Podeli
Foto: Privatna arhiva

Nikola Aleksić je diplomirani sociolog kulture i magistar medijskih i komunikacijskih studija, živi u Sloveniji, a nekada je sanjao glumačku karijeru. Susret s Miroslavom Mikom Aleksićem doprineo je rušenju tog sna, a Nikola ga je opisao u postu koji se širi društvenim mrežama.

“Zaista ne želim da skrećem pažnju sa mnogo važnije teme, a to je odnos našeg društva prema ženskom pitanju i pitanju njenih seksualnih i reproduktivnih prava”, napomenuo je Nikola Aleksić, ali nam je dao dozvolu da prenesemo tekst koji je objavio na Fejsbuku nakon vesti o hapšenju Miroslava Mike Aleksića.

“Pošto dotičnog Miku lično poznajem, da kažem i ja koju o mom paklu sa njim. Posle njegovog časa u plaču i rastrojstvu sam pretrčao Knez Mihailovu ulicu, zbog stida i poniženja koje sam doživeo, u želji da što pre stignem do očevog auta parkiranom na Kalemegdanu.

Tada sam išao u osnovnu školu, a kod Mike sam došao na preporuku njegovog tada najboljeg prijatelja! Kada sam ušao u njegov studio u pasažu nedaleko od Kneza, prvo me je dočekao matori namrgođeni fašista, nacista, ženomrzac i religiozni fundamentalista. Čim sam ušao, prvi put, u grupu nepoznate dece, terao me je, iako sam sekularno vaspitan, da pevam ‘Oče naš’ a nakon toga ‘Bože pravde’, nakon toga mi je kao detetu od 11 godina, rekao da: izgledam kao ‘oronuli dripac’ zbog farmerki koje sam nosio, te dodao da ga zbog duge kose i minđuše u levom uhu asociram na ‘njegovu pokojnu babu, mada je ona, za razliku od mene, bila pravo žensko’.

Nakon sto sam bio primoran da skinem minđušu i da mu se izvinim jer me je majka obukla u farmerke, dotični nasilnik je počeo da urla na mene, jer sam ‘debelo, ružno i retardirano dete’ govoreći drugoj deci o meni punih 45 minuta. Rekao je i još to ‘džaba ti talenat, kad ćeš biti loš čovek, nema dobrog čoveka koji nije istinski Srbin i pravoslavac’.

Pročitajte još:

Stojički sam podneo sve uvrede, koje su se nizale jedna za drugom, svaka sočnija, gadnija i degutantnija od prethodne, bez izgovorene reči, a nakon završene torture u plaču sam izašao, dok su mi druga deca u ‘Knezu’ govorila ‘pusti Miku, on je takav’. Svi su ga se bojali i njegovo ponašanje shvatali kao normalnost jer, jelte on je takav? Užasni Stokholmski sindrom!

Par godina nakon toga, i nakon brojnih nagrada koje i danas čuvam, zauvek sam odustao od glume, jer vam kontakt sa takvom radioaktivnom osobom ostavlja doživotne posledice, pogotovo ako ste dete koje ima 11 godina!

Ne pokušavam da od sebe napravim žrtvu jer to nisam, ali želim da vam stavim do znanja o kakvoj se osobi radi.”

***

Bonus video:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar