Za "Rahmanjinov maraton" publika se spremala kao za Exit: Kako je koncert Beogradske filharmonije obeležio godinu i srušio predrasude

Piše: Jelena MilašinovićBio je to pravi vatromet virtuoznosti koji je ponovo pomerio granice filharmonijskih mogućnosti na jednom od najtraženijih događaja ove sezone. Ogromno interesovanje je vladalo za podvig da se u istoj večeri izvedu prva tri Klavirska koncerta čuvenog kompozitora, te su ulaznice bile davno rasprodate kao i one za stajanje. Brojna publika je bez daha pratila ne samo razvojni put Sergeja Rahmanjinova, već i autentične interpretacije troje pijanista, potpuno različitog stilskog izraza.

Oduševljenje publike koja se, prema rečima mnogih, za ovaj događaj pripremala "kao za Exit", raslo je sa svakim izvedenim stavom i u finalu večeri atmosfera je postala euforična - gromoglasne ovacije prepunog Kolarca eksplodirale su iste sekunde kada je svo troje pijanista izašlo da pozdravi slušaoce završni put. I kao posle svakog velikog izazova i još većeg uspeha, bekstejdž Kolarca je bio jednako krcat kao i koncertna dvorana. Razmenjivale su se najsrdačnije čestitke i zagrljaji, pravili selfiji i davali autogrami - novoj generaciji mladih pijanista i budućih kolega.

Na startu "Rahmanjinovog maratona", nastupio je Petr Limonov uz izuzetno originalno tumačenje Prvog koncerta za koji pijanista smatra da je sublimacija genijalnosti Rahmanjinova kao mladalačkog dela koje je dovršeno u zreloj fazi kompozitorove karijere. Štafetu je predao sjajnoj Olgi Šeps, donevši takođe sasvim posebnu i neočekivanu interpretaciju raskošnog Koncerta broj 2, a trijumfalno finale bilo je uz čuveni "Rah tri", delo koje predstavlja sam tron klavirske literuture, u maestralnom i snažnom izvođenju Ane Fedorove.

Međutim, ovo nije bio samo događaj posvećen stopedesetgodišnjici od rođenja Sergeja Rahmanjinova, koji može da parira najelitnijim svetskim događajima koji se ove godine priređuju svugde u svetu. Koncept Gabrijela Felca, kreatora maratonske ideje, bio je da sva tri klavirska koncerta izvedu pijanistkinje. Time je dotakao važno i aktuelno pitanje o rodnoj politici i predrasudama koje se odnose na to da je ovaj žanr Sergeja Rahmanjinova rezervisan za muškarce koji ga uspešnije i moćnije izvode.

Rahmanjinov je kao izuzetni pijanista do vrhunca usavršio svoje pijanističke sposobnosti, čemu su delom doprinele i fizičke predispozicije (jednom rukom je mogao da obuhvati čak 12 dirki!) Da li žene mogu jednako snažno i silovito da izvedu klavirske koncerte Sergeja Rahmanjinova, upravo je pokazano na filharmonijskom maratonu.

Međutim, po ovom pitanju je posebno interesantan stav Petra Limonova koji je zbog izmena u poslednjem trenutku, nastupio umesto ranije planirane Eve Gergjan. On je izneo vrlo zanimljivo promišljenje na temu “muškog i ženskog” načina sviranja.- Studirajući dirigovanje i klavir na Kraljevskoj akademiji u Londonu, dobio sam prosvetljujući komentar od svog profesora koji je analizirao način na koji inerpretiram muziku. Savetovao me je da više pažnje posvetim ispitivanju i potenciranju svoje ženske strane jer muška nije dovoljno dobra. Mislim da je ovo fantastična filozofija koja se tiče celine i oslanja se na jin-jang istočnjačko učenje po kome bi svako biće trebalo da teži harmoniji kroz elemente koji su već u nama - kazao je Limonov.

Olga Šeps smatra da su u prošlim vremenima isključivo muškarci bili zastupljeni na koncertnoj sceni iz razloga što je ženama bilo namenjeno da budu kod kuće sa decom. Međutim, ta vremena su se promenila jer je muzika za sve i obraća se svima, tako da je sada teško reći da li postoje ženski ili muški aspekt izvođenja već je "najvažnije da otvorimo dušu muzici".- Na sreću, ovih predrasuda ima sve manje i manje jer imamo toliko puno fantastičnih umetnica koje se upuštaju u fizički i mentalno teške izazove i pomeraju granice interpretacije. Na primer, Judža Vang izvodi sve klavirske koncerte Rahmanjinova u istoj večeri što ja, zaista, još zvek ne mogu da zamislim - dodaje kroz smeh Ana Fedorova nakon izvođenja Trećeg koncerta za koji se smatra da je najteži u klavirskoj literaturi, smatrajući da famozni "Rah 3" puno uzima od pijaniste ali još više vraća.

Probe su bile jednako uzbudljive kao i koncert, a u Beogradskoj filharmoniji je vladala posebna „opsada“ pijanista koji su uoči proba sa orkestrom vežbali na svakom raspoloživom klaviru. Njih su pratili brojni fanovi, koji su dokazali da današnje generacije imaju i neke druge idole. Tako su Mateja, Miriam i Matilda, prisustvovale probama, uživale u izvođenjima pijanista i u razgovorima sa njima.

- Već nekoliko godina pratim Olgu Šeps, još dok sam bila u nižoj školi. Kako sam je čula, zaljubila sam se u njena izvođenja šta god da svira. Uvek prvo potražim njene interpretacije, koje me inspirišu i motivišu tako da se trudim da i svoja izvođenja približavam njenima - kaže Matea Jovanović, učenica srednje škole "Stanković".

Miriam je ljubiteljka Ane Fedorove:- Mnogo mi je drago što Beogradska filharmonija svira sa ovim pijanistima. Uvek slušam izvođenja Fedorove koju na taj način dobro znam. Iako volimo i da se oslonimo na starije primere iz pijanističke istorije, više smo naklonjeni pijanistima novije generacije jer je u pitanju drugačija škola u odnosu na prošla vremena. Naravno da ima tragova stare škole ali većina pijanista danas ima drugačiju tehniku i ideje - kaže Miriam Andriolo, studentkinja FMU, dok se njenoj sestri Matilde, učenici flaute, najviše dopao stil Petra Limonova.Silovita i intenzivna muzika Rahmanjinova, jedinstvena sinergija dirigenta, orkestra i solista i zaljubljenost pijanista u dela koja izvode, publiku je dovelo do ekstaze uz grmljavinu aplauza i ovacija u nezaboravnoj filharmonijskoj večeri koja je spojila aktere svetske pijanističke scene uz još jedan kuriozitet – svi solisti Rahmanjinov maratona već dugo znaju jedni za druge, ali su se tek ovom prilikom okupili i upoznali u Beogradu.Bonus video: Beogradska filharmonija u Kini