Godišnji odmor je bitan za fizičko i psihičko zdravlje, naučnici su dokazali da produžava život, a utvrdili su i koliko on tačno treba da traje i kako treba da izgleda da bi imao pun efekat.
„Letovanje bi bilo idealno da traje 21 dan. Danas ipak retko ko može da uzme toliko, i svakako je bolje otići negde i na pet, sedam ili deset dana nego ne ići uopšte na odmor. I kraći odmor je koristan za zdravlje, ali period od 21 dana je dokazano efikasan za jačanje organizma, podizanje imuniteta“, kaže dr Bojan Marković, specijalista ORL.
Psiholozi se slažu.
„Minimum dve nedelje, a optimalno je tri. Prva nedelja služi samo za opuštanje svih mišića, neurona, izlazak iz rutine. U drugoj krene relaksacija, a tek u trećoj nedelji se ne budimo u vreme na koje smo navikli, ne proveravamo telefone, telo je opušteno i pravi odmor je upravo tada“, objašnjava psihološkinja Ana Mirković.
Istraživanje Evropskog kardiološkog društva sugeriše da će uzimanje tri nedelje godišnjeg odmora (po mogućnosti i više) pomoći da živite duže. U okviru studije koja je trajala 40 godina, proučavao se uticaj zdravih navika (vežbanja, uravnotežene ishrane i prestanka pušenja kod pušača) na dugoročni rizik od razvoja srčanih oboljenja, da bi se kao jedan od važnijih faktora ispostavila upravo dužina godišnjeg odmora. Pokazalo se da su ispitanici koji su uzimali manje od tri nedelje godišnjeg odmora imali su 37 odsto veći rizik od prerane smrti u odnosu na one koji su koristili godišnji odmor od tri nedelje.
„Nemojte misliti da će vam zdrav način života nadoknaditi preterani rad i neuzimanje godišnjeg odmora“, rekao je Timo Strandberg, vodeći autor studije i profesor sa Univerziteta u Helsinkiju.
S druge strane, neka istraživanja ističu da je „magičan broj“ – osam dana. Prema studiji objavljenoj u Journal of Happiness Studies, odmor bi trebalo da bude od 8 do 14 dana. Utvrđeno je da se zdravlje i osećanje blagostanja brzo povećavaju tokom odmora, pri čemu je upravo osmog dana vrhunac. Međutim, u roku od jedne nedelje od povratka ispitanika na posao – sve se vratilo na staro.
„Kažu da nikome nije potreban odmor kao onom ko se tek vratio s odmora, a to i istraživanja dokazuju. Samo jedna od četiri osobe se vrati potpuno srećna s odmora, 80 odsto je depresivno, tužno, teško im pada taj radni kontekst. Posle tri dana već anuliramo efekte odmora i vratimo se u tenzično stanje, a posle tri nedelje kao da nismo ni bili na odmoru“, otkriva Ana Mirković.
Njena preporuka je dati sebi posle odmora dva-tri dana za adaptaciju, fokusirati se na pozitivne strane, a možda početi već s planiranjem sledećeg odmora.
***
Bonus video: Najlepše plaže
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: