0
Jedino izdavačka kuća Dosije ima snimke pre konzervacije iz 1998. i samo po njima može da se utvrdi kako je ona izgledala pre nego što je štetu originalu napravilo Ministarstvo kulture, rekao je izdavač faksimila Veljko Topalović priloživši dva snimka kao primer.
Ovih dana bukti sukob na relaciji Ministarstvo kulture i Veljka Topalovića, jednog od priređivača fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja. Ministarka Maja Gojković tvrdi da je pre 30 godina napravljen falsifikat najstarijeg sačuvanog srpskog pisanog dokumenta, izdavač joj odgovorio pitanjem kako je onda taj dokument završio, između ostalog, u Unesku, na Vučićevoj zakletvi, i bio njegov poklon Papi…
Nakon javne prepiske, Veljko Topalović i Boško Savković, reditelj dokumentarnog filma i serijala od pet epizoda o Mirlsavljevom jevanđelju „U početku beše reč“, obratili su se juče medijima.
– Ministarstvu se mora oduzeti starateljstvo nad najvrednijom srpskom ćiriličnom knjigom i treba je poveriti Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja će sigurno bolje o njoj brinuti – rekao je Topalović.
Izjava gospođe ministarke Maje Gojković da će se pristupiti digitalizaciji odnosno raskoričavanju Miroslavljevog jevanđelja predstavlja opasnost za original, upozorio je.
– Ona ne pominje da je 1998. u Narodnoj biblioteci Srbije uz stručnu pomoć Narodnog muzeja po nalogu Ministarstva kulture rukopis već bio raskoričen, da je snimljen, da je digitalizovan, te da je ponovo ukoričen i vraćen u Narodni muzej. Prilikom razvezivanja rukopisa, došlo je do oštećenja, koja su nepovratna – istakao je Topalović.
Osvrnuo se na odgovor Ministarstva kulture nakon njihovog otvorenog pisma koji su uputili javnosti:
– U sapštenju Ministarstva kulture ne pominje se reč falsifikat, ni novac koji je nestao, ni SANU, ali pominje se da naša fototipija ne liči na original, da dimenzije nisu tačne. A to nije tačno, jer je Dušan Mrđenović, jedan od priređivača fototipije, prvi u istoriji prebrojao i nonijusom izmerio sve inicijale, tako da su dimenzije potpuno tačne, što je i objavljeno u pratećoj knjizi faksimila.
Ali tačna je njihova tvrdnja, dodao je Veljko Topalović, da fototipija izavačke kuće Dosije ne liči na original.
– A to je tačno zato što su uspeli da upropaste rukopis tokom godina. Jedino izdavačka kuća Dosije ima snimke pre te konzervacije iz 1998. i samo po njima može da se utvrdi kako je ona izgledala pre nego što je štetu originalu napravilo Ministarstvo kulture – rekao je izdavač faksimila i prisutnim novinarima pokazao dva snimka kao primer.
Na tim slikama se, objasnio je, vide oštećenja pergamenta jevanđelistara pre i posle konzervacije i objasnio dve fotografije:
Slika 1 i objašnjenje:
„Zastavica na prvoj stranici Miroslavljevog jevanđelja (detalj – Jevanđelista Jovan), levo je Dosijeov snimak iz 1994. godine, a desno snimak Narodne biblioteke Srbije iz 1999. godine, posle konzervacije.“
Slika 2 i objašnjenje:
„Inicijal na 30. stranici Miroslavljevog jevanđelja. Levo je Dosijeov snimak na kojem se jasno vidi zlato kojim je ukrašeno krilo ptice, a desno je mutan snimak velikih stručnjaka NBS i vidi se da je to zlato nestalo nakon konzervacije.“
– Mi rukopis nismo povredili jer ga nismo raskoričavali. Ako se ponovo pristupi raskoričavanju, to znači da će rukopis ponovo biti povređen – upozorio je Veljko Topalović i podsetio da su i druga ministarstva su najavljivala fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, ali jedini efekat je bio da je potrošeno mnogo novca a ništa se nije uradilo.
Napadaju faksimil Dosijea, nastavio je, jer ono svedoči o tome kakvu je štetu originalu Miroslavljevog jevanđelja napravilo samo Ministarstvo kulture koje je više puta je prikupljalo novac za izradu njegovog fototipskog izdanja.
Boško Savković, reditelj nagrađivanog dokumentarnog filma „U početku beše reč“, koji se bavi istorijatom Miroslavljevog jevanđelja i radu na njegovoj fototipiji, naglasio je da mu najava ponovnog rada na svemu što već postoji liči na zlouptrebu državnog novca.
– Zamolio bih ministarku Gojković da zabrani fototipsko izdanje koje osporava, jer će to dodatno pomoći njegovoj prodaji – rekao je Savković i podsetio da je od filma „U početku beše reč“ urađena serija od pet epizoda koja se emitovala i reprizirala na RTS više puta, a prikazana je i drugim televizijskim kanalima.
Izdavač Veljko Topalović zaključio je da Ministarstvo kulture i informisanja Sribije bez argumenata osporava vrednost njegovog fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja i najavio „pravnu akciju“ zbog toga.
