Klimatolog Đurđević otkrio koliko će rasti temperatura i šta je najgori mogući scenario

Temperatura ide do plus 40 stepeni, a onda se u toku noći spusti za 25 stepeni. Činjenica je da smo ovog leta prvi put čuli za supećelijske oluje, a onda smo ih osetili. Svakoga dana gledamo u nebo, pa onda čitamo kako ljudi u Nemačkoj, severno od nas, umiru od vrućine, a u primorskim mestima pada sneg. Pre dve nedelje je oluja uništila popljoprivredne useve, obrala voće, a u Arilju je pao grad prečnika devet centimetara. Poređenja radi, prečnik teniske loptice je 6,5 cm.Izmerena je rekordno visoka temperatura u okeanima, globalni prosek temperature površine okeana prošle nedelje premašio je rekord iz 2016, saopštila je EU služba za klimatske promene Kopernikus - a iznosila je 20,96 stepeni Celzijusa, što je znatno iznad proseka za ovo doba godine.Bukte požari u Grčkoj, Slovenija je poplavljena, i planina Zlatibor je poplavljena, dve Beograđanke su pre nekoliko dana morale da se popnu na krov automobila kako se ne bi utopile.Meteorolozi kažu da je ovo najtoplije leto u poslednjih 120.000 godina.Klima se menja pred našim očima. Kako i koliko će se promeniti u budućnosti? Koliko će stepeni biti, na primer, u leto 2030? Da li je ovo put u ledeno doba, možda, zapitali smo se.Zato smo pozvali Vladimira Đurđevića, klimatologa sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, da ga pitamo kuda idemo i šta nam je činiti da sprečimo ili bar ublažimo najgori mogući scenario. A šta je najgori mogući scenario? Poplavljena ili spaljena zemlja? Ledeno doba? Nestanak života na Zemlji?

„Činjenica je da je klima promenjena – i to zahvaljujući čoveku. Zbog prekomerne emisije ugljen-dioksida, gasa koji značajno učestvuje u efektu staklene bašte, planeta je trenutno toplija za jedan stepen. A taj jedan stepen znači da je u vazduhu u proseku ima oko sedam odsto više vodene pare, koja je glavno „gorivo“ za razvoj oluja, pa u atmosferi imamo veći rezervoar iz kojeg može da se razvije jača oluja i izluči više padavina za kraće vreme. U Srbiji se broj toplotnih talasa udvostručio i traju dvaput duže, intenzivnije su i češće suše i oluje, povećan je rizik od poplava i šumskih požara, nastale su velike promene u životnim ciklusima biljaka i životinja“, kaže Đurđević za Nova.rs.Naš sagovornik ističe da veće količine ugljen-dioksida u atmosferi u odnosu na period od pre jednog i po veka nisu posledica procesa prirodnog ciklusa, koji ugljen-dioksid premešta iz atmosfere u okean i obrnuto, već su posledica njegovog novog izvora, a to je proces sagorevanja fosilnih goriva koja koristimo da bismo proizvodili energiju.Čini se kao da se proces otrgao kontroli, pa ga pitamo može li da se zaustavi.„Proces klimatskih promena, može biti zaustavljen, ali ne uskoro. Situacija će se pogoršavati u narednim decenijama. U najboljem slučaju porast globalne temperature će se zaustaviti oko 2050. godine. A za to je potrebno da ceo svet radi na tome da ispuni Pariski sporazum i da napusti fosilna goriva, ugalj, naftu i gas. Treba što pre zaustaviti porast koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi. Inače nas očekuje dalja eskalacija promene klime na Zemlji. A pošto se to ne dešava, narednih 30 godina sigurno možemo očekivati ekstremnije situacije od ove“, kaže klimatolog Đurđević.Naravno, Đurđević ističe da kao društvo treba da radimo na tome da taj proces zaustavimo, da radimo na prilagođavanju, da menjamo svest, navike, da manjamo infrastrukturu i unapredimo sistem odbrane od poplava, sistem gradskih odvodnih kanala za atmosfersku vodu…Mnogo je posla pred nama. Na kraju se vraćamo na početak i pitamo klimatologa da li je sve ovo čemu svedočimo put u ledeno doba, kako je o tome pisao naš čuveni naučnik Milutin Milanković?„Ledena doba je sigurno jedan od fenomena koji uspešno privlači pažnju publike. Ali ne. Tokom ledenih doba, prosečna temperatura Zemlje je niža za 4-6 °C… Naučno objašnjenje za smene hladnih i toplih perioda na Zemlji postavio je Milutin Milanković dvadesetih godina prošloga veka i te ciklične promene danas su poznate pod nazivom Milanovićevi ciklusi. Prema toj teoriji pik ledenog doba trebalo bi da bude za oko 30.000 godina – a mi imamo probleme koje ćemo videti za 100 godina. Dakle, čovek je taj kreira koji klimatske promene danas i koje su mnogo brže od promena koja su se dešavale u dalekoj prošlosti i bile su posledica prirodnih procesa. Temperatura je sad skočila za jedan stepen, a ukoliko ništa ne učinimo, za 100 godina njena temperatura će porasti za 4-5 stepeni, tako da bi takvim razvojem događaja planeta zapravo mogla da preskoči sledeće ledeno doba.“

I šta je onda najgori mogući scenario koji nas čeka s tim promenama a nije ledeno doba, pitamo profesora Đurđevića.„Umesto da razmišljamo o najgorem mogućem scenariju, koji uključuje i drastično smanjenje biodiverziteta na Zemlji i mnoge druge negativne konsekvence, važnije je da znamo da imamo i dalje pristojne šanse da taj scenario izbegnemo i dalji proces klimatskih promena zaustavimo na granici koja je koliko toliko sigurna.“BONUS VIDEO: