1
Zvezda flamenka, Izrael Galvan, je tokom dve večeri nastupa tokom vikenda, u Madlenijanumu i Bitef teatru, oduševio gledaoce svojim pokretima, energijom, kreativnošću i vrcavošću, i pred našom publikom pokazao zašto se smatra najboljim igračem flamenka današnjice i jednim od najboljih u istoriji. Interesovanje za flamenko-superstara bilo je izuzetno, pa je preko 600 ljudi pratilo izvođenja Izraela Galvana.
Zvezda svetskih scena i arena, u Beograd je došao nakon zapaženih nastupa u Breši, Monpeljeu, Parizu, Los Anđelesu i pozorištu Mihaila Barišnjikova u Njujorku.
Na Beogradskom festivalu igre izveo je komade „Zlatno doba”, gde je nastupio u pratnji pevačice Marije Marin i gitariste Alfreda Lagosa, i „Solo” koji je izveo sam i bez muzike, kaže se u saopštenju organizatora.
U „Zlatnom dobu” je dva sata bivao gotovo „zaposednut” ritmom koji je morao da izbaci iz sebe na najneverovatnije načine – pucketao je zubima i prstima, a celo telo pretvorio u čudesan set udaraljki: od đonova i kolena, preko kukova, rebara i grudi do ključnih kostiju, lopatica, ramena, čela i jabučice.
Intimniji i ličniji, ali ništa manje upečatljiv komad „Solo” bio je, kako ga je sam Galvan opisao, neka vrsta molitve, njegovog unutrašnjeg razgovora sa samim sobom, gde smo videli još inovativnije načine kreiranja ritmova, zvukova i vabricija dok, na kraju, sasvim bosonog nije pokazao vrhunsko vladanje stopalima i bez zvučnih efekata štiklama.
Tako je, tokom dve magične večeri, Izrael Galvan pokazao beogradskoj publici kako se igra celim telom i zašto za njega kažu da je sam tokom poslednje dve decenije izneo revoluciju igre stare tri veka.
„Želim da ljudi kroz flamenko uđu u moj intimni prostor i osete moju samoću. Ne mogu ih privući tipičnim atributima španskog igrača, zgodnog, snažnog i visokog, poput nekog Don Žuana, ali im mogu izmamiti pažnju drugačijim kretnjama tela, izvijanjima i uvijanjima, pozama i držanjem netipičnim za flamenko”, izjavio je jednom prilikom Galvan.
Bonus video: Predstava „Deca“ – Narodno pozorište u Beogradu