– Ona se najavljuje povodom inicijative da se ministarstvu oduzme starateljstvo jer je oštetilo original, više puta nenamenski potrošilo milionske sume za nevidljivo fototipsko izdanje i zato što zabranjuje izradu faksimila i predstavljanje Miroslavljevog jevanđelja u svetu – precizirao je za naš portal.
Sve je počelo kada je prilikom potpisivanja Sporazuma o digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja, ministarka kulture i informisanja Maja Gojković izjavila da se „u Srbiji pre otprilike 30 godina pojavio“ falsifikat i ovo će biti pravi način da sprečimo tako nešto i prodaju jednog lošeg falsifikata za ogroman novac. Ministarka je dodala i ovo:
– Uložiću napore, ako treba i sudsku zabranu da uradimo, jer se taj izdavač ponovo pojavio na tržištu.
Topalović je reagovao i za Nova. rs izjavio:
– Ako sam dobro razumeo izjavu gospođe ministarke Maje Gojković, ispada da ona tvrdi da je predsednik Vučić položio zakletvu na falsifikatu, te da je isti poklonio papi.
U razgovoru za naš portal napomenuo je da je faksimil u saradnji sa SANU izdao AIZ Dosije, kao i da je knjiga 1998. odštampana u Johanesburgu „kako je ne bi zaplenilo Ministarstvo kulture“. To je, istakao je, bio prvi faksimil u punom koloru u istoriji izdavaštva i, za razliku od originala, sadrži i 166. list koji nedostaje i čuva se Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Topalović je dodao da je dok su ovo fototipsko izdanje otkupili najveći univerziteti i biblioteke sveta.
– SANU je dala podršku ovom poduhvatu uprkos državnoj zabrani. A 2005, na osnovu tog, kako gospođa ministarka kaže falsifikata, UNESKO je uvrstio Miroslavljevo jevanđelje na listu „Pamćenje sveta“ među tada 120 najvrednijih dokumenata u istoriji – izjavio je Topalović, podsećajući da je dve godine kasnije Ministarstvo kulture izložilo taj „falsifikat“ u lažnoj klima komori u Hramu Svetog Save.
Naš sagovornik tvrdi da su Ministarstvo kulture, Narodna biblioteka i Narodni muzej uzeli iz budžeta Srbije 1.628.470 tadašnjih nemačkih maraka (DEM) za izradu fototipskog izdanja:
– Ovim sredstvima treba dodati još 1.600.000 DEM koji su prikupljeni u državnom Fondu Miroslavljevo jevanđelje 1992. godine. U današnjoj vrednosti, kada se uračuna inflacija, to je više od 8.000.000 evra. Od tih para, izdvojeno je 3.500 DEM, original je raskoričen, urađena je konzervacija, pa je pristupljeno snimanju, koje je trajalo 45 dana. Potom je rukopis ponovo ukoričen, a rezultat svega je da je ostatak novca nestao i ništa nije urađeno po pitanju faksimila.
Veljko Topalović i Boško Savković uputili su potom otvoreno pismo ministarki Maji Gojković u kojem iznose činjenice vezane za izradu fototipije najstarijeg srpskog sačuvanog ćiriličnog rukopisa.
Juče se oglasilo i Minisarstvo kulture. U pismu javnosti, koje je potpisala Danijela Vanušić, predsednica Radne grupe za digitalizaciju Miroslavljevog jevanđelja i pomoćnica ministra za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju. U njemu se, pored ostalog, navodi i ovo:
„Činjenica da se predsednik Republike prilikom inauguracije svečano zakleo nad pomenutim izdanjem svedoči o duhovnom i istorijskom značaju Miroslavljevog jevanđelja za nacionalno biće. Od kada je prenet iz Hilandara 1896. godine zajedno sa državom Srbijom i srpskim narodom je delio i preživeo burne istorijske događaje dvadesetog veka. Publikacija izdavačke kuće Dosije nije izmenila sadržaj i simbolično značenje originala. Polaganjem zakletve na Miroslavljevom jevanđelju predsednik je izrazio poštovanje prema državi, duhovnosti i tradiciji. Neprimereno i neodgovorno je tumačiti ovaj čin kao potvrdu da u stručnom i naučnom smislu publikacija predstavlja adekvatan vid zaštite kulturnog nasleđa“.
Međutim, kasnije se u pismu ističe da je „stav stručne javnosti da publikacija izdavačke kuće Dosije iz 1998. ne ispunjava standarde ni za fototipsko izdanje, ni za faksimil, i da predstavlja neverodostojnu imitaciju originala“.
Danijela Vanušić ističe da je Ministarstvo kulture formiralo Radnu grupu koja će se baviti projektom digitalizacije Miroslavljevog jevanđelja:
„Očekujemo da će ovaj projekat i zajednička saradnja nadležnih stručnjaka ispuniti sve uslove i obezbediti da Miroslavljevo jevanđelje dobije profesionalno izdanje na koje ćemo biti ponosni i koje će ga dostojno predstaviti u Srbiji i svetu“.
