0
Električni trotineti su brzo osvojili Beograd, još brže svoje vlasnike izneli na vrh liste najomraženijih učesnika u saobraćaju. U iščekivanju zakona koji bi trebalo da reguliše njihovo mesto na ulicama, pitali smo vozače trotineta šta njima najviše smeta u prestonici.
Iz automobila im trube jer „šta uopšte rade na ulici, ubiće ih neko“. Bicikliste nerviraju, jer ih pretiču i presecaju im put na stazi. Pešaci ih zasipaju psovkama kad im neočekivano prozuje iza leđa, jer ih čuju tek kad im se skroz približe… Nije lako biti vozač trotineta u Beogradu ovih dana.
„Nama su pešaci najveći problem, posebno oni koji imaju sluške u ušima i ne čuju ni zvonce, oni koji panično trče za autobusom i samo to vide, oni koji su nekontrolisani u pokretima i naglo promene pravac. Tu su i biciklisti koji su vrlo sebični što se tiče staza, a i automobili za koje kao da ne postoje saobraćajna pravila. Nije dopušteno trotinetom ići ulicom, ali nekad sam prinuđena… I primetila sam da su vozači automobila za divno čudo kolegijalniji u podeli ulica u odnosu na bicikliste i pešake, mada ni oni nas ne gotive jer se boje da nas ne udare. Ima vozača koji namerno nagaze na gas kad nas vide i zaista nekog mogu ozbiljno da povrede“, priča nam Maja (40).
Kao i mnogi njegovi stanovnici, ni Beograd nije s mnogo entuzijazma dočekao trotinete.
„E, ubedljivo najgora stvar je asfalt, majke mi, tj. putevi“, žali se Mihailo (27). „Tek sada sam skapirao kad se vozači žale na puteve. Znači, ne možeš da zamisliš koliko rupa, ulegnuća, ispupčenja, ma svašta imaš da vidiš, pogotovu što trotineti nemaju amortizere, pakao je. Dođem kući i dalje osećam kako mi vibriraju ruke“.
Pročitajte još:
O čemu tačno pričamo? O ulicama, trotoaru ili biciklističkim stazama? Nije ni bitno, vozači trotineta nisu „poželjni“ ni u jednoj od tih varijanti, a prinuđeni su da idu svakom – jer ih ni naš zakon još ne poznaje, te im nije dodelio prikladno mesto niti regulisao njihovo ponašanje u saobraćaju.
Maja, na primer, trotinetom ide na posao u Novom Beogradu, koji je uglavnom ravan i dobro pokriven biciklističkim stazama. Bar na prvi pogled, jer su, kako kažu naši sagovornici, većinom u izuzetno lošem stanju. „Ne toliko zbog rupa, nego zbog prilaza raskrsnicama gde nije predviđen spust nego skakućem ko na desert safariju, a takođe su ispucale i deluju kao šine. Što se tiče centra grada, tu i nema staza, trotoari su uski i neprohodni zbog parkiranih automobila, a i kad ih ima, to je onda nekih 100 metara na ulicu od 1 km“, priča Maja.
Mihailo se uglavnom vozi po centru, a za portal Nova.rs objašnjava kako to izgleda.
„Cepaš po trotoaru, truckaš po onim kockama, i onda moraš da vagaš – malo na ulicu, malo trotoar. Ali bukvalno ne postoje biciklističke staze u starom delu grada, ja sam jedino primetio da ih ima u Bulevaru oslobođenja. Putevi – sve krpljeno, prepravljano, negde su i one kocke na stazi izvađene ili polomljene. Kapiram da je biciklistima mnogo lakše jer imaju amortizere, ovako na trotinetu svaki kamičak osetiš. E tu ima i drugi problem, što trotineti uopšte nisu regulisani zakonom, i onda kad voziš po putu, nimalo nije naivno kad neki auto proleti pored tebe, baš je rizično, zato se i trudim što manje da idem putem, a više trotoarom. A onda trotoarom pešaci negoduju što se voziš, zapravo nigde nisi dobrodošao i onda se snalaziš kako znaš“, priča Mihailo.
Pravila vožnje električnih trotineta u Srbiji biće uređena novim zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji priprema radna grupa MUP-a, a koji bi trebalo da stupi na snagu u narednom periodu.
Šta od tog zakona očekuju vozači trotineta?
„Zakon bi prvenstveno trebalo da reguliše bezbednost vozača trotineta (kaciga, obavezan pregled trotineta bar na par meseci zbog čestih kvarova posebno pucanja guma), vožnju na za to određenim stazama gde niko nikog neće ugrožavati (posebna kaznena politika za pešake koji namerno idu stazama iako imaju deo trotoara), popravka dotrajalih staza i posebno prelaza preko mostova, sklanjanje automobila sa trotoara kako ne bi morali da vozimo ulicom, kaznena politika za vozače bilo kog vozila koji izazovu nesreću“, ukazuje Maja, i primećuje da „ama baš niko od trotadžija ne nosi kacigu koja glavu treba da im sačuva na brzini od 25-30 na sat“.
Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja mogao bi da uspori električne trotinete na oko šest kilometara na sat, a ukoliko planirate kupovinu, postoje još neke stvari o kojima treba razmišljati – od istrajnosti baterije do veličine i guma, koje se lako cepaju na beogradskim rupama.
„…Da ne pominjem to što trotinet možeš da voziš isključivo po lepom vremenu i da paziš na bare zbog elektronike. Inače je popravka svega što ne ulazi u garanciju papreno skupa“, upozorava nas Maja.
Ipak, na pitanje zašto bi se u svemu tome iko cimao s električnim trotinetom, nije morala mnogo da razmišlja da bi nam nanizala njegove prednosti u odnosu na druga vozila.
„Dobre strane vožnje trotineta po Beogradu su prvenstveno izbegavanje saobraćajnih gužvi, mogućnost da sam kreiraš svoje vreme jer ne zavisiš od prevoza i gužve, mogućnost da ga parkiraš bilo gde, pa čak i u kancelariju. Može da se vozi svuda, i po asfaltu i po travi, kao bajs. Osim toga, vozi se na struju, čistije je i ekološki bolje jer ne zagađuje sredinu“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: KRUŽNE ZGRADE
