Afera „jevanđelje“ – Ministarstvo: Vučićeva zakletva ne znači potvrdu

Kultura 28. jul. 202113:22
Podeli:
Aleksandar Vučić polaže zakkletvu nad Miroslavljevim jevanđeljem. Foto:OLIVER BUNIC / AFP / Profimedia

Nakon što je 21. jula 2021. godine potpisan Sporazum o saradnji na digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja g. Topalović obratio se medijima i uputio potpredsednici Vlade i ministru kulture i informisanja pismo koje sadrži niz paušalnih i na druge načine netačnih komentara i tvrdnji, ali ne govori o pitanju legalnosti i legitimnosti fototipskog izdanja niti njegovim odlikama sa stanovišta nauke i struke, navodi se u pismu javnosti koji je potpisala Danijela Vanušić, predsednik Radne grupe za digitalizaciju Miroslavljevog jevanđelja i pomoćnica ministra za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju.

Veljko Topalović, jedan od priređivača fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja, izjavio je za Nova.rs da „ako je dobro razumeo izjavu gospođe ministarke Maje Gojkovića o falsifikatu Miroslavljevog jevanđelja, koji se pojavio pre ‘otprilike 30 godina’ ispada da ona tvrdi da je predsednik Vučić položio zakletvu na falsifikatu, te da je isti poklonio papi“.

Tim povodom u današnjem pismu Ministarstva kulture navodi se sledeće:

„Činjenica da se predsednik Republike prilikom inauguracije svečano zakleo nad pomenutim izdanjem svedoči o duhovnom i istorijskom značaju Miroslavljevog jevanđelja za nacionalno biće. Od kada je prenet iz Hilandara 1896. godine zajedno sa državom Srbijom i srpskim narodom je delio i preživeo burne istorijske događaje dvadesetog veka. Publikacija izdavačke kuće Dosije nije izmenila sadržaj i simbolično značenje originala. Polaganjem zakletve na Miroslavljevom jevanđelju predsednik je izrazio poštovanje prema državi, duhovnosti i tradiciji. Neprimereno i neodgovorno je tumačiti ovaj čin kao potvrdu da u stručnom i naučnom smislu publikacija predstavlja adekvatan vid zaštite kulturnog nasleđa“.

Obrazlažući koja merila treba da ispunjava faksimilno izdanje, dodajući da je „preduslov za publikovanje faksimila ili fototipskog izdanja izrada na osnovu visokokvalitetnih snimaka, uz upotrebu kolor-karata, zatim, njihova odgovarajuća tehnička obrada i priprema za štampu, odabir štamparije s adekvatnom opremom i neumorno sravnjivanje probnih otisaka sa svakim listom originala dok se ne dostigne zadovoljavajući kvalitet, uz obavezan konzervatorski i ekspertski nadzor nad procesom“, Danijela Vanušić napominje:

„Takođe, cilj ovakvih izdanja nije da sebe prikaže kao original i da, u krajnjoj liniji, promoviše svog izdavača, doneseći mu slavu i zamašnu zaradu, već da verno predstavi i vrednuje jedan spomenik u najboljoj naučnoj tradiciji i u skladu sa javnim interesom. Fototipsko izdanje starih rukopisa se preko jednog veka pretežno neguje u slavistici, a odani su joj bili i najugledniji domaći stručnjaci, od Ljubomira Stojanovića preko Vladimira Mošina i Dimitrija Bogdanovića do profesora Đorđa Trifunovića.

Viktor Kiš i Danijela Vanušić na otvaranju izložbe „Refleksije našeg vremena“ u Muzeju savremene umetnosti, Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Stav stručne javnosti je da publikacija izdavačke kuće Dosije iz 1998. ne ispunjava standarde ni za fototipsko izdanje, ni za faksimil, i da predstavlja neverodostojnu imitaciju originala, o čemu govore sledeće činjenice:

• snimci za potrebe izdanja su načinjeni dok je kodeks Jevanđelja bio ukoričen tako da su, u procesu tehničke pripreme za štampu, oni naknadno korigovani, posebno na pregibima listova, prema hrbatu, na kojima se neretko nalaze inicijali;

• dimenzije reprodukcija ne odgovaraju originalnim dimenzijama listova jer su ivice, zbog potrebe za skladnim izgledom bloka teksta, opsečene;

• reprodukcije ne prenose verno osobine originala u pogledu boje mastila, oštrine crteža, stanja pergamenta itd, u šta se lako može uveriti neposrednim sravnjivanjem, odnosno upoređivanjem sa originalom;

• usled opredeljenja da se imitira original, u izdanju nema izvora informacija o njemu samom (nema naslovne stranice ni impresuma; oko reprodukovanih strana nisu ostavljene margine koje bi nosile paginaciju i druge podatke), što može da dovede u zabludu i omogućava zloupotrebu i manipulacije da se ova publikacija predstavi kao original

• uz sve to, čitav proces izdavanja su pratile kontroverze, od načina pribavljanja snimaka, preko štampanja u Južnoafričkoj Republici do potonje raspodele tiraža što je, između ostalog, dovelo do sudskog spora o legalnosti izdanja. Naknadno je decembra 1999. godine potpisan Sporazum od strane tadašnjeg ministra kulture, izdavačke kuće Dosije i JP Službeni list SRJ.“

Veljko Topalović Miroslavljevo jevanđelje Foto:Privatna arhiva

Predsednica Radne grupe za digitalizaciju Miroslavljevog jevanđelja osporava i faksimil iz 2019:

„Gospodin Topalović je tokom 2019. inicirao novi izdavački projekat najavljen kao ‘Zlatno izdanje Miroslavljevog Jevanđelja’ za koje je u više navrata pokušao da obezbedi finansijsku podršku na najvišim državnim i crkvenim položajima dok pitanje legalnosti i legitimnosti najavljenog izdanja uopšte nije pokrenuo. Jedini bitan podatak na osnovu koga je tražio podršku je tvrdnja da je u štampi obezbeđena trenutno najbolja izvodljiva reprodukcija zlata kojim su, inače, minijature i inicijali originalnog rukopisa ukrašeni što je nedovoljno da opravda potencijalna budžetska ulaganja u publikaciju koja bi bila basnoslovno skupa (kako se navodi, ‘15.000 evra po primerku’).

