Šta našem telu rade hormoni sreće

Lifestyle 13. maj. 202119:15
Podeli:
bol smeh
Foto: Shutterstock

Sreća je osećaj koji želi da iskusi svako ljudsko biće. U tome određenu ulogu igra i biologija, a postoji i način kako doći do hormona sreće.

Četiri su hormona koje vezujemo za radost, dobro raspoloženje i sreću: dopamin, serotonin, oksitocin i endorfin.

1. Dopamin – hormon nagrade

Hormon dopamin jedan je od glavnih neurotransmitera u našem mozgu.

Dopamin je nužan za ispunjenje naših kratkoročnih i dugoročnih ciljeva, što potiče još od kamenog doba kada su praljudi bili motivisani za lov da prežive. Danas je to kod nas prisutno u drugačijem obliku, ali i dalje je nužno da bismo se osećali dobro i išli prema onome što želimo te ispunili sve svoje ciljeve.

Kada je u našem organizmu prisutan nizak nivo dopamina, najčešće se javljaju neka od ovih stanja: stalna tuga, nesanica i loš kvalitet sna, bezvoljnost, depresija, gubitak apetita, manjak seksualne želje, želja za kofeinom i nikotinom, manjak empatije. I zato treba biti uporan u važnosti njegovog prepoznavanja.

Osim toga, dopamin se smatra i hormonom nagrade. Naime, kako bismo se dobro osećali, potrebno je redovno nagrađivati svoj mozak. Dobro je početi s malim stvarima poput precrtavanja ispunjenih zadataka s popisa, bilo da je reč o poslovnim uspesima, vežbanju ili nečemu trećem. Jednom kad precrtate odrađene zadatke, dobro ćete se osećati i to će podstaknuti lučenje dopamina u mozgu.

Osim toga, barem jednom nedeljno uzmite makar 10 minuta za sebe i nagradite se za dane iza sebe. Sami sebe potapšite po ramenu i napunite baterije za dane koji su pred vama.

2. Serotonin – stabilizator raspoloženja

Serotonin se takođe ubraja u glavne neurotransmitere u našem organizmu. Istraživanja su pokazala vezu između serotonina i metabolizma kostiju, proizvodnje majčinog mleka, regeneracije jetre i deobe stanica. Kada ga nemamo dovoljno, dolazi do sindroma deficita serotonina, koji sa sobom nosi i određene boljke, a jedna od najtežih je svakako razvijanje depresije.

Prema istraživanjima Mayo Clinic, što je niži nivo serotonina u našem telu, to je veća mogućnost za razvoj kliničke depresije.

Zanimljivo je da se serotonin nalazi i u želucu, a prema izveštaju istraživanja vitaminskih dodataka prehrani, ako nedostaje, probavni sustav postaje vrlo osetljiv i podložan probavnim tegobama i virozama.

Kako bi se sve to sprečilo, postoji nekoliko jednostavnih trikova, a svi su potpuno besplatni.

Prvo što možete napraviti jest otići u šetnju i ugrabiti zrake sunca. Čak će i 15 minuta izlaganja suncu pokrenuće procese proizvodnje serotonina. Takođe možete uzeti bicikl i otići na vožnju daleko od svih i svega ili čak i u vlastitom domu pokušati uzeti 10 minuta za sebe i meditaciju.

Foto: Shutterstock

3. Oksitocin – hormon ljubavi

Oksitocin se proizvodi u delu mozga koji nazivamo hipotalamus. Kada je njegov nivo zadovoljavajući, osećamo ljubav i sreću.
Ljubav je osećaj bez kojeg ljudsko biće ne može preživeti. I to ne mora nužno biti partnerska ljubav – jednako je važna i roditeljska, dečja, ljubav prema kućnim ljubimcima ili prema prijateljima.

Sami možemo birati kako ćemo se nositi sa svakodnevicom i kako ćemo „naći“ hormone sreće.

Poznat i kao hormon ljubavi, on ima veliku ulogu u stvaranju odnosa među pojedincima, važan je za povezivanje te osećaj bliskosti i povezanosti koja se stvara u ljubavnim, prijateljskim i porodičnim vezama.

Imajući to na umu, kao i složene međuljudske odnose, psiholozi su došli do saznanja da oksitocin može imati značajnu ulogu i u ekocentrizmu, odnosno osećaju pripadnosti pojedinca nekoj zajednici i snažne povezanosti s njima kao delom prirode.

Zato su ljudi koji su usamljeni i koji nemaju priliku da nekoga zagrle često vidljivo lošeg raspoloženja, a imaju i veliku šansu za razvoj kliničke depresije.

Istina je da prijatelji neće doći preko noći niti će divna veza pasti s neba, ali već sada možete zagrliti sami sebe. To će vam pomoći da se osećate sigurno i voljeno. Uostalom, prvo treba voleti sebe, zar ne?

4. Endorfin – prirodni analgetik

Endorfin je poznat i kao prirodni analgetik, odnosno on je molekul koja suzbija osećaj boli. Njegov učinak, kažu naučnici, sličan je učinku delovanja opijata.

Endorfin je i hormon euforije, a može se razviti u potpuno suprotnim situacijama: tokom tihog odmora i brige za sebe, ali i tokom veoma stresnih situacija. Zahvaljujući tom hormonu osoba u stanju stresa ne može da oseti veoma snažnu bol. On je taj koji nas gura napred i čini da se osećamo gotovo nadljudski snažnima.

Još je važnije osigurati njegovo lučenje za svakodnevno, mirno funkcionisanje, a to možemo na nekoliko načina. Mnoge će obradovati to da se endorfin luči kada jedemo čokoladu pa se zato preporučuje jesti je i tokom menstrualnih grčeva ili bilo kojg drugog bola.

On se luči tokom telesne aktivnosti, od sporta do seksualnih odnosa, pa zato psihoterapeuti često predlažu bilo koji oblik bavljenja sportom, pa makar samo jaču šetnju, kako bi se osoba lakše borila s depresivnim epizodama.

Pomoći će i smejanje od srca – bilo da je to u društvu prijatelja ili tokom gledanja omiljene komedije.

Činjenica je da je naše raspoloženje i način ophođenja sa svetom delomično i genetski uslovljeno, ali uprkos tome svaki dan možemo da biramo da napravimo barem jednu stvar za sebe, koliko god nam se činila mala, i tako doći do hormona sreće.

Komentari

Vaš komentar