"Dosta je ćutanja!": Burne reakcije na pobunu u P.S. Fashion

Jovana Bakula je u uključenju uživo uputila teške reči svojoj kompaniji i pozvala sve ugnjetavane radnike da se pobune."Od devet zaposlenih koji su početkom godine bili u timu, sada nas je troje. Od toga je jedna koleginica na bolovanju zbog psihičke neuravnoteženosti. Zbog istih razloga, ogromnog pritiska i stresa, jedna koleginica je dala otkaz, dvoje kolega je dobilo otkaz pod nerazjašnjenim okolnostima, zbog stresa. Mnoge kolege su premeštene, tako da je ovo jedna Pirova pobeda", rekla je između ostalog Bakula i pozvala sve poslodavce da štite i cene svoje zaposlene, ali i zaposlene da istupe, da budu hrabri i da se bore protiv mobinga i izrabljivanja.Njene reči nisu prošle neopaženo.Poznata blogerka i autorka bloga Brana's Divine World Brana Antović prva je zvanično prekinula saradnju sa brendom P.S. Fashion, a za naš portal otkriva zašto je stala uz devojke koje su se javno pobunile protiv nasilja."Definitivno smo zakoračili u novi vid borbe protiv nasilja u kom mlađe generacije pokazuju da ćuteti i trpeti više nije opcija. Jako je važno što smo progovorile o tome i ja sam srećna zbog toga. Jasno je da ne možemo da upremo prstom bez nekih pokazatelja ali ovo je primer tima koji je dobro radio svoj posao, a morale su da ga napuste. Odlučujem da stanem uz ove devojke i svakog ko stane protiv nasilja bilo gde. Mislim da je ovo oličenje novog vremena koje je nastupilo, promena koje se dešavaju polako, ali su dovele do drugačije atmosfere. Radujem se jer su ovo načini da budemo bolji, teški su i bolni, ali su pokretač. Mlade generacije su definitivno drugačije, ne vode se tim da treba da ćute i trpe jer ima i gorih od njih. Možda će takvi ljudi uspeti da podstaknu i starije da promene nešto, biće im pokretačka podrška. Ovo je jako dobar pokazatelj da se neke stvari menjaju, ne preko noći, ali radi se o izuzetno važnim momentima", rekla je za naš portal Brana Antović.

Dunja Jovanović i Marija Radaković koje stoje iza sjajnog F.fm podcasta, a u kom pokušavaju da nas nauče zašto je modna održivost jako važna, otkrivaju za naš portal kako u praksi izgleda kršenje ljudskih prava u modnoj industriji."Modna industrija širom sveta važi za bukvalno – robovlasničku. Kršenje radnih i ljudskih prava u ovoj industriji je široko rasprostranjeno. Globalni brendovi posluju tako što autsorsuju radnu snagu u zemljama u razvoju – tamo gde je ona jeftina. Na žalost, i naša zemlja je zemlja jeftine radne snage – čak smo se tako i zvanično reklamirali prema potencijalnim inostranim investitorima", naglašava za naš portal Dunja Jovanović.https://www.youtube.com/watch?v=XEpUrhGvBo0&feature=emb_logoOna podseća da su aktivisti u Srbiji iz međunarodne organizacije "Clean Clothes Campaign" uradili istraživanje inostranih modnih fabrika koje posluju kod nas, a od kojih su neke primile ogromne državne subvencije u vidu zemljišta, poreskih olakšica, pa čak i plata za radnike. Istraživanje pokazuje u kojoj meri se krše radna i ljudska prava od strane poslodavaca – plate su često daleko ispod zakonski propisanog minimalca."Najniža plata na koju su naišli iznosi 10.000 dinara za mesec dana rada, rad na crno se podrazumeva, radnice rade bez dana odmora, prostorije u kojima se šije su često neuslovne… Dakle, ti strašni modni sweatshopovi za koje je poznato da postoje u Bangladešu ili Indiji – postoje i kod nas. Ovo istraživanje nije pokrilo modne fabrike u domaćem vlasništvu, tako da su iskustva poput Jovaninog i više nego značajna – kako bismo uopšte imali uvid u njihov rad i odnos prema zaposlenima. I na kraju, kako bismo uspeli da se izborimo za svoja prava", kaže za naš portal Dunja Jovanović.Dunja i Marija ističu da Srbija ima dobre zakone koji se tiču rada, ali da su nažalost inspekcije retke, a sudovi spori i zbog toga često dolazi do kršenja tih zakona."Radni sindikati, koji su najbolji metod borbe radnika za svoja prava, maltene ne postoje (naročito kod privatnika), te je efikasan način da se kao zaposleni izborimo za svoja prava - stvaranje pritiska javnosti. Verovatno je dosta nas, barem jednom u toku radnog veka, doživelo mobing na radnom mestu - a većina nije imala snage da se sa tim bori. Zato hvala Jovani, ona je istupila u ime svih zaposlenih u Srbiji koji su doživeli maltretman. Važno je pomenuti i alate kao što je kanal za pomoć radnicima u Tekstilnoj industriji Centra za politike emancipacije. Oni nude besplatnu pravnu pomoć u saradnji sa advokatskom kancelarijom Marković i nude potpunu anonimnost pri prijavi mobinga na radnom mestu", kaže Dunja.Verovatno najpoznatiji slučaj kršenja ljudskih prava u okviru tekstilne industrije kod nas jeste u fabrici obuće Geox u Vranju, kada su radnice trpele uvrede na dnevnom nivou. Leti su radile na visokim temperaturama jer poslodavac nije hteo da pali klima uređaje i plaća veće račune za struju – pa su tako bili slučajevi padanja u nesvest, predlagali su im da nose pelene kako ne bi trošili vreme na odlazak u WC. Nakon što je ovaj skandal odjeknuo u medijima, uključili su se aktivisti i delovalo je da su neke stvari rešene – klima je uvedena, određeni nadležni koji su bili optuženi za mobing su dobili otkaze. Međutim, krajem prošle godine radnici su opet stupili u štrajk je fabrika nastavila sa maltretmanom – nisu isplaćivali prekovremeni rad, produžavali su radno vreme i kasnili sa isplatom plata onima na bolovanju."Važno je reći da Geox slučaj nije izuzetak, već samo situacija koja je u medijima bila dosta pokrivena. Upravo zato je važno da u kontinuitetu pričamo o problemu kršenja radnih i ljudskih prava – ne samo u tekstilnoj, već u svim industrijama. Čim o nečemu prestanemo da govorimo, kako vidimo u slučaju Geoxa, poslodavac nastavlja po starom", kažu Dunja Jovanović i Marija Radaković.Naše sagovornice misle da su u Srbiji predugo brojni problemi stigmatizovani i prećutkivani. Zato su lična iskustva žena veliki iskorak napred."Otvaranje žena i glasno ukazivanje na lična iskustva i probleme koji postoje su prvi značajan korak ka promeni. Zahvaljujući društvenim mrežama danas je dosta lakše da se podele i rašire informacije. Međutim veoma je važna i podrška svih nas. Pritisak javnosti itekako je značajan doprinos - stvaranju svesti o problemu i u vršenju pritiska na državne institucije da reaguju na adekvatan način i zaštite svoje građane. To je konstantna borba, ali ohrabruje da mladi ljudi nisu spremni da se pomire sa floskulama koje im se stalno plasiraju, poput one - da smo svi lako zamenjivi. U tom smislu, kada je reč o uslovima rada i ostvarivanju radnih prava, sindikati su veoma značajan alat za koji se nadamo da će doživeti svoj preporod i ponovno jačanje. Jer pojedinca možda i jeste lako zameniti ali 50 i više ljudi apsolutno nije, čak i u kapitalizmu. Do tada, ono što svi možemo da uradimo jeste da podržimo hrabre pojedince koji istupaju u javnost sa svojim iskustvima, da zajedno vršimo pritisak i stvaramo kritičku svest o praksama koje treba promeniti. Na kraju, verujemo da će otvaranje žena imati efekta - jer svaka značajna promena uvek kreće od pojedinca", zaključuju Dunja i Jovana.Pokušali smo da dobijemo i komentar P.S. Fashion o navodima Jovane Bakule, ali do zaključenja teksta nismo dobili nikakav odgovor.*Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=YaLUMA_-9Z8***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram