Foto: Privatna arhiva, Goran Srdanov/Nova.rs

Javni konkurs za direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu objavljen je juče i otvoren je 15 dana. Aktuelni direktor Viktor Kiš, kao i predsednik Upravnog odbora Vladislav Šćepanović, kažu da neće konkurisati, ali su bar u jednom saglasni: nadaju se da će time biti prekinuta praksa da ovu ustanovu vodi direktor u statusu vršioca dužnosti. Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević, međutim, strahuje da će i novi čelnik MSU biti imenovan “partijsko-političkom odlukom”.

U Muzeju savremene umetnosti trenutno je u toku izložba venčanica Žan-Pol Gotjea, a to je, kao i odluka da zbog toga bude uklonjen deo postavke „Refleksije našeg vremena“, izazvalo osude stručne javnosti i skandal do te mere da je reagovalo i Ministarstvo kulture, pa se očekivala i smena v.d. direktora Viktora Kiša. Kiš je na to mesto imenovan, nakon što je Vlada Srbije 2019. godine ignorisala ishod konkursa za direktora MSU. Sada je raspisan novi i svi su izgledi da će taj konkurs biti i test ne samo za kandidate, nego i za Upravni odbor MSU, Ministarstvo kulture, pa i Vladu Srbije.

U uslovima konkursa predviđeno je da je kandidat visoko obrazovan u oblasti humanističkih nauka, odnosno da je istoričar umetnosti, teoretičar umetnosti, likovni umetnik ili ima diplomu iz interdisciplinarnih, multidisciplinarnih, transdisciplinarnih ili dvopredmetnih studija, da ima najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi, da aktivno govori bar jedan strani jezik, da protiv njega/nje nisu pokrenuti krivični postupak ili istraga, kao i da ima državljanstvo Srbije.

Upravni odbor će prilikom sastavljanja liste kandidata, navodi se u javnom pozivu na konkurs, ceniti i dodatne uslove: da kandidat poznaje delatnost, odnosno poslovanje Muzeja i muzejske delatnosti, da je sposoban organizator, kao i kvalitet predloženog programa rada i razvoja MSU, koji će priložiti uz prijavu.

Šćepanović: Dvaput sam pobeđivao, pa nisam izglasan

Vladislav Šćepanović, likovni umetnik, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, nekadašnji v.d. direktora (2013-2014), a sada predsednik Upravnog odbora MSU, objavio je ovaj poziv i na svom nalogu na Fejsbuku, pa su mnogi pomislili da će se ponovo kandidovati, uvereni da bi on bio pravi čovek na tom mestu. Šćepanović, međutim, kaže da se neće prijaviti.

– Neću više, dosta je. Dvaput sam već konkurisao, i pobedio dva puta, Vlada me nije izglasala nijednom, tako da sam ja odustao od te priče – objašnjava Šćepanović.

On očekuje da nakon ovog konkursa bude prekinut niz sa imenovanjima čelnika MSU u v. d. statusu.

– Uveren sam u to, zato sam i prihvatio tu ulogu predsednika UO, i pre toga da budem član tog tela, da sprovedemo konkurs do kraja i da se prekine sa tim v. d. statusom. Pogubno je da direktor bude u v.d. statusu – ističe Šćepanović.

Vladislav Šćepanović, Foto:Privatna arhiva

Govoreći o novom konkursu, predsednik UO kaže da je procedura ista kao i za prošli.

– Uslovi i procedura nisu menjani, kandidati predaju prijave i plan za period koliko traje mandat, mi ćemo to da pregledamo, imaćemo razgovore s njima i daćemo predlog Ministarstvu kulture, a da li će oni da ga uvaže, to je već druga stvar. Znam da su ranije upravni odbori davali imena dva-tri kandidata koja ispunjavaju uslove, pa ih je biralo Ministarstvo. Ja sigurno neću to, ja ću imati kandidata za kojeg mislim da je najbolji, a šta će ostali članovi, to ne znam. Prošle godine bio je konkurs kada su se tri člana UO izjasnila za mene, a dva za Slobodana Nakaradu – navodi Ščepanović.

Međutim, taj konkurs je oboren, a Vlada Srbije je za v.d. direktora imenovala vajara Viktora Kiša, koji nije ni učestvovao na konkursu.

– Nadamo se da to ove godine neće biti slučaj – dodaje Šćepanović.

Kiš: Sigurno se neću kandidovati, vraćam se svojim skulpturama

Aktuelni v.d. direktora Viktor Kiš kaže da neće konkurisati, ali i on navodi da se „čvrsto nada da će v.d. stanja biti razrešena“, jer ono „nije realno i najnepotrebnije je instituciji kakva je MSU“.

