Studija otkriva pravi razlog zašto se ježimo i nije samo zbog hladnoće

Simpatetički nervni sistem (jedan od tri dela autonomnog nervnog sistema), koji reaguje na hladnoću izazivanjem jeze, može dugotrajnijom aktivacijom da stimuliše rast novih dlaka. Naučnici koji su sproveli ovo istraživanje veruju da postoje i druge, još neotkrivene veze između ovog sistema i različitih funkcija organizma.

Evolucija jeze: Da li ima svrhu?

Svi smo iskusili jezu, ali da li smo se ikada zapitali zašto se ona javlja? Dosad se smatralo da podizanjem dlaka na koži ona stvara sloj toplog vazduha blizu tela, pomažući mu da zadrži toplotu. Međutim, imajući u vidu da savremeni ljudi imaju malo telesne dlake, mnogi naučnici su sumnjali u ovu teoriju.

Sa evolutivnog stanovišta, ukoliko jeza zaista nema nikakvu korisnu funkciju, očekivalo bi se da je neki ljudi tokom vremena izgube. Ipak, to se nije dogodilo, što ukazuje na to da bi ona mogla imati dublji značaj.

Nova hipoteza: Jeza podstiče rast dlaka

Studija objavljena u časopisu Cell otkriva da iste ćelije koje izazivaju jezu imaju ključnu ulogu u regeneraciji dlaka. To objašnjava zašto je evolucija zadržala ovaj refleks.

Kod životinja, mnogi organi sastoje se od tri vrste tkiva: epitela, mezenhima i nervnog tkiva. U koži, koja je takođe organ, nervi su povezani sa mišićima u mezenhimu. Ovi mišići su povezani sa matičnim ćelijama u epitelu koje obnavljaju dlake i zarastaju rane. Istraživači su koristili miševe u eksperimentima, ali smatraju da su nalazi primenljivi i na ljude, jer su naši kožni i dlakavi folikuli slični.

Kako nervni sistem utiče na rast dlaka?

Korišćenjem elektronskog mikroskopa, naučnici su otkrili da se nervi ne povezuju samo sa mišićima, već su i obmotani oko matičnih ćelija folikula dlake.

U normalnim uslovima, simpatetički nervni sistem stalno radi na niskom nivou, održavajući balans u organizmu. Međutim, kada su istraživači izložili kožu hladnoći, aktivnost nervnog sistema se pojačala, što je dovelo do otpuštanja neurotransmitera i aktivacije matičnih ćelija folikula – pokrećući tako rast novih dlaka.

Razumevanje veze između jeze i rasta kose

U još jednom eksperimentu, naučnici su istražili kako nervi uopšte dolaze u kontakt sa matičnim ćelijama folikula. Jedna od autorki studije, Julija Švarc, objasnila je:

„Otkrili smo da signal dolazi iz samog folikula dlake u razvoju. On luči protein koji reguliše formiranje glatkog mišića, što zatim privlači simpatetički nerv. Kada se folikul potpuno formira, uloga nerva i mišića se menja – sada zajedno regulišu regeneraciju kose.“

Drugim rečima, ovaj proces predstavlja zatvoren krug: dlaka tokom razvoja stvara sopstvenu potporu za budući rast.

Dvostepeni odgovor na hladnoću

Zaključak istraživanja je da jeza ima dve faze. U prvoj fazi, mišići ispod kože se kontrahuju, stvarajući jezu. Ako se hladnoća nastavi, aktivira se druga faza – simpatetički nervni sistem tada pokreće rast novih dlaka i popravlja stare.

Ovi rezultati otvaraju nova pitanja o tome kako telo reaguje na spoljne uslove i kako se regeneriše. Autori istraživanja smatraju da bi buduće studije mogle otkriti još veza između simpatetičkog nervnog sistema i drugih funkcija organizma.

Zaključak? Jeza nije samo evolutivni ostatak prošlosti – ona i dalje igra važnu ulogu u održavanju zdravlja naše kože i kose.