0
Slikar Radomir Damnjanović Damnjan preminuo je u 90. godini u Milanu, gde je živeo poslednjih decenija.
Damnjanović je preminuo u noći, 10. jula, saopštila je Galerija Arte.
Rođen 10. decembra 1935. u Mostaru cenjeni slikar i konceptualni umetnik završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1957, a postdiplomske studije dve godine kasnije. Radomir Damnjanović Damnjan prvi put je samostalno izlagao u Beogradu 1958. godine, a na mnogobrojnim grupnim postavkama u zemlji i inostranstvu učestvovao je od 1959. Izlagao je na Dokumentima u Kaselu (1964), bijenalima u Sao Paolu (1963), Veneciji (1966, 1976), Tokiju (1967) i Bratislavi (1968). Kao Fulbrajtov stipendista boravio je u Los Anđelesu i Njujorku 1971. i 1972, da bi se dve godine kasnije nastanio u Milanu.
Bavio se slikarstvom, crtežom, grafikom, fotografijom, filmom, videom i performansom. Tokom šeste decenije prošlog veka Damnjan se bavio slikarstvom simboličkih, apstraktnih i minimalnih karakteristika. Od sledeće decenije počeo je da se koristi novim medijima – videom, fotografijom i performansom, dok se u slikarstvu približio analitičkoj struji. Na prelazu u devetu deceniju prošlog veka Damnjan se tematski okreće mrtvoj prirodi i (auto)portretu koje realizuje kao podne ili zidne instalacije islikane u duhu „novog poentilizma“.
Poslednji put Damnjanovi radovi mogli su da se vide u Modernoj galeriji Beograd na izložbi „Razlika minimalizma“, na kojoj su dela umetnika bili predstavljena uz one Veljka Vujačića. Pre toga, 2020. godine u Narodnom muzeju organizovana je postavka „Damnjan na iskustvima Damnjana“, s ciljem da se prikaže višedecenijsko stvaralaštvo jednog od najmarkantnijih i najintrigantnijih umetnika, hrabrog i izraženog individualiste koji je od sredine 20. veka vaninstitucionalnim angažovanjima i eksperimentalnim istraživanjima, suprotstavljajući se komercijalnim vrednostima kao resursima modernističkih stremljenja, inicirao različite alternativne poetike i učestvovao u formiranju jugoslovenske savremene scene.
