0
I dok je prošlogodišnja dodela Oskara bila svojevrsna anomalija, s obzirom da je protekla u znaku žena, ovoga puta Američka akademija za filmsku umetnost vratila se samonametnutoj "tradiciji" - među favoritima za osvajanje zlatne statuete na ceremoniji zakazanoj za sutra nema nijednog ostvarenja koji se "vrti" oko žena.
Posle gotovo dve decenije prošlog proleća film „Zemlja nomada“, koja donosi priču o neobičnom putu samospoznaje jedne žene – proglašen je najboljim filmom. Sineastkinja koja ga je potpisala – Kloi Žao proglašena je najboljom rediteljkom, a Frensis Mekdormand je dobila Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu.
A poslednji put dodela Oskara bila je znaku žena još 2005. kada je „Devojka od milion dolara“ Klinta Istvuda proglašena najboljim filmom, a Hilari Svonk, koja tumači glavnu ulogu, je ovenčana nagradom Američke akademije za najbolju žensku rolu.
Ovoga puta nijedan od filmova koji se „vrti“ oko žena nije dobio nominaciju u kategoriji najboljeg ostvarenja. A bilo je mnoštvo ostvarenja gde je dama centar filmske priče – od Almodovarovih „Paralelnih majki“ sa Penelopom Kruz, ili naslova „Spenser“ sa Kristen Stjuart, ili „Mračne kći“ Megi Džilenhol sa Olivijom Kolman, do „Oči Tami Fej“ sa Džesikom Čestejn i „Being the Ricardos“ u kome glavnu rolu igra Nikol Kidman…
I dok su sve ove dame prepoznate za svoje uloge u ovim ostvarenjima, filmovi nisu „zavredeli“ da se bore u najvažnijoj kategoriji – onoj za najbolje naslove u proteklih 12 meseci. S druge strane, njihovi muški takmaci – Vil Smit ili Benedikt Kamberbač ne samo da imaju šansu da sutra u losanđeleskom Dolbi teatru dobiju Oskara za najbolju mušku rolu, već i da filmovi u kojima tumače glavne uloge – „Kralj Ričard“ i „Moć psa“ ponesu najvažnije priznanje Američke akademije.
Otuda se nameće pitanje zašto Američka akademija ne „ljubi“ žene? Uprkos silnim borbama za rodnu ravnopravnost, očigledno je da je podela na polove još uvek i te kako prisutna, čak možda i ekstremna. Ako se pogleda čitav istorijat dodele Oskara podaci pokazuju da su filmovi čak 27 dobitnika zlatne statuete za mušku ulogu proglašeni najboljim. A samo je 12 glumica, laureatkinja nagrade za glavnu žensku rolu, čiji su filmovi dobili Oskara.
Poslednjih 11 laureata Oskara za najbolju mušku ulogu te role odigralo je u filmovima koji su ujedno bili u trci za najbolje ostvarenje. U procentima priča izgleda ovako – od 2002. godine čak 59 odsto nominovanih za glavnu mušku ulogu te role tumačili su u filmovima koji su bili u trci za najbolje ostvarenje. A kada su dame u pitanju ta cifra je – 35 odsto, prenosi „Holivud riporter„.
Nominovana ostvarenja za predstojeću, 94. dodelu Oskara za najbolji film – „Belfast“, „Dina„, „Don’t Look Up“, „Povezi me“, „Kralj Ričard“, „Aleja noćnih mora“ i „Moć psa“ koncentrišu se u scenariju na muško viđenje „stanja stvari“. A druga dva – „Pica od sladića“ i „Priča sa zapadne strane“ donose relativni balans u u rodnom pristupu. Od deset takmaca jedino je „Koda“ (CODA) film koji nosi dama. Taj poražavajući podatak da je samo jedan film među toliko nominovanih iz ženske perspektive samo je nastavak „trenda“ iz poslednjih godina kada su u pitanju Oskari.
Pored „Kode“, za koju neki tipuju da bi mogla u nedelju uveče da trijumfuje „iz prikrajka“, filmovi kao što su „Zemlja nomada“, „Žena koja obećava„, „Male žene“, „Miljenica“, „Rim“, „Oblik vode“, „Bubamara“, „Misuri“, „Bruklin“, „Soba“, „Filomena“, „Crni labud“, „Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju“, „Dolazak“, „Skrivene brojke“, „Soba“, „Gravitacija“, „Zveri južnih divljina“, „00:30- Tajna operacija“, „Služavke“, „Zima do kostiju“, „Mrtav ugao“, „Obrazovanje“ i „Dragocena“ jedini su u čijem su fokusu žene, a našli su se u konkurenciji za Oskara za najbolji kinematografski naslov. Ili jezikom brojki – svega 23 filma od čak 120 ostvarenja iz te kategorije poslednjih godina.
Američka akademija, kako pokazuje devetesečetvorogodišnji istorijat dodele Oskara, obožava biografske filmove, ali oni u kojima su muškarci nosioci priče uglavnom će biti nominovani u ključnim kategorijama – za scenario, film, reditelja. Biografski filmovi u kojima su žene središte priče ne baš…
Ako se neko pita šta se krije iza ove rodne podeljenosti, odgovor nije teško naslutiti. Većinu filmova, koji se „vrte“ oko muškaraca, gotovo svi vide kao „univerzalne priče“ – uglavnom su to ratni spektakli, političke ili pravne sage, epovi o superherojima, trileri, sportske drame… A u njima, kao po pravilu, nema mesta za dame.
S druge strane, sva ona ostvarenja koja su fokusirana na žene donose na veliko platno porodične drame, ili storije o svakovrsnom sazrevanju. Počesto su ličniji, intimniji filmovi te stoga isuviše „egzotični“ za članove Američke akademije, koji su tradicionalno nastrojeni, stariji, uglavnom muškarci, i pride belci…
Bonus video: Karl Malden, jedini naš dobitnik Oskara
