"Odgledao sam 109 filmova u bioskopu 2024. godine: Ovo je 9 najboljih koje niko nije gledao"

Tokom 2024. godine pogledao sam 109 filmova u bioskopima (i broj se još uvek povećava). Kada toliko vremena provodite u bioskopima, neizbežno je da naletite na mnoštvo ostvarenja koja ostaju ispod radara.

"A Different Man"

Jedna od mojih omiljenih glumačkih izvedbi ove godine bila je Adama Pearsona u filmu A Different Man. Iako je rad Sebastijana Stana dobio najveći deo pažnje (i potpuno zasluženo, s obzirom na to da je član tima Osvetnika), Pearsonova izvedba ostavila je najjači utisak na mene, čak i mesecima nakon što sam film pogledao u bioskopu. Ovaj psihološki triler sa mračnim komičnim tonovima provokativno istražuje kompleksnu ličnost nesavršenog pojedinca.

Sebastijan Stan tumači Edvarda, stidljivog glumca sa neurofibromatozom, koji prolazi kroz eksperimentalni medicinski zahvat kako bi promenio svoj izgled i preuzima novi identitet kao Gaj. Na početku, njegovo novo lice deluje kao blagoslov, ali nakon što upozna Ozvalda (Pearson), šarmantnog performera sa istim stanjem, koji živi slobodno na način na koji Edvard nikada nije mogao, ljubomora počinje da izjeda Gaja, sve dok ga potpuno ne uništi.

"I Saw the TV Glow"

I Saw the TV Glow je verovatno najjeziviji film koji sam gledao 2024. godine, i to ne zbog obilja noćnih mora u njemu ili vanzemaljaca koji iskaču iz grudnog koša. Umesto toga, ovaj natprirodni dramski film me proganja već mesecima zbog svoje opresivno sablasne atmosfere. Scenaristkinja i rediteljka Džejn Šoenbrun stvorila je neprijatan, ali apsorbujući put u nadrealni televizijski svet prepun tragičnih podteksta i izuzetno iskrivljenih vizuala.

Oven (Džastis Smit) je društveno neugodan tinejdžer koji se oseća zarobljeno u svom malom gradu. Upoznaje srodnu dušu u buntovnoj Medi (Brižit Lundi-Pejn), i njih dvoje se povezuju preko bizarne i neobične TV emisije The Pink Opaque. Međutim, kada Medi iznenada nestane jedne noći, a kultna emisija bude otkazana ubrzo nakon toga (sa nerešenim završetkom), Ovenov stisak realnosti počinje da popušta, a njegov um puca.

"Kneecap"

Obično smatram da sa muzičkim biografskim filmovima morate barem malo biti obožavalac umetnika da biste u potpunosti uživali u iskustvu, ali to nije slučaj sa Kneecap-om. Recimo samo da irski hip-hop sastav nije po mom muzičkom ukusu, ali sam ovu komediju doživeo kao apsolutni urnebes. Ovo nije samo jedan od najsmešnijih filmova 2024. godine, već je ozbiljan kandidat da bude rangiran među najluđim komedijama koje sam ikada gledao. Nemojte ga gledati sa roditeljima!

Kneecap je jedinstven ne samo zbog svog "otrcanog" duha i ekscentrične prezentacije, već i zato što se članovi istoimene rep grupe pojavljuju u filmu. I ne samo u malim cameo ulogama, već svaki od trojice članova Kneecap grupe igra (fiktivizovane) verzije sebe. Ovo filmu daje stvarnu autentičnost, a ispostavilo se da njih trojica mogu da glume jednako dobro kao što mogu da izvode provokativne stihove na sceni.

"Strange Darling"

Među mnogim odličnim trilerima iz 2024. godine, Strange Darling je ostao pomalo u zapećku. Ispričan kroz šest različitih poglavlja, koja su predstavljena van hronološkog reda, ovaj film nudi zamršen narativ u kojem ništa nije onako kako izgleda. Dizajniran da izazove vaša očekivanja o žrtvi i zločincu, film je ne samo izuzetno napet već i izvanredno dobro napravljen, sa dve sjajne izvedbe u središtu – Vila Ficdžerald i Kajl Galner.

Radnja se odvija u zapadnim delovima SAD-a, dok opasni serijski ubica ostavlja krvav trag za sobom. Film se fokusira na neimenovanog muškarca (Galner) i ženu (Ficdžerald), koji se upoznaju u jeftinom motelu za jednonoćnu avanturu koja ubrzo postaje mnogo smrtonosnija. Možda mislite da znate u kom pravcu ide priča, ali verujte mi, ono što počinje kao igra mačke i miša ubrzo prerasta u nešto mnogo zlokobnije.

"Evil Does Not Exist"

Evil Does Not Exist je više umetnička studija atmosfere nego tradicionalni film. Postoji radnja, ali je minimalna, dok mnoge scene istražuju zadivljujuće pejzaže prirode ili prikazuju likove u njihovim svakodnevnim aktivnostima. Ovaj spor ritam može odbiti neke gledaoce i zbog toga ne bih film preporučio svima, ali ako tražite zapanjujuću kinematografiju i jednostavnu, ali provokativnu priču, nemojte ga preskočiti.