U svakom slučaju, demonstriranje dostignuća štamparske tehnike nije isto što i predočavanje stvarnog izgleda jednog rukopisnog spomenika koji je upisan i na UNESKO listu ‘Pamćenja sveta’. Za izradu ove publikacije koristili bi se stari snimci originalnog rukopisa koji su nastali pre 25 godina u nedovoljno dobrim uslovima. Digitalno sređivanje i korigovanje snimaka učinili su da oni ne odgovaraju stvarnom izgledu rukopisa što će uskoro potvrditi novi digitalni snimci koji će biti dostupni javnosti. Odsustvo mogućnosti da se štampani otisak uporedi sa originalom u procesu štampe, dodatno ukazuju da se radi o još jednom poduhvatu koji ne ide u smeru verodostojnosti. Najzad, za taj poduhvat nije dobijena saglasnost Ministarstva, shodno odrebama Zakona o kulturnim dobrima. Ukoliko gospodin Topalović ne bude ispoštovao zakonsku proceduru i bude nastavio sa pripremom novog tiraža u komercijalne svrhe, Ministarstvo će pokrenuti odgovarajući postupak u skladu sa Zakonom“.

Imajući u vidu činjenicu da rukopis nije digitalizovan i da je poslednji put snimljen pre više od dve decenije, te da ti snimci više ne poseduju kvalitet koji bi ih učinio dovoljnim za predstavljanje javnosti i izradu novog izdanja, Ministarstvo kulture i informisanja pokrenulo je projekat digitalizacije Miroslavljevog jevanđelja, ukazuje se u pismu:

„Zbog specifičnosti i kompleksnosti samog procesa formirana je Radna grupa u koju su uključeni predstavnici ministarstva, stručnjaci nadležnih ustanova zaštite – Narodne biblioteke Srbije i Narodnog muzeja u Beogradu i stručni konsultanti i saradnici Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU, koji poseduje najsavremeniju opremu u Srbiji. Nakon što su sagledane sve okolnosti i utvrđeni uslovi pod kojima može bezbedno i bez posledica po kulturno dobro da se izvrši digitalizacija Miroslavljevog jevanđelja, Radna grupa je sačinila Sporazum o saradnji u kome su jasno definisani konzervatorski i tehnički uslovi kao i pojedinačne obaveze.

Nakon završetka prve faze projekta digitalni snimci Miroslavljevog jevanđelja biće dostupni javnosti na Pretraživaču kulturnog nasleđa Republike Srbije, kao i na sajtovima ostalih učesnika ovog procesa. Na ovaj način obezbediće se zaštita integriteta, ugroženog identiteta i spomeničkih svojstava kulturnog dobra kao i ostvarenje opšteg interesa, da kulturno nasleđe bude dostupno svima. Snimci na internet prezentaciji biće softverski zaštićeni od preuzimanja u rezoluciji prilagođenoj samo za veb upotrebu, tako da se ne mogu neovlašćeno koristiti za štampu ili bilo koju drugu vrstu kvalitetnog reprodukovanja“.

U ovom pismu se dalje navodi da objavljivanje Miroslavljevog jevanđelja povlači za sobom niz specifičnosti:

„Od početka do završetka, čitav proces mora da bude fokusiran na – Miroslavljevo jevanđelje, na očuvanje njegovog spomeničkog integriteta i na unapređenje njegovog fizičkog stanja, a ne na izdanje ili izdavača. Ono mora da bude verno predstavljeno i kulturnoistorijski vrednovano. Drugi fokus jeste zaštita javnog interesa; budući da je reč o spomeniku pismenosti od prvorazrednog značaja za srpski nacionalni identitet, celokupan proces digitalizacije biće snimljen i u formi dokumentarnog filma javno predstavljen.

Vladimir Kostić i Maja Gojković, Bojana Borić Brešković, Vladimir Pištalo. potpisivanjue sporazuma o digitalizaciji „Miroslavljevog jevanđelja“. Foto:Promo/Ministarstvo kulture i informisanja

Realizacijom prve faze digitalizacije rukopisa domaća i svetska javnost biće u prilici da se putem digitalnih snimaka, dobijenih primenom najsavremenije tehnologije i pod budnim okom konzervatorsko i kustoskog nadzora, upozna sa stvarnim izgledom rukopisa. Očekujemo da će ovo biti prvi korak u razrešavanju dilema vezanih za verodostojnost i kulturnoistorijsku vrednost Dosijeovih izdanja“.

Na kraju se zaključuje:

„U narednim koracima radna grupa biće usmerena na intenziviranje saradnje sa kolegama iz inostranstva koji imaju bogato iskustvo u oblasti konzervacije i zaštite srednjovekovnih rukopisa kao i u izradi vernih faksimila i fototipskih izdanja. Očekujemo da će ovaj projekat i zajednička saradnja nadležnih stručnjaka ispuniti sve uslove i obezbediti da Miroslavljevo jevanđelje dobije profesionalno izdanje na koje ćemo biti ponosni i koje će ga dostojno predstaviti u Srbiji i svetu“.

Komentari

Vaš komentar