Topalović: Vučić se zakleo na falsifikatu, tako tvrdi Maja Gojković

Kultura 24. jul. 202109:49
Podeli:
Aleksandar Vučić polaže zakletvu nad Miroslavljevim jevanđeljem. jFoto:OLIVER BUNIC / AFP / Profimedia

Ako sam dobro razumeo izjavu gospođe ministarke Maje Gojković o falsifikatu Miroslavljevog jevanđelja, koji se pojavio pre "otprilike 30 godina", ispada da ona tvrdi da je predsednik Vučić položio zakletvu na falsifikatu, te da je isti poklonio papi, kaže za Nova.rs Veljko Topalović, jedan od priređivača fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja.

Ovako je reagovao na izjavu ministarke kulture i informisanja Maje Gojković koju je dala agenciji FoNet (preneo dnevni list „Danas“), nakon potpisivanja Sporazuma o digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja sa direktorkom Narodnog muzeja Bojanom Borić, predsednikom SANU Vladimirom Kostićem i v. d. upravnikom Narodne biblioteke Srbije Vladimirom Pištalom:

„U Srbiji se pre otprilike 30 godina pojavio falsifikat i ovo će biti pravi način da sprečimo tako nešto i prodaju jednog lošeg falsifikata za ogroman novac. Uložiću napore, ako treba i sudsku zabranu da uradimo, jer se taj izdavač ponovo pojavio na tržištu“.

Vladimir Kostić i Maja Gojković Foto:Promo/Ministarstvo kulture i informisanja

Original falsifikata

O istoriji falsifikata Miroslavljevog jevanđelja, kako je njegovu fototipiju nazvala ministarka Gojković, za Nova.rs govori Veljko Topalović, jedan od priređivača njegovog faksmila koji je u saradnji sa SANU izdao AIZ Dosije.

– Knjiga je 1998. odštampana u Johanesburgu, kako je ne bi zaplenilo Ministarstvo kulture. Naime, tadašnji upravnik Narodne biblioteke Milomir Petrović, izjavio je: „Ja sam se konsultovao – faksimil Miroslavljevog jevanđelja ne smem ni da vidim“. Fototipija je te iste godine zabranjena u Srbiji, navodno po usmenoj naredbi s najvišeg mesta a naredne godine, opet po istoj naredbi, ovaj tzv. falsifikat je legalizovan Sporazumom između AIZ Dosije i JP Službeni list, s jedne strane, i Ministarstva kulture, Narodne biblioteke Srbije i Narodnog muzeja, s druge strane – pojašnjava Topalović, uz kojeg su priređivači bili Dušan Mrđenović i Branislav Brkić.

Fototipija je štampana u 300 primeraka u Johanesburgu i to je bio prvi faksimil u punom koloru u istoriji izdavaštva i, za razliku od originala, sadrži i 166. list koji nedostaje i čuva se Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

Veljko Topalović sa ruskom umetnicom Ksenijom Simonov. Desno je Vedrana,, Veljkova ćerka. Foto: Privatna arhiva

U periodu dok je ovaj „falsifikat“ bio zabranjen, otkupile su ga najveće biblioteke i univerziteti sveta – Kongresna biblioteka u Vašingtonu, Britanska biblioteka, Prinston, Harvard, Jejl, Oksford, Kembridž, Lomonosov… I pohranile je u specijalna odeljenja gde čuvaju najvrednije knjige, ističe naš sagovornik.

– A u istom tom periodu, Ministarstvo kulture, Narodna biblioteka i Narodni muzej uzeli su iz budžeta Srbije 1.628.470 tadašnjih nemačkih maraka (DEM) za izradu fototipskog izdanja. Ovim sredstvima treba dodati još 1.600.000 DEM koji su prikupljeni u državnom Fondu Miroslavljevo jevanđelje 1992. godine. U današnjoj vrednosti, kada se uračuna inflacija, to je više od 8.000.000 evra. Od tih para, izdvojeno je 3.500 DEM, original je raskoričen, urađena je konzervacija, pa je pristupljeno snimanju, koje je trajalo 45 dana. Potom je rukopis ponovo ukoričen, a rezultat svega je da je ostatak novca nestao i ništa nije urađeno po pitanju faksimila – podseća Topalović.

Osam miliona evra

Znači, od 1996. potrošeno je više od osam miliona evra državnih para na fototipsko izdanje ove relikvije, a za to vreme, nastavlja, o Miroslavljevom jevanđelju nije objavljen čak ni jedan jedini naučni tekst. Na nesreću, ukazuje naš sagovornik, original je tada oštećen, a napravljeni snimci su neupotrebljivi za štampu.

– Državni tim je tokom sedamdesetogodišnjeg rada na srpskoslovenskom rečniku Jevanđelja stigao do radne verzije odrednica pod slovom „A“. Narodni poduhvat Miroslavljevo jevanđelje od 1994. do danas nije potrošio ni dinar državnih para, a napravio je dva vrhunska faksimila. Izdanje iz 1998. godine urađeno je uz državnu zabranu i strane sankcije, sa desetinom potrebnih sredstava i na drugom kraju sveta – u Johanesburgu.

