Ćerka Alis Manro je rekla za "Toronto Star" da ju je njen očuh seksualno zlostavljao kad je imala devet godina, a da je njena majka ipak ostala sa njim nakon što je saznala za to.
Andrea Robin Skiner, ćerka kanadske dobitnice Nobelove nagrade Alis Manro, izjavila je da ju je njen očuh seksualno zlostavljao dok je bila dete i da je njena majka znala za to, ali je odlučila da ostane s njim.
Andrea, koja je sada odrasla, iznela je ove optužbe u eseju za kanadski list “Toronto Star” u nedelju. Ona je otišla u policiju Ontarija još 2005. godine i njen očuh, Žerald Fremlin, optužen je za nedoličan napad na nju. On je tada priznao krivicu, piše “Njujork tajms”.
U to vreme imao je 80 godina. Dobio je uslovnu kaznu na dve godine. Manro je ostala s njim sve do njegove smrti 2013. godine. Zbog majčine popularnosti, napisala je Andrea, „tišina se nastavila“. Alis Manro je umrla 13. maja u 92. godini.
„Ono što sam želela je neki zapis istine, neki javni dokaz da nisam zaslužila ono što mi se dogodilo,“ napisala je Skiner o odlasku u policiju 2005. godine, oko 30 godina nakon što je zlostavljanje počelo.
„Takođe sam želela da ova moja ispovest postane deo priča koje ljudi pričaju o mojoj majci,“ nastavila je Skiner. „Nikada nisam želela da vidim još jedan intervju, biografiju ili događaj koji se ne bavi stvarnošću onoga što mi se dogodilo i činjenicom da je moja majka, suočena sa istinom o tome šta se dogodilo, odlučila da ostane sa i štiti mog zlostavljača.“
Andrea je napisala da je zlostavljanje počelo 1976. godine, kada je imala devet godina i otišla da poseti Fremlina, tada u pedesetim godinama, i njenu majku, koja je bila u četrdesetim. Rekla je da je on legao u krevet gde je ona spavala i seksualno je napao. Ona je rekla da je to ispričala svojoj maćehi, koja je onda rekla njenom ocu.
Njen otac nije reagovao i nije se suočio sa Alis Manro. Tokom narednih nekoliko godina, napisala je Skiner, Fremlin se pred njom obnaživao tokom vožnje kolima, opisivao seksualne potrebe njene majke i „pričao mi o devojčicama u komšiluku koje mu se sviđaju.“ Prema članku u “Toronto Staru”, izgubio je interesovanje za Andreu kada je postala tinejdžerka.
Vremenom, reputacija Alis Manro kao autorke je rasla. Kada je umrla, doživljavana je kao jedna od najvećih spisateljica kratkih priča svih vremena. Njen rad je često bio fokusiran na žene u različitim fazama života, kombinujući „obične ljude i izuzetne teme,“. Nobelovu nagradu dobila je 2013. godine kada je imala 82 godine.
Kada je njena ćerka bila u dvadesetim godinama, Manro je izrazila saosećanje prema devojci iz svoje kratke priče koja izvršava samoubistvo nakon što ju je seksualno zlostavljao njen očuh. Skiner je nakon toga odlučila da ispriča majci o zlostavljanju koje je pretrpela.
U pismu, ona je rekla svojoj majci šta joj je Fremlin uradio. Umesto da reaguje sa saosećanjem, rekla je Skiner, Manro je “reagovala tačno onako kako sam se plašila da će reagovati, kao da je saznala za prevaru.”
Manro je napustila Fremlina, otišavši da boravi u stanu koji je posedovala u Britanskoj Kolumbiji. Fremlin je pisao pisma porodici, rekla je Skiner, u kojima je priznao zlostavljanje, ali je krivicu svalio na nju.
Kada je 2005. godine otišla u policiju, ponela je ta pisma.
“Opisao je mene, kao devetogodišnjakinju, kao ‘rasturačicu brakova,’” napisala je Skiner. Prema njenom eseju i članku u “Toronto Staru”, Fremlin ju je u jednom od pisama porodici optužio da je upala u njegovu spavaću sobu “radi seksualne avanture.”
“Ako dođe do najgoreg, nameravam da izađem u javnost,” napisao je Fremlin, prema Andreinom eseju. “Objaviću nekoliko fotografija, posebno neke snimljene u mojoj kolibi blizu Otave koje su veoma rečite… jednu od Andree u mojim donjim gaćama.”
Uprkos svemu tome, napisala je Skiner, njena majka se vratila Fremlinu i ostala s njim do kraja njegovog života.
“Rekla je da je ‘saznala prekasno,’” napisala je Skiner, “da ga je previše volela i da je naša mizogina kultura kriva ako sam očekivala da će ona negirati svoje potrebe, žrtvovati se za svoju decu i nadoknaditi promašaje muškaraca. Bila je neumoljiva da šta god da se desilo, to je između mene i mog očuha. Nije imalo veze s njom.”
Bonus video: Alfred Nobel – od pronalaska dinamita do čuvenog svetskog priznanja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare