22
Ni plate u EU nisu svuda iste, ali svuda su veće nego kod nas.
Prosečna plata u Srbiji (neto, bez poreza i doprinosa) za septembar 2025. godine iznosila je 109.147 dinara, po Republičkom zavodu za statistiku. To je 930 evra.
Prosečna godišnja plata po zaposlenom u Evropskoj uniji iznosi 39.808 evra. Među državama članicama kreće se od 15.387 evra u Bugarskoj do 82.969 evra u Luksemburgu, što je čak 5,4 puta više.
Osim Luksemburga, prosečna plata viša od 50.000 evra beleži se još u pet zemalja: Danskoj, Irskoj, Belgiji, Austriji i Nemačkoj.
Na dnu liste, uz Bugarsku, prosečna godišnja plata po zaposlenom manja od 20.000 evra je u Grčkoj i Mađarskoj.
Podaci Eurostata pokazuju da su plate generalno više u zapadnoj i severnoj Evropi, a niže u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.
Giulia De Lazzari, ekonomistkinja iz Međunarodne organizacije rada (ILO), istakla je da su ekonomska struktura i produktivnost država ključni razlozi razlika u platama među zemljama.
„Viša produktivnost omogućava državama isplatu viših plata“, rekla je za Euronews.
De Lazzari navodi da zemlje s većim udelom sektora s visokom dodatom vrednošću, poput finansija, IT-a i napredne industrije, po pravilu imaju više plate od zemalja u kojima je zapošljavanje koncentrisano u sektorima s nižom dodatom vrednošću. U te druge spadaju, na primer, poljoprivreda, tekstilna industrija ili osnovne uslužne delatnosti.
„Snaga i prisutnost sindikata, kolektivni ugovori i nivo zakonski propisane minimalne plate takođe značajno utiču na visinu plata“, dodala je.
Dr Agnieszka Piasna, viša istraživačica u Evropskom institutu za sindikate (ETUI), objasnila je da nizak nivo sindikalne organizovanosti i viša nezaposlenost verovatno slabe pregovaračku moć radnika na tržištu rada.
„To se često navodi kao objašnjenje za nizak udeo plata u mnogim zemljama srednje i istočne Evrope, koje imaju neke od najnižih stopa sindikalne organizovanosti u EU“, rekla je.
Razlike su manje kada se plate posmatraju prema standardu kupovne moći (PPS), koji uzima u obzir razlike u troškovima života među državama, navodi N1info.hr.
Jedna PPS jedinica teoretski omogućava kupovinu iste količine roba i usluga u svakoj zemlji.
Plate prilagođene punom radnom vremenu kreću se od 21.644 PPS-a u Grčkoj do 55.051 PPS-a u Luksemburgu. Razmera između najviše i najniže vrednosti tada se smanjuje na 2,5.
Uz Luksemburg, na vrhu lestvice su Belgija, Danska, Nemačka i Austrija, sve s više od 48.500 PPS-a.
Pet zemalja s najnižim vrednostima su Grčka, Slovačka, Mađarska, Bugarska i Estonija, sve ispod 28.000 PPS-a.
De Lazzari iz ILO-a istakla je da troškovi života i visine cena utiču na plate, a posledično i na visinu zarada.
„Zemlje s višim nivoima potrošačkih cena generalno imaju i više nominalne plate“, rekla je.
Poredak pojedinih zemalja znatno se menja kada se upoređuju iznosi u evrima i prema PPS-u. Na primer, Rumunija se penje s 22. na 13. mesto, ostvarujući znatno bolji rezultat prema kupovnoj moći, dok Estonija pada sa 16. na 22. mesto kada se uzmu u obzir razlike u cenama.
Ako se prosečni rast iz poslednjih pet godina nastavi, očekuje se da će prosečna plata u EU-u u 2025. godini dosegnuti 41.600 evra u nominalnom iznosu, a u 2026. godini 43.400 evra, iako se stope rasta znatno razlikuju među državama.
