4
Stojan Rončević - Stole bio je legenda Bloka 23, a o njegovoj dobroti nadaleko se priča. Generacije su odrasle na njegovim pljeskavicama iz kioska ispred OŠ "Laza Kostić" na Novom Beogradu, koji je danas, nakon Stoletove smrti, prekriven dirljivim oproštajnim porukama.
Deca koja su svakodnevno susretala Stoleta njegov kiosk ukrasila su porukama i cvećem.
Poslednji pozdrav ovom velikom čoveku uputili su i drugi sugrađani, vidno potreseni njegovim odlaskom, među kojima je i Nataša Miljković, poznata televizijska voditeljka i novinarka.
„Kad umre dobar čovek, deca znaju. Stole je imao srce toliko veliko da bi u njega stali svi ljudi na ovom svetu. Blok 23, kiosk gde im je godinama pravio užine od jutra do večeri“, napisala je ona.
Beograđanin Davor Milošević podelio je priču o Stoletu.
„Juče je umro Stole. Čovek koji je poslednje godine svog života proveo u kiosku ispred naše škole u kraju. Deca su ga obožavala. Znao je svako dete po imenu. Pre nekoliko meseci sam svratio na pljeskavicu, prvi i poslednji put kod njega. Tada sam u dahu i napisao sledeći tekst. Od tada sam planirao da ga odštampam i dam ćeri da mu odnese papire. Skroz sam zaboravio. Ponekad bismo se setili da to treba da uradimo, ali opet nikad nismo. Nevažnije stvari su nas sprečavale. Sada više ne postoji prilika za to, ali ostaje priča o Stoletu da večno svedoči o veličini malog čoveka, i da je za dobrotu neophodno samo veliko srce.
Prijela mi se pljeskavica. Ali realno, meni se pljeskavica uvek jede. Nisam zbog toga svratio kod Stoleta na jednu punjenu. Nije među najboljim koje sam jeo u životu, ali je usluga vrhunska. A, ona je važnija za ugostiteljski objekat od pukog proizvoda. Zbog nje sam i svratio. Zbog priče o Stoletu… A, ona je jedna od najboljih koje sam u životu dobio.
Sledi priča Stolevanje, o stolovanju ‘kralja’ Stoleta.
„Stole drži kiosk sa pljeskavicama, viršlama, sendvičima, čipsevima i sokovima… Znate, jedan od onih što ih ima ispred svake škole. To nije novost, niti išta posebno. Stole dođe ujutru pre prvih đaka, i ode poslednji, mnogo kasnije nego deca koja uveče dođu u školu radi treninga. Tako da, deca imaju utisak kao da je on zapravo uvek tu, i da čuva njih i njihovu školu.
No, ni ovo sve nije zapravo ništa posebno, zar ne. Ono šta Stoleta izdvaja od svih ostalih prodavaca ovog tipa, jeste to što on deci zna imena. Svako dete po imenu. Svako. Za mnoge zna i šta najčešće kupuju, za neke čak i koje priloge u pljeskavicu stavljaju. No, ni to nije neka posebnost, baš… Pa dobro, jeste, ali nije najvredniji deo ove priče. I, cene su vrlo pristojne. Potpuno realne. Takoreći – na granici isplativosti poslovanja. Pa ni to nije važno u ovoj priči.
Ono šta je zaista važno, je to što se Stole prema deci ponaša kao čovek, i od njih očekuje isto. Trudi se da im svima upamti imena, a ona mu uzvraćaju tako što i ona sva znaju njegovo. I, to poštovanje traje zauvek. Čak i onda kada odavno napuste klupe OŠ „Sedam sekretara SKOJ“ odnosno sada OŠ „Laza Kostić“ u Bloku 23, na Novom Beogradu.
Pročitajte još:
Pored toga što se Stole prema njima odnosi kao čovek prema ljudima, on ih uči da to i budu. Kako je to moguće izgraditi vaspitni segment običnog svakodnevnog trgovanja, i to ne baš zdravom hranom i pićem?
Jednostavno, trgovina se zasniva, bar nekada jeste, na osnovnoj osobini ljudskosti – poverenju, odnosno poštenju.
Sedeo sam samo nekoliko minuta u bašti Stoletovog ugostiteljskog objekta. Tek toliko da prožderem ukusnu punjenu, još uvek vrelu od užarene plotne… I, prisustvovah i za tako kratko vreme, pravom času, da ne kažem – predavanju ljudskosti. Jer, učenje i vaspitavanje nije ništa drugo do – predavanje drugima vrednosti, koje da bi drugi od nas usvojili, moramo pre svega mi sami posedovati.
Tako, nailazi majka sa dečicom. Deca žele sokiće i grickalice…
Veselo skakuću i cvrkuću na ranom jesenjem suncu kasne letnje jačine. Uzimaju sve šta žele. Mama zabrinuto pita – može li se platiti karticom? Stole kaže – nažalost ne, ali nema veze… Nosite, pa ćete doneti… Gospođa odbija, ali Stole insistira. Važna su deca, i poruka koja im se šalje. Ako neko ima poverenja u tebe, ti mu ga vrati i uvek moraš dati da bi imalo šta da ti se vrati.
U tom dolazi još jedan dečak, želi sok, ali nema novac. Kaže Stole – ‘uzmi, popij. Donećeš novac sutra. Ako se setiš…’ A, zna da hoće. Jer, tako ih je naučio… da mogu dobiti sve dok ne zaborave da se oduže.
Svaka čast učiteljima i nastavnicima u školama, ali eto, i van nje se možemo naučiti najvažnijim lekcijama. Samo čovek može vaspitati čoveka. A, kako decu vaspitavamo, takvu budućnost imamo…
Zato svratite kod Stoleta. Uživaćete sigurno, čak iako ništa ne pojedete i ne popijete. Svratite bar na porciju ljudskosti… Prijaće vam!“, napisao je Davor, a preneo Blic.
