Popularnim ostrvima preti invazija ovih zmija

Ova invazivna zmija slučajno je unesena sa kopna Španije zajedno sa ukrasnim maslinama i danas je naselila veliki deo Ibice i Formentere, uzrokujući pad populacija autohtonih guštera, od kojih su neki jedinstveni upravo za ovaj arhipelag, piše Euronews.

Stručnjaci upozoravaju da se ova vrsta ponaša kao vrhunski predator u ekosistemu u kojem praktično nema prirodnih konkurenata. Njeno širenje bilo je toliko brzo da su lokalna izumiranja zidnog guštera Podarcis pityusensis već zabeležena na nekoliko malih ostrva, a primećeni su i primerci koji plivaju između ostrva u potrazi za novim plenom.

Međutim, dolazak ove zmije na Balearska ostrva nije bio slučajnost. Njena priča počela je pre više od dve decenije i, prema brojnim studijama, tesno je povezana sa trgovinom velikim ukrasnim maslinama koje su dopremane sa španskog kopna.

Tiha invazija

Sve je počelo 2003. godine, kada je potkovičasta zmija (Hemorrhois hippocrepis) prvi put primećena na Ibici i uopšte na Balearskim ostrvima. Do tada je ova vrsta bila prisutna samo u Magrebu, na Iberijskom poluostrvu i u delovima Sardinije.

Ipak, vlasti Balearskih ostrva nisu ozbiljno shvatile ovu ekološku pretnju sve do sedam godina kasnije, kada su prve studije potvrdile da se zmija proširila velikim delom najvećeg ostrva. U jednoj od tih studija, u vreme kada je invazivna zmija već stigla na Majorku (2006) i Formenteru (2010), odeljenje za biodiverzitet ostrva već je ukazivalo na mogućeg krivca.

„Stanovnici Kapdepere (grada na istočnom kraju Majorke) povezuju dolazak ovih iberijskih maslina sa unošenjem zmija, što deluje verovatno, budući da su sve tri vrste zmija uobičajene u oblastima iz kojih masline potiču (...) Tokom poslednjih 20 godina značajno je porastao uvoz velikih primeraka namenjenih pejzažnom uređenju“, navodi se u studiji.

Drugim rečima, umesto da sade lokalne masline i čekaju da izrastu, vlasnici imanja - zajedno sa firmama za uređenje pejzaža koje su angažovali - odlučili su da dovoze potpuno odrasla stabla sa kopna, zajedno sa gmizavcima koji su se u njima skrivali.

Ovo nije samo pretpostavka: regionalna vlada je u studiji eksplicitno navela jednu baštovansku kompaniju iz mesta Sant Ljorens de Balafija (Ibica), gde su potkovičaste zmije pronađene među isporučenim stablima u dva navrata. Pojedine ekološke organizacije, međutim, kritikuju i pokušaje samih vlasti da određena područja pošumljavaju uvezenim vrstama drveća.

Izumiranje guštera

Od tada ova vrsta, koju ne treba mešati sa stidljivom gariga zmijom (Macroprotodon mauritanicus), endemskom vrstom ostrva, uspešno osvaja arhipelag.

Danas je oko 90 odsto Ibice već puno potkovičastih zmija. Iako nisu opasne za ljude, smatraju se glavnim predatorima jer nemaju konkurenciju u lancu ishrane Balearskih ostrva. Hrane se sitnim sisarima i drugim zmijama, ali naročito gušterom Podarcis pityusensis, vrstom koja je klasifikovana kao "ranjiva" i živi isključivo na Ibici, Formenteri i okolnim ostrvcima.

Čak je 2024. jedna potkovičasta zmija prvi put snimljena kako pliva preko Balearskog mora u potrazi za dodatnim izvorima hrane. Prema naučnicima iz Centra za ekološka istraživanja i šumarske primene (CREAF), izumiranje vrste Podarcis pityusensis već je potvrđeno na oko deset ostrvaca, a gušteri koje lokalno stanovništvo naziva "sargantanas" imaju ključnu ulogu u očuvanju ekološke ravnoteže ostrva - oni kontrolišu populacije određenih insekata, rasprostiru seme biljaka, pa čak učestvuju i u oprašivanju.

Mere koje je regionalna vlada usvojila pre tri godine kako bi ograničila uvoz određenih stabala u periodu kada se izlegu zmijska jaja došle su prekasno. Ni akcije hvatanja zmija (prema zvaničnim podacima od 2016. uhvaćeno je oko 12.000 jedinki) ne daju značajne rezultate u zaustavljanju širenja vrste koja izgleda ostaje trajno prisutna u ovom delu Mediterana.