Bajkovita Stara planina je mesto koje oduševljava. Prirodnih lepota joj ne nedostaje, a svako će pronaći nešto za sebe tokom cele godine. Osim skijanja, možete uživati u planinarenju i u ekstremnim sportovima.
Stara planina je najduži planinski masiv na području Srbije. Zovu je još i Balkan, a po njoj je i celo Balkansko poluostrvo dobilo ime. Osim u Srbiji, prostire se i u Bugarskoj, piše Pun kufer.
Pročitajte još:
Najviši vrh ove planine u Srbiji je Midžor s visinom od 2.169 metara, dok je to u Bugarskoj vrh Botev s 2.376 metara nadmorske visine. Njen glavni planinski masiv proteže se na vrtoglavih 550 kilometara od Zaječara sve do Crnog mora, od toga 150 kilometara Stare planine čini granicu Srbije i Bugarske, a preostalih 400 deli Bugarsku na severnu i južnu.
Od Beograda je udaljena 330 kilometara. Područje je proglašeno nacionalnim parkom 1997. godine zahvaljujući bogatstvu biljnog i životinjskog sveta kao i geomorfoloških, geoloških, hidroloških i hidrogeoloških karakteristika. Tako ćete šetnjom ili planinarenjem po planini naići na neke od čak 1.200 različitih vrsta biljaka. Od toga je čak 115 endema.
Ako volite da planinarite, onda možete da se osim na Midžor, zaputite i prema vrhovima Babin zub, koji se nalazi na 1.758 metara nadmorske visine, Zarkova čuka (1.848 metara), Prilepski vrh (1.905 metara), Tupanar (1.955 metara), Lazarevi jaglaci koji se dižu na 1.874 metara visinu, Bratkova strana na 1.943 metara nadmorske visine ili pak vrh Mramor koji je na 1.760 metara nadmorske visine.
Stara planina diči se i strogim rezervatima, a one koje se posebno isplati istražiti su Strogi prirodni rezervat Draganište sa svojim bajkovitim šumama smreke, Strogi prirodni rezervat Golema Reka gde možete uživati u šetnji šumama bukve, Strogi prirodni rezervat Vražja glava gde možete videti razvoj biljnih vrsta s naglaskom na javor, a tu su i Strogi prirodni rezervat Smrče, te Kopren koji predstavlja značajno stanište biljaka mesožderki.
Ali to nisu sve od atrakcija koje vas tamo čekaju. Zimi tamo možete uživati u skijanju, ali vas čeka i preko 100 kilometara označenih pešačkih i planinarskih staza prema famoznim vrhovima koji krase planinu.
Ako volite vodopade, obavezno se zaputite do Dojkinačke reke i potražite ih. Zovu se Arbinja i Tupavica, a prvi će vas zaista razveseliti jer se ne radi o samo jednom već nizu vodopada koji u kombinaciji s kaskadama stvaraju predivne prizore. Voda je naravno čista i bistra – i što je najbolje, možete je bezbrižno popiti.
Tu je i Zavojsko jezero za sve ljubitelje ribolova koji jednostavno vole da uživaju u lovu na pastrmku ili šarana. Prekrasni su i kanjoni među kojima se posebno ističe Kanjon Temštice koji je u kombinaciji s vodopadima na Topdolskoj reci posebno iskustvo. Kad ste već tu, naići ćete i na vodopad Pilj koji je sa svojih 64 metara visine jedan od najviših u Srbiji.
Pročitajte još:
Poseban je i Kanjon Rosomače, tj. Rosomački lonci, koji predstavlja vredno arheološko nalazište jer je svojevrsni primer mesta na kojem su pronađeni ostaci sedimenata iz geološkog razdoblja jura, kao i ostaci fosila iz najvećih morskih dubina. Zapamtite, u prirodi ostavite samo tragove svojih koraka! Pokupite smeće, čuvajte prirodu i budite odgovorni prema njoj!
Na listu lokacija koje treba posetiti stavite i Vurnju, lokalitet za koji se smatra da je mesto s najvećim brojem zaštićenih vrsta biljaka i životinja, Koprenski vodopad dužine 103 metra, Pećinsku crkvu iz 13. veka u blizini sela Rsovci, famozno Slavinjsko grlo i naravno, Babin zub.
Od aktivnosti još možete uživati u branju lekovitog bilja, ali budite oprezni i obavezno se pre posavetujte sa stručnjacima. Zanimljiva su za istraživanje i okolna mesta među kojima se posebno ističe Knjaževac gde možete probati lokalna kvalitetna vina, a u selu Ravna nalazi se i arheološko nalazište Timacum minus iz 1. veka.
Posetite arheološko-etnološki park Ravna gde u staroj školi možete razgledati izložbu, obavezno posetite lapidarijum, ali i etno-kuću u sklopu koje se nalazi podrum posvećen vinarstvu.
Ako volite sakralne građevine, vaša destinacija će biti selo Donja Kamenica u kojem se nalazi crkva Presvete Bogorodice s očuvanim freskama, a na putu do tamo između Gornje i Donje Kamenice obavezno zastanite u manastiru posvećenom Svetoj Trojici.
Nastao je davne 1454. godine, ali zbog istorije i mnogih zbivanja, šteta koja je učinjena ostavila je na njemu neizbrisiv trag. Tako danas možete videti samo ostatke freski, a zanimljivo je spomenuti i da se biblioteka koja se punila kroz istoriju i danas koristi. Tamo ćete danas sresti monahinje koje se bave izradom ikona i ostalih predmeta koji se vežu uz pravoslavlje.
Kad ste završili s istraživanjem prirodne i kulturne baštine, ako volite ekstremne sportove, razmislite o vožnji biciklom kroz prirodu ili pak paraglajderom.
Dobro ćete i jesti. Obavezno probajte belmuž, specijalitet od kukuruznog brašna i sira koji će idealno prijati uz čašu lokalnog vina. Ne zaboravite i na domaću rakiju i naravno, specijalitet bez čijeg probanja se ne odlazi odande, a to su delikatesi spremljeni od staroplaninskog jagnjeta.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar