Luksuzni hotel otvoren je 1972. kao "Las Vegas jugoslovenskog turizma", a danas ga svi zaobilaze kao primer nemara i propale arhitekture.
Na aerodrom u Omišlju 3. jula 1972. sleteo je avion s prvim američkim gostima koji su došli da se zabavljaju u Penthouse Jadran resortu u Malinskoj na Krku, što je bilo drugo ime za Haludovo – ono namenjeno stranom tržištu.
Hotelski kompleks Haludovo izgrađen je kao tada najluksuznija turistička destinacija u Jugoslaviji, a istaknuta figura američkog džetseta Bob Guccione, urednik i izdavač časopisa za odrasle Penthouse, reklamirao je svoju investiciju gde god bi stigao po svetskim medijima, prodajući priče o ostrvu slobode i hedonizma. U članku pod naslovom „La Dolce Vita: Formula protiv hladnog rata“, koji 10. jula 1972. objavljuje Radio Slobodna Europa, novinar Slobodan Stanković pisao je kako je Guccione uložio 45 miliona dolara u ovaj projekat, što je ekvivalent današnjih 250 miliona dolara.
Haludovo je u julskom izdanju Penthausea 1972. predstavljeno kao „bogati resort smešten na idiličnom ostrvu Krku, nekoliko milja južno od Trsta i tačno nasuprot Venecije“, a kompleks je dizajnirao „jugoslovenski grand prix arhitekta Boris Magaš“.
„Arhitektonsko središte naselja je Penthouse Palace, graciozna građevina u stupovima i kolonadama u čijem je centru elegantni enterijer velelepnog laundža, okruženog visećim vrtovima, bazenima i fontanama. Anglo-američki Penthouse Casino smešten u centru Palacea može se uporediti s najfinijim kockarnicama u Las Vegasu i drugim glavnim kockarskim centrima“, pisao je Stanković.
Legende o zlatnim danima kasnije su podgrevali bivši zaposleni – pričalo se o zečicama, mladim Amerikankama odevenim u stilu francuskih sobarica, koje su dočekivale goste već na aerodromu. Dnevno su gosti, navodno, konzumirali 100 kilograma jastoga, pet kilograma kavijara i stotine boca šampanjca, a jedan od nepotvrđenih mitova je i onaj o bazenu šampanjca u kojem su se kupali najbahatiji gosti.
Osim stranaca, u Haludovo su dolazili i pripadnici domaće „crvene elite“, kao i visoki diplomatski gosti Jugoslavije, poput švedskog premijera Olofa Palmea, a među takvima je ipak najpoznatiji bivši irački diktator Sadam Husein. Uz Huseinov boravak veže se takođe jedna nikad potvrđena legenda – o napojnici od dve hiljade američkih dolara koju je ostavio nakon što je u Penthouse apartmanu proveo noć s jednom od Penthouseovih zečica.
Međutim, vlasnik Penthousea je vrlo brzo došao u sukob s jugoslovenskim menadžmentom, tako da je samo godinu dana kasnije Penthouse Jadran otišao u bankrot, a Haludovo je nastavilo svojim putem.
Nastavilo je s radom, ali okrećući se masovnom turizmu. Već osamdesetih, nekadašnji luksuz i dekadencija nazirali su se samo u tragovima, iako je resort u Malinskoj i dalje važio za luksuzno mesto, pa su tu u provod navraćali sitni riječki kriminalci, nakon uspešnih „šanerskih“ akcija u Italiji.
Tokom rata, u Haludovu su bile smeštene izbeglice, a u resort se prestalo ulagati i tada je usledila privatizacija, u kojoj su radnici, za nikakvu cenu, prodali deonice vredne nekretnine od svojih 30 hektara, na samom moru. Kupila ga je kompanija Isletta Trading Limited sa sedištem na Kipru, a do danas se u vlasničkoj strukturi izmenilo više kompanija registrovanih izvan Republike Hrvatske. Jedina konstanta bilo je daljnje zapuštanje te imovine za koju u ovom trenutku ne postoji više nikakva šansa da bi u dogledno vreme mogla da vrati svoju staru slavu.
Pola veka nakon otvaranja, Magašev Penthouse Palace je, zajedno s velelepnim laundžom, visećim vrtovima i fontanama, ruševina zarasla u bršljan, s razbijenim staklima i pločicama po podu, išarana grafitima.
Ruševina je iz godine u godinu u sve gorem stanju, piše Jutarnji list – na ulazu u kompleks niko više se i ne trudi da drži spuštenu rampu, pa unutra može ilegalno da se zavuče automobilom i besplatno parkira, svega stotinak metara od Rajske ceste i poznatih malinskih plaža.
Kudzu, azijska biljka koja je nekada bila ukras, sada je podivljala i kao invazivna vrsta preti uništenju mediteranskog rastinja, zelenilo preuzima beton neverovatnom brzinom, kompleks nestaje u bršljanu…
Ipak, i dalje sporadično privlači turiste, iz Slovenije ili kontinentalne Hrvatske, koji žele da vide i fotografišu zvezdu TV serijala „Betonski spavači“ koja je proslavila slavne jugoslovenske ruševine socijalističkog buma iz 60-ih i 70-ih. Haludovo danas funkcioniše jedino kao postapokaliptična kulisa za foto sešne i muzičke videospotove.
Vlasnik, ruski Jermenac Ara Abramyan, u Malinskoj se ne pojavljuje već dve godine, nakon što mu je jasno dato do znanja da mu neće dozvoliti zatvaranje 1,2 kilometra obalnog pojasa i šetališta za javnost, što je bio njegov uslov za gradnju superluksuznog resorta s „pet plus“ zvezdica. Taj projekat, koji je uključivao ukupno 1850 ležajeva i razne luksuzne sadržaje, pre četiri godine je predstavio i stanovnicima Malinske, na javnoj raspravi, a kada se pokrenula priča o privatnoj obali za goste resorta, tonovi u dvorani postali su, blago rečeno, povišeni. Meštani Malinske za takvu ideju, da im neko oduzme pomorsko dobro koje slobodno mogu koristiti, nisu želeli ni da čuju.
Vlasnik je od projekta očigledno odustao, a opština Malinska Dubašnica ne može tu ništa da uradi, osim da promeni Prostorni plan, kako bi ga prisilila da tu imovinu napokon proda i prepusti nekome drugome, koji će na tom vrednom zemljištu nešto napokon sagraditi. No, to je na vrlo dugom štapu…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare