20
Nije u redu ponašati se tako prema starijim ljudima.
Na Facebook stranici Serbia Live – Beograd osvanula je fotografija jedne komšijske poruke zatečene u zgradi na Banjici kao primer nekulture. Dat je i kontekst.
“Moj deda koji živi ceo život otišao je na sedmi sprat kod mladog dečka koji je skoro iznajmio stan, deda je otišao da ga zamoli da ne pere terasu ako ne najavi jer pokvasi sve ispod njega. Dečko mu je na to zalupio vrata. Posle toga mu je ostavio ovu poruku. Nije u redu ponašati se tako prema starijim ljudima i takođe prskati veš svima ispod njega. U pitanju je Banjica, Paunova 77. Toliko o kulturi”, navodi unuk.
Poruka koju je dotični mladić ostavio svom starijem komšiji glasi: „E komšo pozdrav, da se ti ne bi penjao sa petog na sedmi sprat, da proveravaš svaki dan šta radim, lakše mi je da ti pišem svoj dnevni raspored“, istaknuto je, a onda dat detaljan spisak aktivnosti – od ustajanja u 8.50 do tuša i kreveta u 23.
Ova komšijska situacija pokrenula je veliku raspravu, u kojoj svako zauzima nečiju stranu – reflektujući u komentarima i sopstveno iskustvo sa komšilukom.
Pročitajte još:
Mnogi su besni jer omladina danas nema nikakvog poštovanja prema starijima i pitaju se „da je umesto tog dede nekim slučajem komšija npr. „lik“ od 30 godina i 100 kg, da li bi dotični pisao i njemu pismo?“
„Dečko je umislio da je mnogo bitan, a kladim se da taj isti dekica ima tri puta uzbudljiviji raspored od njega. Vrlo ružno i mizerno ponašanje prema starijoj osobi. Mnogi ne znaju, jer ne daju šansu starijima, koja su oni riznica znanja i iskustava i koliko mogu biti dragi i zanimljivi, čak i kada su naizgled namćorasti, obično iza toga stoji samo osećaj usamljenosti i odbačenosti. Malo ko ih uvažava, bez i da išta kažu, mladi čim ih vide prevrću očima i već unapred očekuju „smaranje“. A, često to baš nije tako, samo im treba malo više pažnje i uvažavanja, kao i svima nama. Ja, uvek kažem: „Oni su bili na našem mestu, a mi na njihovo tek treba da dođemo“.
Suprotnu stranu zauzimaju oni koji verovatno i sami imaju posla s preterano ljubopitljivim ili teškim komšijama kojima sve smeta.
„Niko da spomene očigledno, a to je da stariji ljudi po zgradama terorišu svakog ko se doseli. Smatraju celu zgradu ličnom imovinom, zabadaju nos gde god i kad god im se ukaže prilika i očekuju poštovanje samo i isključivo jer su stari. Smetaju im deca, kućni ljubimci, druženja, preterana privatnost… Ma, sve. Podstanari se smatraju uljezima i manje vrednim stanarima zgrade, generalno. Zapravo su verovatno isti, ovi ‘momci’, samo generacijski udaljeni i stoga oboje završiše u istoj priči na fejsbuku, da im sude ljudi koji ih ne poznaju i nemaju pojma o okolnostima koje su ih zapravo vezale u ovu priču“.
Ima ih još koji primećuju da „nešto fali“, te da nisu svi detalji priče baš usklađeni.
„Nigde u rasporedu dnevnih aktivnosti pranje terase da bi stanari zgrade imali vremena da sklone sve sa svojih terasa“; „U ovoj poruci piše da deda ide kod njega svaki dan“ – komentarišu. A ima i onih koji smatraju da „treba tužiti arhitektu zašto je napravio terase koje podlivaju“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
