Urednica RTS-a: Dnevnik 2 uređuju samo provereni, našpanovani na cenzuru 24-7, zato su i odabrani

„Pozivali smo naše rukovodstvo da vrate Informativni program Javnog servisa svojoj osnovnoj svrsi – objektivnom i istinitom izveštavanju. Bez odgovora, promene ili bilo kakve reakcije. Ni sada ne očekujem bilo kakvu promenu, a za to svakodnevno dobijam potvrdu u Dnevniku, koji se emituje sa nepoznate lokacije.

Ispunjenje zahteva Našeg protesta (Naš pRoTeSt) za istinito izveštavanje i nezavisan rad zavisi od kompletne transformacije uredništva Informativnog programa – smene ljudi koji su tu 30 i više godina, koji nisu novinari, već propagandisti i sluge vladajućoj stranci i predsedniku države“, kaže za Cenzolovku Milena Vujović, dugogodišnja novinarka i urednica Radio-televizije Srbije.

Od samog početka je članica grupe Naš protest, koja se priključila studentskim blokadama RTS-a. Ispred zgrade RTS-a i onlajn sakupila je oko 15.000 potpisa za raspisivanje novog javnog poziva za predlaganje kandidata za članove Saveta REM-a. Govori i da je uređivanje centralne informativne emisije Javnog servisa Dnevnika 2 dato „proverenim”, kojima je „pritisak nepotreban, jer su našpanovani na takav način rada”.

Cenzolovka: Naš pRoTeSt pridružio se blokadama studenata i izneli ste četiri zahteva. Prvi je da vam se obrati rukovodstvo RTS-a, a zatražili ste i ostavke svih urednika i novinara koji nisu poštovali medijske zakone i Kodeks novinara. Zahtevate i da se nastavi sa istinitim izveštavanjem i nezavisnim radom, ali i trenutnu promenu uređivačke politike. Od čega zavisi ispunjenje ovih zahteva, a posebno poslednjeg?

Milena Vujović: Neformalna grupa radnika RTS-a Naš protest nastala je mnogo pre poslednjih blokada naše kuće. Ubrzo nakon nasrtaja kolima i fizičkog napada na studente i profesore sa FDU, tokom odavanja počasti nastradalima u padu nadstrešnice, okupili smo se oko zajedničkog stava da su takva dešavanja nedopustiva.

Nije bilo teško predvideti da će izveštavanje i odnos dela našeg Informativnog programa pratiti narativ vladajuće strukture. Potvrda je vrlo brzo stigla – u centralnoj informativnoj emisiji studenti su nazivani hamasovcima, plaćenicima koji se tuku za novac, obojenom revolucijom, na koncu i ruljom. Taj momenat je prouzrokovao prvu blokadu RTS-a.

Pozivali smo naše rukovodstvo da vrate Informativni program Javnog servisa svojoj osnovnoj svrsi – objektivnom i istinitom izveštavanju. Naše sindikalne organizacije, najčešće jednoglasno, svih šest, obraćalo se generalnom direktoru i glavnom i odgovornom uredniku Informativnog programa sa istim zahtevima. Bez odgovora, promene ili bilo kakve reakcije. Tako ni sada ne očekujem bilo kakvu promenu, a za to svakodnevno dobijam potvrdu u Dnevniku, koji se emituje sa nepoznate lokacije.

Ispunjenje poslednjeg zahteva zavisi od kompletne transformacije uredništva Informativnog programa – smene ljudi koji su tu 30 i više godina, koji nisu novinari, već propagandisti i sluge vladajućoj stranci i predsedniku države.

„Neki se boje, a nekima su važnije varijable“

Cenzolovka: RTS je najveća medijska kuća, sa najvećim brojem zaposlenih novinara i medijskih radnika u Srbiji. Zbog čega više zaposlenih RTS-a nije stalo uz Naš protest?

Vujović: Neki ljudi se boje. Neki se ne oglašavaju javno iako podržavaju. Nekima su važnije varijabile ili bilo koji drugi sitan ćar. Neki su, možebiti, ucenjeni. Ne znam i ne bih da nagađam.

Ima nas dosta, i svakim danom nas je sve više i to iz svih sektora u RTS-u. Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.

Cenzolovka: Koliko je novinara i urednika unutar RTS-a koji žele da profesionalno izveštavaju? I koliko ste i Vi i oni izloženi pritiscima zbog toga? I kakvim? Da li ste mobingovani i ko to čini?

Vujović: Znam da takvih ljudi ima, verujem da ih je i više od onoga što ja pouzdano znam, i da nastoje da svakodnevno, na neke fine, subverzivne načine proguraju makar deo istine. To je, međutim, veoma teško izvesti u Dnevniku 2, jer su oni koji ga uređuju isključivo „provereni”. Nad takvim, „proverenim”, pritisak je nepotreban, oni su našpanovani na takav način rada. Kod njih autocenzura radi 24/7, zato su i odabrani. Verujem da ostali trpe, pre svega od sopstvene svesti i savesti, a ima i telefonskih poziva.

Cenzolovka: Ko odlučuje o tome kako će informativni program izgledati? Da li postoje nekakvi spiskovi ko i šta ne sme da se spomene, ili je to neko kolektivno učitavanje autocenzure?

Vujović: Moglo bi se reći da o tome kako će Informativni program izgledati odlučuju generalni direktor i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa, mada verujem da glavni cenzor sedi na Andrićevom vencu. Lično, nakon odlaska iz sektora u kojem sam bila teško mobingovana, a na šta je generalni direktor ostao nem i nezainteresovan, ne trpim nikakve pritiske, sarađujem sa profesionalcima i pristojnim ljudima.

Opširnije pročitajte na sajtu Cenzolovka.