Smešten u ruralni gradić Mizubiki, nedaleko od Tokija, Evil Does Not Exist je bajka koja istražuje sukob između čoveka i prirode. Takumi (Hitoši Omika) vodi skroman život sa svojom mladom ćerkom u ovom idiličnom selu, ali kada jedan investitor planira da izgradi luksuzni kamp u blizini, lokalni stanovnici izražavaju zabrinutost. Takumi se nalazi u dilemi dok ga angažuju da vodi dvoje gradskih radnika dok istražuju lokaciju.

"Mother’s Instinct"

Ako potražite Mother’s Instinct na sajtu Rotten Tomatoes, naići ćete na nizak rezultat od strane kritičara i publike. Iako ovaj sajt nije savršeno merilo za ocenu kvaliteta filma, nema sumnje da značajno utiče na gledalačke navike miliona ljudi. Zato mi je posebno žao što je ovaj triler smešten u 60-e godine dobio tako loše ocene, jer moram da priznam da sam bio potpuno zaokupiran/a tokom gledanja i da mi se kraj posebno dopao.

Iskreno, kada spojite Džesiku Častejn i En Hatavej, uvek će me zanimati rezultat, a ove dve talentovane glumice nisu razočarale (barem po mom mišljenju). One igraju domaćice, Alis (Častejn) i Selin (Hatavej), koje su komšinice i najbolje prijateljice. Njihovi životi deluju savršeno, ali nakon tragičnog incidenta, sve počinje da se urušava. Njihovo blisko prijateljstvo ustupa mesto osećanjima krivice, sumnje i paranoje.

"The Piano Lesson"

The Piano Lesson je prošao gotovo nezapaženo kada je krajem novembra debitovao na Netflixu, a njegov učinak na bioskopskoj blagajni nekoliko nedelja ranije bio je još skromniji. Da stvorim jasniju sliku, na premijernom prikazivanju broj prisutnih mogao sam izbrojati na prste jedne ruke. To je prava šteta, jer je ova adaptacija poznate drame Augusta Vilsona teatralna u najboljem smislu te reči i okuplja impresivnu glumačku ekipu.

Smeštena u Pitsburg tokom 1930-ih, u pozadini Velike depresije, priča prati Boja Vilija Čarlsa (Džon Dejvid Vošington), koji ima plan da kupi zemlju za sebe. Da bi to ostvario, mora da proda porodični klavir, ali njegova tvrdoglava sestra Bernis (Danijel Dedvajler) nema nameru da se odrekne tog porodičnog nasledstva. U filmu takođe igraju Samjuel L. Džekson, Rej Fišer, Kori Hokins i Majkl Pots. The Piano Lesson je intimna drama ispunjena snažnom energijom.

"In a Violent Nature"

Jeste li ikada želeli da gledate slasher film iz perspektive ubice? Onda je In a Violent Nature film koji ste čekali. Iako ima inovativan, ali na kraju kreativno ograničen narativni okvir, ovaj horor u potpunosti opravdava upotrebu reči "nasilje" u svom naslovu. Ako ste imalo gadljivi, ovaj film preskočite, jer količina brutalnosti u njemu može da parira čak i Terrifier 3. Međutim, ovde ima i više od toga – nije u pitanju samo glupi tinejdžeri koji bivaju brutalno ubijeni u šumskom okruženju.

Priča je tipična za ovaj žanr — natprirodni ubica koji je praktično neuništiv slučajno bude probuđen od strane nesmotrenih tinejdžera i počinje da ih eliminiše jednog po jednog. Međutim, činjenica da pratimo ubicu na svakom koraku donosi potpuno drugačiji doživljaj. Ovaj pristup smanjuje napetost i element iznenađenja, ali unosi jezivost jer znate šta će se desiti dok žrtve nesvesno obavljaju svoje poslove. Tokom leta najavljen je i nastavak, pa je ovo početak nove horor franšize.

"The Outrun"

Saoirse Ronan brzo postaje potcenjena glumica, jer su njene uloge u Blitz i The Outrun na putu da budu ignorisane na većini velikih dodela nagrada. Dok mogu razumeti izostavljanje prve, njen rad u The Outrun zaslužuje priznanje. Iako film povremeno posrće u pripovedanju, Ronanina dirljiva izvedba drži pažnju do kraja i vredi ga pogledati samo zbog nje.

Ronan igra Ronu, mladu ženu koja se vraća na surova Orkneyska ostrva, severno od škotske obale, nakon perioda života u Londonu, gde je upala u vrtlog alkoholizma. Dok pokušava da se prilagodi svom novom/starom životu i izbori sa zavisnošću, ona nalazi inspiraciju u divljoj lepoti tog kraja, ali ima poteškoće u povezivanju sa porodicom i ljudima oko sebe. Baziran na memoarima Ejmi Liptrot, koja je koautor scenarija, The Outrun je ljudska priča koja se ne plaši da prikaže slabosti svog glavnog lika.