– Sigurno se neću kandidovati. Meni je ovaj posao izazovan i volim da ga radim, ali ja stvarno očekujem da se tu radi, a ne da sve bude praktično na meni. U instituciji rade ljudi koji su navikli na neki drugačiji tempo rada i, u suštini, i ja bih mogao kao i neki drugi direktori sedim i čekam da se stvari dešavaju same od sebe, ali jednostavno nisam takav, čovek sam od akcije i ne mogu da podnesem da radim sa ljudima koji nemaju neke vizije, nemaju snove, nemaju tu energiju – navodi Kiš.

Viktor Kiš na otvaranju izložbe „Refleksije našeg vremena“ Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Na pitanje šta će raditi po isteku mandata, Kiš kaže da će raditi što i pre imenovanja.

– Svakako se bavim svojim poslom, a to su skulpture. Uskoro ću pokazati čime sam se bavio do pre godinu dana, taj projekat će sada da ugleda svetlost dana. Nastaviću da radim skulpture koje su mi već naručene, tako da se vraćam u svoju radionicu, gde ne moram nikog ništa da pitam i gde mogu da radim kako hoću da radim. Tako je najefikasnije, nema spore birokratije, nema gledanja u stranu i guranja pod tepih. Umetnost je jedina stvar koju čovek radi slobodne volje – navodi on.

Dimitrijević: Konkurs za predlog, odluka se donosi partijsko-politički

Dr Branislav Dimitrijević, poznati istoričar umetnosti, prijavljivao se na prošli konkurs. Na pitanje da li će konkurisati ponovo kaže da ne zna, da još nije doneo odluku.

– Upravni odbor MSU je raspisao novi konkurs, ovog puta još slabije i uopštenije sročen nego prethodni. Pritom UO radi u novom sastavu u kom su, osim jedne predstavnice kolektiva muzeja, svi ostali isključivo vizuelni umetnici (i to sličnog profila), te, dakle, od bilo kakve razlike u perspektivama unutar UO nema ni govora – navodi Dimitrijević.

 

I sam konkurs je, smatra on, trebalo da bude bitno drugačiji.

– Ne znam da li su raspisivači ikada videli kako izgledaju konkursi za direktore vodećih muzeja u Evropi? Tu se po pravilu jasno sugeriše kakva su očekivanja od potencijalnih kandidata, kakav se zapravo profil kandidata priželjkuje, a ne samo da se sve otalja nekakvim administrativnim spiskom kvalifikacija i nejasnim i šturim samoprocenama da kandidat treba da „poznaje delatnost”, ma nije valjda? I da ima „organizacione sposobnosti“. Dakle, šta je sa komunikacijskim sposobnostima, profesionalnim iskustvom, a ne samo „radnim iskustvom” – što je opet samo administrativno brojanje godina, šta je sa iskustvom u rukovođenju, sa pokazanim sposobnostima za timski rad, šta je sa poznavanjem lokalne i međunarodne umetničke scene…? Umesto toga, ovde se navode ESPB bodovi (???) koje kandidat treba da poseduje, dok se više akademske i stručne kvalifikacije ni ne pominju. Kao da se konkurs raspisuje za nekog nameštenog asistenta-pripravnika na nekom umetničkom fakultetu, a ne za direktora muzeja. Konačno, najveći problem je i dalje uslov da kandidat mora da ima srpsko državljanstvo, čime se u startu odbacuje jedna potencijalno lekovita odluka da se za direktora postavi neko iz inostranstva – ističe Dimitrijević.

Branislav Dimitrijević Foto: Privatna arhiva

Dimitrijević kaže i da se „iskreno nada da je UO već obavio razgovore sa potencijalnim kandidatima jer jedino tako može da osigura da će se ljudi s njima željenim profilom javiti na konkurs“.

– Čak i ako odluka nije već unapred doneta, ne znam koliko će to ljudi biti nezavisno motivisani da se jave na ovakav konkurs, i verovatno će ih biti čak i manje nego prošli put. I konačno, teško je poverovati na osnovu trenutne političke situacije u iskrenu nameru UO da raspiše jedan otvoreni konkurs, i da je uopšte moguće da će oni predložiti nekog nezavisnog kandidata sa stručnim kredibilitetom već će to svakako biti neko u službi partije na vlasti. Uostalom, ovo i nije konkurs na osnovu kog se donosi odluka o imenovanju već samo predlog, a odluka se donosi partijsko-politički – zaključuje Dimitrijević.

Dosadašnji čelnici Muzeja savremene umetnosti

Osnivač i prvi direktor Muzeja savremene umetnosti bio je Miodrag B. Protić (1965-1980), a potom su na čelu ove ustanove bili Marija Pušić (1980-1984), Kosta Bogdanović (v. d. direktora, 1984-1986), Zoran Gavrić (1986-1993), Radisav Trkulja (1993-2001), Branislava Anđelković-Dimitrijević (2001-2013), Vladislav Šćepanović (v. d. direktora 2013-2014), Jovan Despotović (2014-2015), Slobodan Nakarada (v. d. direktora 2015-2019) i Viktor Kiš (v.d. direktora od 2019 do danas).

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar