Porodica Ismaili iz Tetova, u svom domu u podnožju Šar Planine u selu Lešok, odgaja neobične kućne ljubimce - vukove.
Iako se smatraju krvoločnim i opasnim životinjama, vukovi Fadila Ismailija ne predstavljaju opasnost i pokoravaju se naredbama svog gospodara. Oni su prijateljski raspoloženi, dešavalo se da naiđu i na stado ovaca, ali ne napadaju.
Poznavaoci tvrde da vukovi u čoporu pre svega poštuju hijerarhiju, a za ove je Fadilova reč, kao glave „čopora“, zakon.
Porodica Ismaili često sa svojim vukovima šeta ruralnim područjima. Meštani se ne bune, posećuju ih i poštuju zbog ljubavi koju pružaju ovim životinjama.
Fadil i njegova supruga Hasije su prvo kupili Maju i Aleka u Milanu kada su imali tri meseca, a onda su kasnije stigli i mladi – Lupo, Bjanka, Luna i Džoja. Vukovi žive na prostranoj livadi, okruženoj gustom žicom, odmah pored kuće Ismailievih, u kojoj često svi zajedno sede, baš kao da se radi o psima ili mačkama.
„Sve je to veoma kontradiktorno ljudima koji kažu da je vuk krvoločna i opasna životinja. Uveren sam da su ljudi mnogo opasniji od vukova“, rekao je Fadil fotografu Goranu Anastasovskom koji je imao priliku da slika ovu porodicu. Fadil tvrdi da ako vukovima date ljubav, oni će vam uzvratiti još više.
I njegov sin Burim ima poseban odnos prema neobičnim ljubimcima.
„Ovo nije odnos između čoveka i vuka, već veza pojedinaca iste porodice. Oni su deo naše porodice i odnosimo se prema njima s poštovanjem i ljubavlju, a oni uzvraćaju isto. Ne spavaju i ne jedu sa nama ali mogu da budu u blizini dok mi jedemo. Ne jedu i ne spavaju tu, jer volimo da nam je kuća čista. Ponekad imamo goste, dosta je njih koji ne žele da su u blizini ili se jednostavno plaše“, objašnjava Burim. Jedna od situacija koje posebno slikovito ilustruju odnos ovih životinja prema njihovim čovečijim prijateljima je i ona kad se njegova sestra jednom prilikom pretvarala da plače, na šta je mužjak Alek dotrčao do nje i počeo da je gricka kao da je pokušavao da joj kaže: „Hej, ne plači!“
Inače, vukovi se hrane tri puta dnevno, i to ne živim mesom već kostima, kao i posebnom gotovom hranom. Zahtevaju posebnu negu i ishranu, uključujući vitamine, u zavisnosti od vremena, da ne bi patili od vučje bolesti.
Anastasovski je pre nekoliko godina, kada je prvi put čuo za ovu neobičnu porodicu odmah stupio u kontakt sa njima.
„Vukovi su me brzo prihvatili i ponašali se sa mnom kao sa prijateljem. Za mene, kao velikog ljubitelja životinja, to je bio divan moment – igra sa vukovima. Oni su inače mešavina vuka i psa koja se zove čehoslovački vuk-pas“, ispričao nam je Anastasovski koji je otkrio i jedan detalj koji ukazuje da su instinkti divljih životinja ipak nepromenljivi.
Naime, dok je vučica Maja očekivala mlade, Fadil joj je pripremio prostoriju u kojoj će se okotiti, ali ona nije htela ni da uđe u nju. Instinkt ju je navodio da se to desi napolju. Maja je sa mužjakom Alekom u dvorištu kopala tunel dug tri metra i tu su se rodili mali vukovi. Fadil nije ni znao za to, a Maja je, pošto se okotila, došla do njega i povela ga do tunela da mu pokaže bebe.
Danas Maje više nema, 2016. su je, kako kaže Fadil, „ubili neljudi“. Njena dva mladunca je poklonio prijateljima, a danas ispred kuće porodice Ismaili u suton zavijaju četiri odrasla i jedan mladi vuk.