Godine 2000. održana je velika promocija „falsifikata“ u prepunoj svečanoj sali SANU koju su tada vodili ljudi od integriteta – Dejan Medaković, predsednik, Miroslav Pantić, potpredsednik, Predrag Palavestra, sekretar Odeljenja za srpski jezik i književnost…

– SANU je dala podršku ovom poduhvatu uprkos državnoj zabrani. A 2005, na osnovu tog, kako gospođa ministarka kaže falsifikata, UNESKO je uvrstio Miroslavljevo jevanđelje na listu „Pamćenje sveta“ među tada 120 najvrednijih dokumenata u istoriji – mirno iznosi samo neke činjenice Veljko Topalović, dodajući da je dve godine kasnije Ministarstvo kulture izložilo taj „falsifikat“ u lažnoj klima komori u Hramu Svetog Save.

Veljko Topalović Miroslavljevo jevanđelje Foto:Privatna arhiva

– Rekli su da je original i tako su obmanuli javnost. Prema procenama novinara, oko 300.000 ljudi je satima čekalo da se susretne i pokloni pred najvrednijom srpskom knjigom, koju su zbog neprocenjive vrednosti čuvali specijalci.

Iste te godine, reditelj Boško Savković je završio snimanje dokumentarnog filma i serijala od pet epizoda, pod nazivom „U početku beše reč“, koja je išla putevima Miroslavljevog jevanđelja, a završila se pričom o stvaranju njegove fototipije. Narator je bio glumac Predrag Miki Manojlović, a muziku je komponovao Zoran Kiki Lesendrić.

Ministarstvo kulture je u zvaničnom dopisu izjavilo da je to najvažniji poduhvat u kulturi te godine i da će ga pomoći svim sredstvima, priča Topalović i naglašava da Savković nije dobio ni dinar od Ministarstva, a film je osvojio nagrade na svetskim festivalima.

– Sada, gospođa ministarka najavljuje snimanje dokumentarnog filma koji, kao i vrhunski faksimil, već postoje. Neverovatno – čudi se jedan od priređivača fototipije Miroslavljevog jevanđelja, najvrednije srpske pokretne imovine.

Nad ovom knjigom polagaće se zakletva

U poslednjoj epizodi „U početku beše reč“ serijala o Miroslavljevom jevanđelju, koju je emitovao RTS (2014), i dostupna je na jutjub kanalu, i na početku i na kraju proročki se kaže:

„… Poput Hamleta, junak naše priče (Miroslavljevo jevanđelje, prim. aut.), izvlačiće na scenu i redoom iskušavati predsednike, ministre, političare na jednoj strani, i obične ljude na drugoj. Osvetlićemo ovaj događaj iz ugla knjige, i pokušaćemo da pronađemo smisao u priči o Miroslavljevom jevanđelju i ocrtamo njegovu budućnost…

… Misija Miroslavljevog jevanđelja nije da bude zarobljena u klima komori Narodnog muzeja u Beogradu, i da tek u retkim prilikama bude dostupna oku javnosti. Sigurni smo i u to da će ova knjiga, kao i svi putnici, ponovo putovati. Ako ne dalje, onda bar 800 metara od Narodnog muzeja do Skupštine Srbije. Tamo će nad ovom knjigom budući predsednici, a možda i kraljevi Srbije, polagati svoje zakletve. Ustavi su, kao što vidimo, prolazna i promenljiva kategorija. Ova knjiga je večna, nastala je mnogo pre nas, i trajaće dugo posle nas.

Dogodilo se da je 2017. predsednik Aleksandar Vučić, kao što je u filmu rečeno, položio je zakletvu na Miroslavljevom jevanđelju. Tačnije, na njegovom falsifikatu, kako kaže sadašnja ministarka kulture Maja Gojković, koja je u to vreme bila predsednica Narodne skupštine.

– Dve godine kasnije, u saradnji sa vodećim svetskim proizvođačima štamparskih mašina i šefovima rukopisnih odeljenja evropskih nacionalnih biblioteka, „Dosije“ je izradio možda i najuspeliji faksimil na svetu. To je onaj, koji gospođa ministarka želi da zabrani sudskim putem. Poduhvatu su se pridružili Mitropolija crnogorsko-primorska i Muzej knjiga Adligat. Izložba o istorijatu rukopisa je u stalnoj postavci Tvrđave Golubački grad, a pokretna varijanta izložbe kruži srpskim teritorijama. To izdanje iz 2019. smatra se jednim od najuspelijih faksimila na svetu, po pitanju štampe, poveza, naučnih studija i prateće opreme, i strani distributeri su mu odredili cenu od 15.000 evra. Zamislite šta bi bilo da su uloge bile obrnute – da je država Srbija uložila 8.000.000 evra u ovaj drugi tim – osvrće se Veljko Topalović na zadnju izjavu gospođe ministarke Maje Gojković.

Ističe da ona ove 2021. godine odlučuje da pristupi, trećem nevidljivom, državnom izdanju faksimila Miroslavljevog jevanđelja i izradi dokumentarnog filma o istorijatu rukopisa, što sve odavno postoji.

– Da stvar bude šašavija, tokom konzervacije koju su radile državne institucija, originalu su skinuti delovi pergamenta, nedostaje zlato na pojedinim inicijalima, a rukopis je povezan tako da ga je nemoguće raskoričiti bez dodatnih oštećenja – upozorava Topalović, sa kojim bi na ovu temu moglo još mnogo da se priča.

Komentari

Vaš komentar