije imaju koristi od klimatskih promena, a južne se suočavaju sa značajnim smanjenjem turističke potražnje.

Ovaj proces već je u toku. Izvršni direktor nemačkog Tuija, Sebastian Ebel, rekao je da njihova kompanija planira više da ulaže u paket aranžmana oko poljskog Baltičkog mora, u Holandiji i Belgiji.