4
Serena Keli imala je samo tri godine kada je spuštena na „dedino“ krilo. Namrgodila se zbog neprijatnog mirisa sedokosog čoveka. Dao joj je prsten koji je simbolizovao njihov 'brak' govoreći Sereni da imaju 'zajednicu' i da će ona biti 'njegova zauvek'.
Serena 1986. godine imala je samo tri godine kada su je „udali“. Prsten namenjen njoj je bio toliko veliki, a ona mala i nemoćna da se odupre užasu koji joj se događa, da su joj prsten zalepili na prst.
Serena je rođena u zloglasnom kultu „Deca Božija“ koji je vodio Dejvid Berg, koga ona pamti kao Dedu. Kult je osnovan 1968. godine imao je 13.000 članova u 130 zajednica širom sveta.
„Moja majka je bila važan član“, priseća se Serena u intervjuu za „The Sun“.
„Vođa kulta mi je rekao da sam jedna od ‘izabranih’, zajedno sa starijim dečakom po imenu Riki. Kao članovi užeg kruga kulta, živeli smo u luksuzu. Berg je preselio Božju decu na Filipine, a mi smo živeli u vilama sa bazenima i teniskim terenima. Ali iza svog luksuza živela sam veoma mračnim i traumatičan život“.
„Silazila bih u zajedničke prostorije gde bih naletela na pijane orgije. Bila sam premlada da bih razumela, ali sam videla stvari koje su me duboko uznemirile. Nekad bi me naterali da plešem i skinem se pred kamerama. Brzo sam naučila da me neće snimati ako zaplačem. Bila bih kažnjena zbog toga, ali vredelo je da izbegnem snimanje. Postepeno sam se povlačila jer sam bila očajna u želji da me niko ne primeti“.
Kada je Serenu imala pet godina, majka ju je probudila usred noći koja joj je rekla da odlaze.
Pročitajte još
„Odvezli smo se automobilom do aerodroma, a potom je usledio let za Japan. Kult je često bio pod istragom zbog zlostavljanja dece, tako da je tajnost za vrhunske članove postala neophodna. U Japanu sam predata na čuvanje Dori i muzičaru Džeremiju Spenseru. Od ovog trenutka pa nadalje, retko sam viđala svoju majku”.
Samo godinu dana kasnije Dora i Džeremi su preselili porodicu na brazilsko imanje.
„Dora mi je rekla da niko ne zna gde sam. Po rođenju dali su mi ime Meri-Dir, ali sam preimenovana u Serena. Život je bio težak i često bi nam se dodeljivali naporni manuelni poslovi, kao što je čišćenje kupatila četkicama za zube. U drugim slučajevima poslali bi nas da prosimo ili pevamo božićne pesme za novac od lokalnog stanovništva. Ako bi se neko od dece loše ponašao dobija je batine od starijih članova grupe – ’stričeva’“.
1994. godine kada je imala 12 godina, Dejvid Berg je umro, a njegova udovica Karen preuzela je Božju decu i ublažila pravila o interakciji sa strancima.
Serena se priseća: „Deca našeg komšije su nas posmatrala preko zida i jednog dana su nas pozvali da im se pridružimo na utakmici fudbala. Kada sam odrastala, govorili su mi da su svi autsajderi obožavaoci đavola, ali kako sam provodila više vremena sa komšijama, shvatila sam da to nije istina“.
Serena je šest godina živela u Brazilu gde je njena mama bila šef južnoameričkog odeljenja kulta.
„Jednog dana sam je pitala da li bi me ubila da joj Bog tako kaže. Kada mi je odgovorila potvrdno, shvatila sam da nisam siguran sa svojom majkom i zaklela sam se da ću otići čim napunim 18 godina. Moj prijatelj iz detinjstva Riki je već pobegao, a vođe su nam rekle da je postao plen demona i da se molimo da mu se dogode loše stvari.
Tokom Sereninih poslednjih godina u kultu, poslata je u Meksiko da živi sa svojom majkom.
„Stekla sam reputaciju devojke koja pravi probleme i strožija pravila u Meksiku su bila osmišljena da me drže pod kontrolom. Ali, baš kao što sam sebi obećala, spakovala sam torbu čim sam napunila 18 godina. Mama mi je rekla da ne mogu da se vratim ako odlučim da odem. Sa samo 120 funti na svoje ime, otišla sam se u SAD. Bivši član kulta mi je ponudio svoju sofu, a drugi bivši član mi je dao posao“.
Serena priznaje da je život van kulta bio ogroman kulturološki šok, ali joj bila srećna.
„Nisam imala bankovni račun, vozačku dozvolu ili bilo koji oblik lične karte, ali moja nezavisnost bila je čist luksuz za mene. Prvi put sam imala svoju odeću i što je najvažnije, svoj prostor. Uprkos svemu, 2013. godine sam otišala na fakultet i započela studije korporativne komunikacije. A nakon toga sam dobila nekoliko visoko plaćenih poslova u korporativnom svetu. Ali bez obzira na to koliko sam bila uspešna, nisam mogla da ignorišem svoju potrebu za lečenjem. Pre četiri godine počela sam sa savetovanjem o traumi posebno za bivše članove kulta.
„Svoju priču delim ne samo da mi pomogne da prihvatim svoju prošlost, već i da mi vrati moć. Više se ne stidim.“
