UN: 2020. će biti jedna od tri najtoplije godine

Lifestyle 03. dec. 202014:30
Podeli:
Foto: Nenad Lazić/Nova.rs

Ova godina biće verovatno jedna od tri najtoplije, upozorile su UN i dodale da postoje šanse da do 2024. godine dođe do privremenog porasta temperature iznad praga od 1,5 stepena Celzijusa određenog Međunarodnim sporazumom o klimi iz 2015. u Parizu.

Temperatura iz godine u godinu obara rekorde, a decenija 2011-2020 ostaće najtoplija do sada zabeležena, sa šest najtoplijih godina od 2015, saopštila je Međunarodna meteorološka organizacija u izveštaju o stanju globalne klime.

„Ova 2020. je nažalost još jedna vanredna godina za klimu“, rekao je generalni sekretar organizacije Peteri Talas.

Od januara do oktobra, globalna prosečna temperatura bila je za oko 1,2 stepena Celzija viša u odnosu na referentni period 1850-1900, tako će 2020. biti jedna od tri najtoplije godine.

Procena organizacije se zasniva na pet skupova podataka, koji rangiraju 2020. kao drugu najtopliju godinu, posle 2016. i ispred 2019.

Dodaje se da ekstremne vrućine, požari, poplave, povećana kiselost okeana i rekordna sezona uragana u Atlantiku svedoče o nastavku klimatskih promena.

Najveći porast temperature je u severnoj Aziji, posebno u sibirskom delu Arktika, gde je bilo toplije za više od pet stepeni od proseka.

Vrućina u Sibiru je bila najveća krajem juna, sa 38,0 stepeni u Verhojansku 20. juna, što je zasad najviša temperatura izmerena severno od oboda Polarnog kruga.

Sezona šumskih požara, koja je poharala velika područja Australije, Sibira, zapadne obale Sjedinjenih Država i Južne Amerike, bila je najaktivnija u poslednjih 18 godina.

Uz to su „poplave u delovima Afrike i jugoistočne Azije prouzrokovale masovno raseljavanje stanovništva i ugrozile sigurnost ishrane miliona ljudi“, primetio je Talas.

Pročitajte još:

Među lošim vestima je i to što je arktički morski led dostigao svoj godišnji minimum u septembru, zauzevši drugo mesto tokom 42 godine satelitskog posmatranja.

S druge strane, obim antarktičkog morskog leda bio je sličan ili nešto veći od proseka u poslednje 42 godine, dok je Grenland i dalje gubio ledenu masu, iako sporije nego 2019.

A okeani koji skladište preko 90 odsto viška energije koja se akumulira u klimatskom sistemu Zemlje, poslednjih decenija se zagrevaju sve brže, piše u izveštaju.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar