1
"Većina kompanija nastoji da eskivira plaćanje odštete, jednom su u Beogradu usred leta rekli da je padao sneg."
Proteklih nedelja na aerodromu „Nikola Tesla“ masovno su kasnili letovi, a pojedini su i otkazani iz, kako kažu, „nepoznatih razloga“. Putnici su zbunjeni i zgroženi zbog novonastale haotične atmosfere, a nadležni ne pružaju nikakve informacije.
Nezadovoljni putnici, nažalost, uglavnom ne znaju na šta mogu da se žale i koja su njihova prava u slučaju kašnjenja ili još gore, otkazivanja leta.
„Otkazivanje je mnogo gore nego kašnjenje, pogotovo sada kad su avioni puni, uglavnom preko 90 posto. Jako je teško prebaciti 140 ili 170 putnika na druge linije. To je ozbiljan posao i karte su veoma skupe, pa to kompaniju dosta košta“, objašnjava za Nova.rs, urednik regionalnog avio portala „Zamaaero“ Alen Šćurić.
On dodaje da veliki deo putnika ne zna šta sve može da traži od avio kompanije u slučaju kašnjenja ili otkazivanja leta.
„Mnogi jednostavno ne žele da se muče sa svim tim i dobar deo njih odustane nakon nekog vremena, tako da jako mali broj ljudi uspeva da naplati to. Pogotovo u Srbiji, oni još više eskiviraju pravila nego u EU, jer nema ko da ih pritisne.“
Pročitajte više:
Evropsku uniju, prema Alenovim rečima, ne zanimaju letovi Beograd – Podgorica i ona se tu ne petlja.
„Prema pravilima Evropske unije, putnik se može žaliti ako let kasni preko tri sata, ali samo ako on ide prema EU ili iz EU. Što se tiče letova unutar EU, tu bi kompanija morala platiti odštetu svakom putniku, i cena se kreće od 200 do 600 evra, u zavisnosti od dužine leta, a ne od dužine kašnjenja. To znači da je odšteta za kratke letove 200, a oni duži, interkontinentalni su 600 evra.“
Naš sagovornik tvrdi da su avio kompanije spremne na sve, samo da bi eskivirale plaćanje odštete.
„Većina kompanija, ne samo ‘Er Srbija’, nastoji da eskivira to, pa izmišljaju nekakve razloge, jednom su u Beogradu usred leta rekli da je padao sneg. Ako ništa drugo, oni vole i da oduže ceo taj postupak, u nadi da će putnici odustati od tih kompenzacija, što se i u većini slučajeva i dešava.“
Na isplaćivanje odštete se, nažalost, čeka jako dugo.
„Čeka se mesecima. Retki su slučajevi kada se relativno brzo isplati.“
Kako navode iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, avio-prevoznik je dužan da, u slučaju otkazanog leta, na dan puta pre svega dostavi putniku obaveštenje o pravima koje ima po Zakonu o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, a koja su najčešće već istaknuta na samoj elektronskoj karti.
Potom, prevoznik je dužan da putnicima ponudi mogućnost da biraju – ili će dobiti povraćaj novca u vrednosti putne karte ukoliko ne žele da putuju ili preusmeravanje puta ka krajnjoj destinaciji.
Takođe, avio-kompanija dužna je da, u zavisnosti od dužine čekanja, ponudi besplatne obroke i napitke putnicima. Dužina čekanja zavisi od kompanije do kompanije.
Ukoliko je neophodno, avio-kompanija dužna je da putnicima obezbedi hotelski smeštaj, ukoliko je potrebno jedno ili više noćenja.
Potom, ukoliko vam je to potrebno avio-kompanija mora da vam obezbedi dva besplatna telefonska poziva, slanje poruka telefaksom ili elektronskom poštom.
Na kraju, u zavisnosti od dužine leta i kašnjenja, avio-kompanija je dužna da vam nadoknadi štetu, koja ide i do 600 evra.
Za početak, potrebno je da se obratite avio-prevozniku, a većina njih prihvata reklamacije u elektronskoj formi putem posebnih portala za podnošenje žalbi, navodi Direktorat. Reklamacija je uspešno podneta kada dobijete odgovor sa referentnim brojem reklamacije.
Rok za podnošenje reklamacije je 90 dana od kada je let obavljen, ili od dana kada je trebalo da se dogodi. Avio-kompanija ima rok od 60 dana da odgovori na reklamaciju, odnosno prihvati je ili odbije. Ukoliko vaša reklamacije bude odbijena, prevoznik mora da dostavi obrazloženje u kom se poziva na činjenice koje su uslovile otkazivanje, a koje prevoznika oslobađaju odgovornosti i isplate štete.
Pročitajte više:
Ukoliko se dogodi da prođe 60 dana, a još uvek niste dobili odgovor, putnik ima pravo da ovo prijavi Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.
Tada će nadležna služba za prava putnika da utvrdi da li je bilo povrede Zakona, a onda da vas uputi kako da svoja prava i ostvarite. Na kraju, navode iz Direktorata, putniku je na raspolaganju i mogućnost da svoja prava zaštiti pred nadležnim sudom.
„Avio kompanija nije odgovorna za odlaganje leta kada se radi o višoj sili. Viša sila su vam klimatski uslovi, štrajk na nekom aerodromu… Međutim, kvar na avionu, problemi operativne prirode, nedostatak aviona ili posade to nisu izgovori. Sve to su zapravo razlozi zbog kojih ‘Er Srbija’ otkazuje jer ima vrlo duga kašnjenja iz Beograda“, zaključuje Alen Šćurić za Nova.rs.
***
Bonus video: Stručnjak za avionski saobraćaj objašnjava zbog čega je nastao haos na beogradskom aerodromu: Problem koji ne može preko noći da se reši
