Potpisan sporazum o digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja

Kultura 21. jul. 202113:22 > 22:49
Podeli:
Bojana Borić Brešković, Vladimir Pištalo, Vladimir Kostić i Maja Gojković Foto:Promo/Ministarstvo kulture i informisanja

Miroslavljevo jevanđelje biće digitalizovano na osnovu Sporazuma o saradnji Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Narodnog muzeja u Beogradu, koji ga čuva, te Srpske akademija nauka i umetnosti (SANU) i Narodne biblioteke Srbije (NBS), a u drugoj fazi planirana je i izrada fototipskog izdanja tog najstarijeg sačuvanog srpskog ćiriličnog rukopisa iz 80-ih godina 12. veka.

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković rekla je 21. jula u Narodnom muzeju, nakon potpisivanja Sporazuma, da će digitalizacija Miroslavljevog jevanđelja biti izuzetno važna kako za stručnu, tako i za čitavu javnost, budući da omogućava njegovu zaštitu i veću dostupnost, prenosi portal Seecult.

Stručna javnost, kako je posebno istakla, imaće mogućnost da dodatno proučava najstariji ćirilični rukopis na srpskom jeziku, koji potiče iz druge polovine 12. veka, a Srbija ga je 2005. godine upisala na Uneskovu Listu pamćenja sveta. Koliko je važan taj upis, kako je dodala, govori i to što je Srbija uspela da upiše na Uneskovu listu svojevremeno i Tesline rukopise.

“Koliko je važna digitalizacija u 21. veku ne treba ni da naglašavam. Omogućava nam da Miroslavljevo jevanđelje zaštitimo i učinimo dostupnijim dokumentom nego do sada… Izuzetno je važno i što će Ministarstvo kulture i informisanja biti obvavezano ovim dokumentom da napravi poseban dokumentarni film o istoriji Miroslavljevog jevanđelja, u kojem će biti prikazati i čitav ovaj postupak digitalizacije, sa svedočanstvima svih učesnika u tom procesu”, rekla je Maja Gojković, napominjući da je to samo prva faza i da je u razgovoru sa predsednikom SANU Vladimirom Kostićem, dobila uveravanja da će Akademijin Centar za digitalizaciju uraditi to vrlo brzo.

Vladimir Kostić i Maja Gojković, Bojana Borić Brešković, Vladimir Pištalo Foto:Promo/Ministarstvo kulture i informisanja

U drugoj fazi predviđena je saradnja sa stručnjacima iz inostranstva, jer je zajednički cilj da se dođe do kvalitetnog fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja.

To će podrazumevati i njegovo raskoričenje, napomenula je Maja Gojković, koja je potpisala Sporazum o saradnji na digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja sa predsednikom SANU, direktorkom Narodnog muzeja Bojanom Borić Brešković i v.d. upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimirom Pištalom.

Prema rečima Maje Gojković, bilo je nekih pokušaja u prošlosti da se dođe do fototipskog izdanja, ali nisu baš završeni slavno.

“Dobili smo jedan od falsifikata Miroslavljevog jevanđelja, što svakako nije cilj ni stručne javnosti, niti ovih institucija koje su svojim potpisom garantovale da će proces digitalizacije i sve ono što je vezano za Miroslavljevo jevanđelje biti obavljen u najboljoj nameri zaštite tog važnog kulturnog dobra”, navela je Maja Gojković, koja je i potpredsednica Vlade Srbije.

Miroslavljevo jevanđelje je po sastavu jevanđelistar – bogoslužbena knjiga u kojoj su tekstovi raspoređeni prema čitanjima u toku crkvene godine. Sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom. Sve zastavice, osim prve na kojoj su prikazani jevanđelisti Jovan, Marko i Luka pod arkadama, jednostavnog su izgleda i crtane su perom.

