Na Zemlji postoji jedno more koje uopšte ne dodiruje kopno i slike govore hiljadu reči

Površina Sargaškog mora prekrivena je gustim slojevima smeđe-žute morske trave zvane sargasum, koja ispušta neprijatan miris. Pored toga, Sargaško more je dom i zastrašujućem ljudskom ekološkom zagađenju – velikom plutajućem otpadu poznatom kao Severni atlantski deponijski vrtlog.

Ipak, ovo more ima ogroman ekološki, istorijski i kulturni značaj.

Ekološki dragulj usred Atlantskog okeana

Posebna organizacija posvećena zaštiti Sargaškog mora naziva ga „utočištem biodiverziteta“, jer ono igra ključnu ulogu u ekosistemu Atlantskog okeana. Ovde se mreste ugrožene vrste jegulja, kroz more migriraju kitovi (naročito ulješure i grbavi kitovi), tuna i druge ribe.

Osim toga, Sargaško more podržava životni ciklus mnogih ugroženih vrsta, uključujući morskog psa porbeagle i nekoliko vrsta morskih kornjača. Zbog toga ga poznata okeanografkinja dr Silvija Erl opisuje kao „zlatnu plutajuću prašumu“.

Legende i misterije Sargaškog mora

Sargaško more nije fascinantno samo naučnicima, već i pripovedačima i moreplovcima. Prvi ga je zabeležio Kristofor Kolumbo u svom brodskom dnevniku 1492. godine. Njegovi mornari su se plašili da bi ih guste prostirke morske trave mogle zarobiti i povući na dno okeana, dok su mirna, područja bez vetrova u ovom moru izazivala strah da se nikada neće moći vratiti u Španiju.

Vremenom je Sargaško more postalo deo brojnih legendi i narodnih priča, a njegovu zloglasnost dodatno je pojačala povezanost sa Bermudskim trouglom – misterioznom zonom između Bermuda, Floride i Portorika, poznatom po neobjašnjivim nestancima brodova i aviona.

Savršeno jezero usred okeana – ili ipak ne?

Postojanje Sargaškog mora rezultat je četiri okeanske struje: Severnoatlantske struje na severu, Kanarske struje na istoku, Severnoatlantske ekvatorske struje na jugu i Antilske struje na zapadu. Ove kružne struje, poznate kao okeanski vrtlozi, praktično zarobljavaju vodenu masu unutar njih.

Poznati pisac Žil Vern opisao ga je u romanu 20.000 milja pod morem kao „savršeno jezero usred Atlantskog okeana“.

Nažalost, danas je to „jezero“ daleko od savršenog.

Sargaško more pod pretnjom

More je ozbiljno ugroženo ljudskim aktivnostima – od pomorskog saobraćaja, koji uzrokuje buku i zagađenje, do prekomernog izlova ribe i gomilanja plastičnog otpada. Zbog kružnih struja, plastika se vrtložno sakuplja u moru, formirajući ogromnu plutajuću deponiju, koja se prostire na stotine kilometara i sadrži oko 200.000 komada otpada po kvadratnom kilometru.

A situacija postaje sve gora.

Prema novoj studiji objavljenoj 8. decembra, more je danas toplije, slanije i kiselije nego ikada od kada su merenja započela 1954. godine. Naučnici upozoravaju da bi ovo moglo imati ozbiljne posledice ne samo na lokalni morski svet, već i na globalne vodene cikluse – uključujući obrasce padavina širom sveta.

Hemijski okeanograf i glavni autor studije, profesor Nikolas Bejts, izjavio je da je temperatura okeana sada „najviša u poslednjih nekoliko miliona godina“ i da je moguće da je globalno zagrevanje dostiglo tačku sa koje nema povratka.

Ovo more je svedok kako priroda i ljudi mogu oblikovati ekosistem – na bolje ili na gore. Ostaje pitanje da li će Sargaško more, sa svom svojom istorijom i ekološkim značajem, uspeti da preživi izazove modernog doba.