Odakle zapravo dolazi odeća koja se prodaje u second hand radnjama u Srbiji

Second hand radnje sad su već na svakom ćošku po Beogradu, mame popustima na brendiranu odeću koja već u startu košta nekoliko puta manje nego u buticima. I dok neki redovno iz tih radnji izlaze s punim kesama, ponosni što su za male pare kupili kvalitetne krpice i "ulovili" komade koji se više ne mogu ni naći u redovnoj prodaji, još ima onih koji su skeptični prema tom trendu, čak gadljivi, jer neće da nose odeću koju "ko zna ko je pre njih nosio".

Second hand po definiciji znači da je u pitanju polovna odeća, "druga ruka", da ju je neko nosio pre vas, možda samo jednom, možda mnogo puta. U međuvremenu je prošla kontrolu i čišćenje, a, navodno, ne morate da brinete ni o tome da će prethodni vlasnik prepoznati neki komad na vama - jer nije iz Srbije.

Ekipa Novosadske novinarske škole je pisala pre nekoliko godina kako je uspela da nađe jednu second hand prodavnicu u Beogradu, u kojoj su mogli da prodaju svoju odeću. Napomena je bila da roba mora da bude sezonska i veoma dobro očuvana, a cena - 200 dinara po kilogramu odeće. Ipak, to je izuzetak, uglavnom će bez razmišljanja će odbiti vaš predlog da im povoljno prodate svoju super očuvanu prolećnu jaknu ili moderne farmerke koje ste skupo platili, ali su vam tesne. Odeća u ovim radnjama kupuje se na veliko, u kontejnerima.

Ali, odakle zapravo stižu krpice koje se nude u srpskim second hand radnjama?

Kako su nam otkrili iz nekoliko domaćih second hand prodavnica, polovna odeća kod nas stiže uglavnom iz zemalja EU.

Second hand centar Euroshop, koji se bavi veleprodajom i snabdeva više od 100 prodavnica u Srbiji, ističe da prodaje “brendiranu, sortiranu polovnu garderobu – isključivo iz Nemačke, Holandije i Švajcarske”.

Iz Textile housea su nam otkrili da zaposleni u sorting centru godišnje sortiraju 20.000 tona garderobe, a imaju i razrađen sistem kako bi se ispratili trendovi.

“Garderoba u Textile house objektima u Srbiji doprema se iz našeg sorting centra u Slovačkoj koji je jedan od pet najmodernijih u Evropi. U naš centar doprema se garderoba iz cele Evrope, a kako bismo obezbedili najbolju sezonsku ponudu, za sezonu jesen-zima najveći deo garderobe doprema se iz skandinavskih zemalja, dok za sezonu proleće-leto garderoba stiže iz južne Evrope, u najvećoj meri iz Italije”, objasnili su nam.

I neki manji butici imaju svoje “dilove”, pa tako second hand u Novom Sadu navodi da uzima robu isključivo iz Nemačke, u Senti isključivo iz Engleske…

Polovna odeća se često prodaje na međunarodnom nivou, često na veliko i iz razvijenih zemalja zemljama u razvoju.

Na Vikipediji ćete saznati da su najveći izvoznici polovne odeće SAD, a slede Velika Britanija, Nemačka i Holandija, te da iako postoji nekoliko kompanija koje se bave prodajom polovne odeće, većina na kraju potiče od dobrotvornih organizacija u bogatim zemljama. Odeća koju ove dobrotvorne organizacije ne mogu da prodaju lokalnim potrošačima prodaje se kompanijama za reciklažu tekstila, koje je obično šalju u inostranstvo u zemlje sa uspostavljenim lancima snabdevanja polovnih tekstila. Te gomile odeće se sortiraju i procenjuju, a zatim šalju na reciklažu, na deponiju ili na preprodaju.