Foto: Nacionalna biblioteka Rusije

Zapis na poslednjem listu govori da je Miroslavljevo jevanđelje poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Smatra se da je dijak Gligorije, čiji se potpis nalazi na poslednjem ispisanom listu, pisar ili minijaturista Jevanđelja, koje je nastalo 80-ih godina XII veka, a pisano je na staroslovenskom jeziku, srpske redakcije i raške ortografije.

Umetnički i ikonografski, slikarstvo Miroslavljevog jevanđelja kombinuje romanički stil i vizantijsku tradiciju, zbog čega se mogućim izvorom uticaja smatraju prepisivačke radionice centralne Italije. Kožni povez Jevanđelja nije prvobitan, već najverovatnije potiče iz 14. veka, a na to da je preuzet sa nekog drugog rukopisa potvrđuje njegova veličina, kao i tehničke i stilske odlike. Ukrašen je monogramima, floralnim ornamentom i koncentričnim krugovima na ukrsnicama linija, a na osnovu monograma se pretpostavlja da potiče iz nekog od svetogorskih manastira.

Prvi poznati podatak o mestu čuvanja Miroslavljevog jevanđelja – u manastiru Hilandaru, potiče iz 1845-46. godine. Prilikom posete Hilandaru u martu 1896, kralj Aleksandar Obrenović je dobio na poklon Miroslavljevo jevanđelje, a uz njega i Osnivačku povelju Hilandara. Rukopis je tada donet u Beograd. Sledeće godine, u Beču je izrađeno fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja. Za vreme Prvog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je, nakon prelaska preko Albanije, dospelo 1916. na Krf, gde je čuvano u Glavnoj državnoj blagajni do 1918. Potom je smešteno u trezor Glavne državne banke u Beogradu, odakle je 14. juna 1935. preneto u Muzej kneza Pavla (danas deo Narodnog muzeja u Beogradu). Za vreme Drugog svetskog rata Miroslavljevo jevanđelje je od 1941. do 1943. čuvano u manastiru Rača, a zatim u Narodnoj banci u Beogradu.

Narodnom muzeju u Beogradu (tada Umetnički muzej) predato je na čuvanje 19. juna 1945. godine, a 1979. godine proglašeno je za kulturno dobro od izuzetnog značaja, dok je 2005. godine upisano na Uneskovu listu Pamćenje sveta (Memory of the World).

Miroslavljevo jevanđelje može biti izlagano samo deset dana tokom jedne godine, na osnovu zaključka NBS kao matične ustanove za zaštitu stare i retke knjige.

Sredinom 19. veka Miroslavljevo jevanđelje ostalo je bez 166. lista, kada je 1845/46. godine manastir Hilandar posetila ruska duhovna misija na čelu sa arhiepiskopom i naučnikom Porfirijem Uspenskim. Fasciniran izgledom Miroslavlјevog jevanđelјa, Uspenski je isekao 166. list i odneo ga sa sobom.

Sporazumom Rusije i Srbije, potpisanim u oktobru 2019. godine u Beogradu tokom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, potvrđeno je vraćanje 166. lista Miroslavljevog jevanđelja iz Rusije, kojoj će zauzvrat biti vraćene slike ruskog umetnika Nikolaja Reriha, koje su u Narodnom muzeju u Beogradu.

Vraćanje nedostajućeg 166. lista najavljeno je i prilikom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu početkom 2019. godine. Tada je najavljeno i da će Rusiji biti vraćeno sedam Rerihovih slika koje su u Narodnom muzeju u Beogradu, a dospele su u Srbiju između dva svetska rata.

Nedostajući list Miroslavljevog jevanđelja jedini put izložen je u Srbiji u martu 2015. godine – na izložbi “Putevima Miroslavlјevog jevanđelјa” u Muzeju Vuka i Dositeja, koju su otvorili tadašnji ministri kulture Srbije i Rusije Ivan Tasovac i Vladimir Medinski.

Komentari

Vaš komentar